О кобним импликацијама некритичког усвајања туђих васпитно-образовних модела и стандарда — ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

Izdvojeno

Станимир Трифуновић, који носи !Светлост!

На слици: Сцена из филма: Повратак, Андреја Звјагинцева из 2003.
Фотографија: http://www.tvorac-grada.com

…Две године касније, ствари не стоје боље, напротив. Имам потребу и дужност да нас све подсетим… …ЧЛАНАК

via О кобним импликацијама некритичког усвајања туђих васпитно-образовних модела и стандарда — ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

О кобним импликацијама некритичког усвајања туђих васпитно-образовних модела и стандарда

 Деца…

У прилог расправи о телесном кажњавању деце

Триптих о изопачењу вредносног амбијента и европској духовној индолентности

(Lj)ubi bližnjeg svog

Prenela je život u novi milenijum. Za nju je bilo novo to što je svakodnevno grlila i ljubila granitnu ploču na kojoj su uklesana zlatna slova suprugovog imena, godina veselja u kojoj je prvi put zaplakao na radost svojih roditelja i godina kojoj se iznova pridružio roditeljima i posejao tuge u srcima bližnjih koji su godinama nakon njegovog odlaska plakali.

Stasiti Atlas nosio je nebo za sve njih, podupirao je svodove, bio je ljubav njenog života a život šta je kad srce se na pola preseče, i u grudima ostane nepopunjiva rupa?!

Ne pitaj me zašto su mi oči vlažne!
Neke suze ne prestaju da teku!
Neke boli ne prestaju da peku!
Ne teraj me da govorim reči lažne!

Nisu prošle ni pune dve godine kad su zagrljaji postali mnogo snažniji a granitna ploča je svedočila o novom zlatno uklesanom imenu koje je oboma bilo najmilije na svetu. Plakao je toliko glasno da ga je celo porodilište prepoznavalo po grlenosti. To grlo ga je i izdalo u zenitu života; nešto divlje i zlokobno je izraslo u njemu. Majci su presahle reči, jer majka rečima i poljupcima više nije milovala svoga večito usnulog sina.

Ne pitaj me zašto su mi oči vlažne!
Neke suze ne prestaju da teku!
Neke boli ne prestaju da peku!
Ne teraj me da govorim reči lažne!

Kada je svaki dodir bol, kada su nežnosti suze koje ne staju, jedna stara žena čeka svoj odlazak, izgubljenog dostojanstva, u svetu u kome joj potomci nisu bližnji već krvnici.

Njeno postojanje svedeno je na nebrigu i nasilničko ponašanje od svoje krvi. Da ti je majka bila i nemajka, nije vreme da se siliš nad staricom, ako već nisi smela kad je bila u punoj snazi, a i da si smela, zar je to jedino što umeš? Zar je to sve što si i svom sinu ostavila u amanet?

Ne pitaj me zašto su mi oči vlažne!
Neke suze ne prestaju da teku!
Neke boli ne prestaju da peku!
Ne teraj me da govorim reči lažne!

 

Neznalice pokažite svoje lice!

UPDATE

 

Koleginica blogerka Negoslava je htela tekst koji sam napisala pre 8 godina – Ignorisanje je odlika slabih – da podeli na FB grupi Blogovi. Međutim, kad je kliknula na FB dugme za šerovanje dobila je pretpostavljam isto što i ja, a to je:

https://drive.google.com/file/d/1h-AvxRHAY64wl3DYdgtwCTi2e1ey7uQk/view?usp=drivesdk

„ERROR

Your message couldn’t be sent because it includes content that other people on Facebook have reported as abusive.“

Pretpostavljam da je drugi pasus ABUSIVE, (i ne isključujem da su još neki delovi teksta ABUSIVE = pogrdni, uvredljivi) stoga, evo ga još jednom drugi pasus.

Neznalica zna da je neznalica ali to vešto prikriva. Sve zavisi gde se nađe neznalica. Opasno je neznalice imati na visokim društvenim položajima. A tamo ih ima najviše. I tamo se oni međusobno podržavaju i održavaju. Verovatno vam je poznato da negativna selekcija ide dotle dok se baš slučajem ne dogodi da neko previdi da je neko sposobniji od njega i taj neko npr. dobije šansu za neki odgovoran posao. To može biti početak rušenja niza domina ignoranata. Zato oni koji su mudri (a društveno ambiciozni) moraju tu svoju mudrost da sakriju kao zmija noge dok ne poskidaju glave aždajama koje su im na putu. Znate, to je jedan od mojih snova, da ćemo uspeti da zaustavimo negativnu selekciju koja traje od kraja drugog svetskog rata. Polazna osnova je da neko ima volje da se bori sa aždajama, tj. isti taj pomenut mudar čovek jeste svestan da dok god su u većini, kidišu kao besne lisice. A to je zamka u kojoj se može biti laka lovina.

Ovo je moje lice:

Lic(emerj)a neznalica, kukavica i budala su pod maskama!

Nijedan tekst s mog bloga ne može da se podeli na FB. Dakle, adresa ovog bloga je blokirana u celosti.

Živeo karneval glupih i ograničenih s jakom autocenzurom kojima je BLOCK – keva!!

Мартин Армстронг – Најбољи циклусолог и трејдер свих времена

Citat

Препорука!!! Обавезно погледајте филм. Веза ка документарцу је на блогу колеге Небојше.

(…)За трејдера Мартина Армстронга први пут сам чуо када је берзански трговац Ивица Мартиноски гостовао прошле године у септембру на Балкан Инфо».

Почео је да прича о циклусима и циклусологији као науци која обједињује све науке, али је рекао и то, да је Мартин Армстрог најбољи трејдер и циклусолог свих времена. Исто тако је рекао да постоји и документарни филм о Мартину Армстронгу.(…)

via Мартин Армстронг – Најбољи циклусолог и трејдер свих времена

Ogledalo

Daj mi nešto što je oporo
Da trgne me iz ludosti
Slatkih, malih stvari
Koje nosim u porama.
Iseci tepih na komade
Napravi mi papučice meke,
Kad već ga nisi prostr’o,
Kad već nisi se poleg’o.
Daj mi žuči da ispijam
Na pehare, na hektolitre.
Zašto da se smejem
Kad ti zračiš tugu?!
Ja crvena, a ti žut
Ne znaš ni svoj put.
Po ko zna koji put
Deliš mi lekcije.

Gde si ih samo pokupio?
U kolektivnom nesvesnom
Jada ovoga našeg naroda?
U kolektivnom porodičnom?
Biiiiiiiip, jezik za zube!
U porodicu drugog ne diraj
Makar ona bila i krvnik i dželat.
Ženo bez pameti,
Budi hepi što mužjak
Ima mozga napretek
Da udeli ti koju sivu ćelijicu.
Ovo mora da je tamnica
Zakićena blještavilom;
Zaslepljujuće je zlato
Od koga je kavez sačinjen.
Pevaj ptico, rugalico,
Pevaš u stvari o sebi!

Glasačka tela

Rastresao je crepove
Nošen saharskim peskom
Iskidao je rastinje
Iscrtao je pustinje
Nije doneo ni jednu ružu
Kamila ga je pljunula
Tri puta
Kraj Keopsove piramide
Prekrstila ga je
U fundamentalistu.
Spreman je za pomračenje
Za koji dan.
Nagaravio je staklo
I ćumurom brkove,
Uredio se za ražanj
Polio se tamnim pivom
Legao ispod sača
Istopio karantinsko salo
Preobrazio se u predjelo
Pretvorio se u čvarke
Topao, krckav i slasan
Izgubio se u lavirintima
Utroba nadirućih nadzornih
Organa bez organona
Mlatišibajućih šaka ko lopata
Što kad sastave, rastave
Da ne sastavi ni viša sila
Jer sila bradatog ne moli.
I ne voli.
Ne daj se čuti
Ćuti, samo ćuti.
Od bistre vode
Sećanja boli glava
Mulj se naslagao
Ko aluvijalna ravan.
Mutikaše su zapržile čorbu.
Ti kusaj, ako nisi sit svega
Od ovoga i onoga
Od kad i do kad.
Glad će zaigrati
Ko ciganska mečka
I ispred tvoje kuće
Rastresenih crepova.

Sopstvena soba*

Glas mu je bio miliji u dovikivanju iz sopstvene sobe. Nismo morali da se gledamo se gledali, a čuli smo se. Čini mi se i jasnije i tačnije nego kad terminatorski premeravam migove (nisu avioni), gegove (nisu šaljivi), facijalise (nisu imanentni) i grimase (nisu autentične). Ljudima je neprijatan moj pogled. Smatraju da ih neprestano analiziram. Nisu daleko od istine. Posmatram ljude oko sebe još od vrtića koji nisam volela.

○●○

Verovatno su brojne gnojave angine od kojih sam svako malo poboljevala bile prisutne da bih što manje boravila u vrtiću. Sećam se doktora koji je mojoj majci rekao: „Ona nije za kolektiv!“ To, međutim, u drugom kontekstu, više odgovara mojoj stvarnoj prirodi.

○●○

Digresija: Primera radi, način na koji prinosim cigaretu ustima je katkad ženstven, katkad kaubojski, a nijedan nije moj. To su kretnje majčine ili očeve, babine, ko zna čije i kad i kad pokupljene.

○●○

Jedan ne poklanja ništa. Smatra sebe samim dovoljnim poklonom i „to su jeftina činjenja da nekog pridobiješ“. On nema za skupa činjenja a nečinjenje pravda nemaštinom (duha?). Drugi poklanja knjige s vrlo ličnim posvetama. Dražesno je to. Ljupko. Primamljivo. Utrživo. Treći šeta u bademantilu sa podvezanim trudničkim stomakom i u japankama i nudi se ako može šta da mi pomogne. Nije li suludo pomisliti da ženska sloboda ima slobodu da se opredeli za jednog od najmanje dva?! To nije sloboda. To je uslovljenost. Nastavak robije i bitisanja u društveno nametnutoj klopci. Kunst je u neopredeljenosti. Zahvalnost, da, ali neobavezujuća u smislu narednog poteza. Bez poteza. Trenutak uzleta i ushićenosti je samo to. Nije osnova za nastavak fantazmagorija.

○●○

Gutaš, gutaš i gutaš. I šta ti se dešava? Razboljevaš se. Ne da treba (bacam hejt na ovaj uglavnom pomoćni glagol), nego moraš da se iskažeš i kažeš. Naročito ako su te ućutkivali odmalena. Dobre devojčice su divna dekoracija i dika i ponos svojim roditeljima a onda te dobre devojčice koje su zgutale sve što su morale da kažu postaju sistemski sjebane žene. Dobre žene. Poslušne. Krpe. Nemagične. Ženi je najmudrije da ćuti kad drugi traže da se izjasni i da joj preuzmu volju. Sopstvena volja se ispoljava kroz kreativno delovanje a ne bitku sa demonima prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Svakog milicentimetra bića kojeg se žena odrekla u ime nazovi ljubavi je samoubistvo na rate.

○●○

U svoju nekadašnju prvu sobu putovala sam u snovima mnogo puta. Ona je bila moj beg, moje utočište i moje mučilište. Tako su se razvijali snovi. Java je bila strašnija od snova. Što su potisnuti sadržaji više nadirali, to su skriveni kutovi bili zbrkaniji, tajnovitiji i mučili su me svakim povratkom sve snažnije. Progone me i sad.

○●○

Format C:

○●○

*posvećeno Virdžiniji Vulf

Mačka na hladnom limenom krovu — KNJIŽNICA PODRUČNE ŠKOLE U VELIŠKOVCIMA

Objavljen mi je 3. članak na Lola magazin portalu i na Facebook stranici Lola magazin portala.

—– Link na članak

Molim, podržite moje pisanje – čitanjem, ili lajkanjem bez čitanja tako da što više ljudi sazna za ono o čemu govorim, a o čemu mnogi šute.

Mačka na hladnom limenom krovu — KNJIŽNICA PODRUČNE ŠKOLE U VELIŠKOVCIMA

Велика бела птица а није лабудица — Корона-циркус

Љубавник који није био љубавник је престао да јој се јавља.

Пала је у кревет.

Препустила се очајању и малодушности.

Муж који није муж је рекао да неки тамо лик кога је видела неколико пута у животу није вредан да она пати.

Наравно. Ако пати, нека пати због мужа који није муж.

Муж који није […]

Велика бела птица а није лабудица — Корона-циркус

Ревидирано: Шах-мат — Корона-циркус

Био сам затворен у кућу, додуше својевољно, као у самицу. Потрудио сам се да урадим понешто што надилази запостављене радне навике. Машио сам се не баш лаког али ни јуначког задатка. Растребљивао сам дрангулије и успомене из ормана.

Не могу да износим све детаље јер би то потраjало, али тек толико да знате да сам […]

Ревидирано: Шах-мат — Корона-циркус

Беше му — Корона-циркус

Citat

Ушуњала сам се по ко зна који пут у девојачку собу. Последња девојка, кућна помоћница, боравила је ту пре Великог рата.

Просторија је била преуређена у оставу у којој су живели сви могући и немогући деликатеси које кувари/це познају. На полицама се башкарила слатка и слана зимница у теглама разних величина и облика. Венци сувих […]

via Беше му — Корона-циркус