О кобним импликацијама некритичког усвајања туђих васпитно-образовних модела и стандарда — ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

Izdvojeno

Станимир Трифуновић, који носи !Светлост!

На слици: Сцена из филма: Повратак, Андреја Звјагинцева из 2003.
Фотографија: http://www.tvorac-grada.com

…Две године касније, ствари не стоје боље, напротив. Имам потребу и дужност да нас све подсетим… …ЧЛАНАК

via О кобним импликацијама некритичког усвајања туђих васпитно-образовних модела и стандарда — ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

О кобним импликацијама некритичког усвајања туђих васпитно-образовних модела и стандарда

 Деца…

У прилог расправи о телесном кажњавању деце

Триптих о изопачењу вредносног амбијента и европској духовној индолентности

Brojanica

Tvoje uzavrele i tegobne reči prosule su lavu iz vulkana za koji sam mislila da je ugašen, prožimajući svaki delić moga bića koji se davio u pepelu.

Disanje je bilo neravnomerno a ti si gađao svaki moj isprekidani uzdah otrovnim strelama.

Nisam bila spremna na to. Zar od tebe? Zar i ti?

Osetila sam lom svoje duše istrgnute tek tako, nemarno i nehajno.

U meni i oko mene su se razasule krhotine. Ne, nisam klečala na njima. Nisam ti ničim lošim uzvratila.

Previla sam i privila uza se deliće duše svoje raznesene i nanizala ih u milošte.

Sebe, sebi, sebe – darujem, volim i poštujem!

Levijatan

U dvorište mesnog hrama danima su na narodnim rukama pristizale krupnije i sitnije grane odrezanog bagrenjaka koji je darovao najimućniji čovek u selu. Postilo se i tada, ali ljudi su govorili: „Jebeš ti sveca koji ne voli da omasti brk, a i pečenju će se radovati deca“. Tako je darovatelj zaklao i kozu i pet njenih sisančića i priložio uz krupniju prasad, da imaju ljudi, da se počaste.

Po savetu popa ljudi su posložili grane, do visine prvog prozora hrama i napravili ogromnu lomaču. U pomrčini je izgledalo kao da jezičine plamena ližu nebo i greju kotlove za božju čorbu. Suvkasto drvo pucketalo je i sevalo varnice i činilo da se čovek može da se oseća spokojnim i ušuškanim, kao nekad dok je stasavao na majčinim nadošlim grudima.

Ludi Milojko, kako su od milošte zvali spadalo, koji je podojen rakijom, jer je materi namesto sise iz grudnjaka ispala pljoska, je trčkarao oko lomače i onako krezub balavio: „Kurve da spalimo, srca da razgalimo!“

Niko nije obraćao posebnu pažnju na seosku budalu dok jedna žena nije uzviknula: „Kurva ti majka iz čije si pičke ispao, kopilanu.“

Tu su se oni međusobno ispočašćavali i pre nego što je pečenje skinuto s ražnja.

Milojko je lelekao: „Hoću kurvu grliti, vršnjakom je obljubiti i ženom pravom načiniti.“

Žene su prilazile, okružile ga, uhvatile se za ruke, cerile mu se u podbulo lice i prozivale: „Grli majku, jadniče, pa možda je i sveticom načiniš“.

„Sve ste vi kurve, i matore i mlade, širite noge pred svakim koji će da vam požare gasi. Sve ću redom da vas…“, pa zapoja:

„Pope naš ovozemaljski
U ime tvoje i na bogaćenje tvoje
Da sve je kako ti išteš
Ništa po nebesima, samo na zemlji
Daj nam da žderemo i ločemo
O dugovima da ne razmišljamo
Nek o tome misle oni koji ih nemaju.
U iskušenjima da obitavamo
Da se zlu priklanjamo
Taman, aman!“

pexels.com/@pixabay

Integritet

Vuk je namirisao da ležeći nepropisno zbrinut u kazamatu smrdljivih hladnih soba s gvozdenim krevetima bez čaršafa na telesnim izlučevinama natopljenom dušeku ima veće šanse da fasuje komorbiditet koji će ga preko reda predstaviti Gospodu.

Pobegao je.

Jurilo ga je obezbeđenje.

Jurila ga je policija.

Nisu ga pronašli.

Krije se ko zna gde. Kod dobrog jataka.

Ljudi veruju da je opasan za okolinu.

Ljudi veruju da nije sve kako se predstavlja.

Ljudi ne znaju u šta da veruju.

Dok prevladava određeno stanje neprestano se prikazuje predstava: „Strah strašniji od smrti“.

Monodrama je.

Drama je u svakom slučaju.

Vuk (ni)je znao da kad te jednom uhvate u statistiku i postaneš broj, tada više nisi koji si bio. Ti si slučaj. Stvar. Telo. Ne odlučuješ ni o čemu. Osim o begu.

To, Niče, prosta ja

Prostačina je to.
Sabijao je pod jezikom vulgarnosti
Ko dete šećernu vunu
Lepljiv od znoja
Lažljiv i blagoglagoljiv.
Pali se na crne brežuljke
Tamnoputih žena
Slobodnih
Dostupnih
Platežno darivanih.
Mislio je – drukčija sam.
Bela sam
Prijemčiva na „žvaku“.
Život je da se živi
Među vrelim butinama
Gde Amazon kiši i
Šume su vlažne.
Tu je hteo da proboravi.
Prikrada se kroz mrak
Ko mačor otežalih testisa
Pogledom užarenog uglja
Spreman da odbaci kaiš
Bade mantila i
Japanke s kamenih peta
Te da pokaže mi
Šta je to prava stvar
Bez pitanja
Zanima li me njegova stvar.
Sa pitanjem
Koliko ih je bilo do sada.
Prostačina je to.

Otvoreno o otvorenom

Gospođa dvostrukoga prezimena i moguće štošta dvostrukog je hitro promenila svoj zapušteni fazon seoske mlekarice u biznis stajling i i i kompulzivno ponavljajuću retoriku.

Već viđeno je da je jedna kalaštura odsekla izblajhane kike i zamenila ih kaciga frizurom s pramenovima. Dok ju je jahao ko ju je jahao sad ona besomučno jaše našu finansijsku sadašnjost i upitnu budućnost, i krčmi narodno, poput pijanog milionera naslednika.

Činilo se da je spremaju ili se sprema za zauzimanje važne pozicije u zemlji nevažnih ljudi i važne državne administracije po čijim se aršinima kroje kape nevažnima. Isturenih pozamašnih sisa, sumanuto nametnute učestalosti u medijima, sugestibilne boje glasa ponavljala je i ponavljala je jedne te iste reči i rečenice.

>>>

  • Na otvorenom sam. Slobodan sam. Mogu da dišem punim plućima.

>>>

Majmun u plavom je držao lisice i brnjicu a ja nisam stigao ni do astronomske opservatorije na Zvezdari da još jednom vidim zvezdano nebo.

>>>

  • Najvažnije je s kim se tucaš.
  • Karijera, sis, karijera je keva.
  • Sulejman Veličanstveni je bio dobar baja.
  • Bez brige, doći će i on i Murat i svi njini ponovo pa kad isuku…
  • Suku njini, po veri, po Srbiji, zemlji što bejaše, a nestaje.

>>>

Napaljena, napola pomodrela u licu ko nedozreli plavi patlidžan, glasom komandantkinje parade usnulih, zavodi red u apoteci i uteruje disciplinu u osteoporozne kosti. Kupci se imaju prizvati pameti i kad već čekaju zbog manje marže neka im je jasno da sve ima svoju cenu. Spisak se napravi nekoliko dana ranije i uči se napamet. U tri ujutru kad te probude, bez zamuckivanja, verglaš ko osnovnoškolsku pesmicu:

  • Panadol Extra, Emanera, Flobian, flasteri za kurje oko, pastile za grlo – najjeftinije, Neurozan, Lorazepam (ne može na bajati recept), aktivni ugalj, ulošci s gornjim pamučnim slojem… feel free…

Jbt, masku sam zaboravio/la!

Sebičluk

Lažem.
Patetišem.
Kukumavčim.
Ne vraća/š mi se.
Stavila je tačku
Na mesto mog zareza.
Kažu da dok ne izgubiš
Voljenu
Ne znaš da si voleo.
Znam
Da znam
Šta pokazao nisam.
Mislio sam
Da je trebalo da zna
Kao i mnogi što misle
Da drugi su tu da
Misli nam čitaju.
Ljutim se što to
Nije umela.
Postavljam pitanja.
Odgovori mi neće pomoći.
„Zaslužuje/š boljeg!“
Jeftina misao u glavi
Čoveka koji ne prihvata
Odgovornost.
U mojoj glavi.

Photo by samer daboul from Pexels

Slušao sam korake
Odlazeće
Ovog puta stvarne
Naspram svih izjava:
„Zaista ću otići.“
Mislio sam da je
Šala.
Nije trebalo to da
Govori.
Na neki način
Pripremila me je.
„Idi kad ti ne valja/m!“
Najčešća je moja mantra.
Vajkam se
Radi onoga što
Nisam učinio
Za nju.
Podrazumevao sam je.
Bunila se.
Ismevao sam njenu
Preosetljivost.
Govorio sam… uh…
Sam vrag zna
Kako mi je uposlio
Jezik.
Štikla
U mojoj glavi
Bila bi melem.

Diletanti

Gluva je noć i mrkli je mrak. U prizemlju zgrade prozor je otvoren na kipu. Čuju se muški glasovi. Tiho se domunđavaju.
– Stavi ga kontra.
– Ne može da uđe.
– Daj ga meni da ga ja stavim.
– Toliko sam puta gurao, ne razumem gde je sad zapelo.
Najednom glasovi su promutirali i sasvim glasno i jasno nastavili razgovor.
– Zbog tvog – ne znam – prošli put nismo svršili posao.
– Jeste, a ti si velemajstor za ubadanje.
– ‘Aj’ nemoj da mi držiš slovo, evo, gurni ga ti i gotovo.Tek probuđena i raščupana žena se pojavljuje na prozoru.
– Šta radite to? Zajebavate se, a? Ne umete ni svoj „posao“ da obavite kako valja. Koji ste vi amateri?!
Obojica su se ukopali u mestu. Jedan je izvadio povodac iz džepa jakne i promrsio:
– Zbrisao nam je Pera pa ga tražimo.
– Aaaaaa, Peru tražite.
Žena je pustila glas visokotonac i grleno povikala:
– Peroooooo, diži se iz kreveta i dođi. Dva diletanta pokušavaju da nam obiju bravu na kolima.

Limited Edition

Napomena: Upotreba muškog roda u tekstu podrazumeva rodnu neutralnost gramatičke kategorije generičkog muškog roda.
Izvor: preuzeto sa Lidlovog sajta

○●○

Uveravao sam sebe da je želim u celini, kao ljudsko biće, međutim, bio sam opsednut da joj ga neprekidno uguravam u vrelu, mračnu i pomalo usahlu pećinu.
:Babojebac:

○●○

Bila je lepa izdaleka, a božanstvena izbliza,  i drznica i prznica, i svetica i pametnica. Grickala je ekvadorsku bananu onako kako sam oduvek želeo i tada sam bio siguran da će mu se posvetiti bez greške.
:Umoran od podučavanja:

○●○

Na koncertu U2-a koji se nikad nije održao u Singidunumu, pljunuo sam Bonu Voksu u facu i zapušio mu poganu srbomrzačku jezičinu u rečenici: „Sad se najedi srpske šlajmare, izdajniče i jadniče, a mogao si da budeš umetnik!“
:In the Name of Love:

Uvek su mi se kačili neki sumanuti likovi koji su me razvlačali po ustima ko cigaret žvaku, te sam često razmišljao i čekao trenutak kada će me konačno ispljunuti ko ižvakan duvan.
:Oslobođen od suda:

○●○

U današnje vreme, žene su toliko neodevene da ničeg erotskog nema u tome, jer zašto bih poželeo da uđem u radnju kad sam sve video u izlogu?!
:Gej u najavi:

○●○

Duvali smo dok smo duvali, ko lepak, ko vutru, ko nikotin… Sad smo ga izduvali, dok dresirani udišemo sopstveni ugljen dioksid, po licima nam se lepi sočna pljuvačka i svež znoj, a maska sve bolje i bolje prianja.
:Zapažanja idiota:

○●○

Zdravo. Marija, mislila sam da nećeš doći na ideju da me pitaš da vozim mačku. Nije pitanje ni vremena, ni novca, već toga da mi pre mesec dana nije prijalo tvoje ponašanje i ne želim dalje da se uplićem. Koliko god da sam osetljiva na životinje, molim te, nemoj od mene da tražiš usluge i da mi se obraćaš samo onda kada ti je nešto potrebno. Za mene to nije okej.
:Bez uvijanja:

#1 Tržište nekretnina u BG

Oduvek sam gotivila Mićka Dr Agoljuba Ljubičića, a još uvek se dobro drži matori. Mali crash, te time i potpuna neobjektivnost s moje strane. Od malih nogu i mladih dana ga volEm. Ove nove Pljiž vratolomije ne gledam. Već viđeno i prežvakano, ali sam gutala serijal „Pozovi M da ne bi on tebe“. Omiljena epizoda mi je bila sa inspektorom Blažom (bez kljunova) kad pričaju s tipom koji prodaje neki fensi prepotopski sanduk, pa se tokom razgovora ispostavi da je isti u zemlji sa se sve pokojnom babom unutra. Crnjak i ubitačno smejanje.

 

 

* * *

Okrenem danas telefonske brojeve nekoliko agencija za prometovanje nekretninama tj. uzimanje para prodavcu i kupcu po 2-3% od ugovorene cene, dakle 4-6% ukupno po transakciji. Puna pravna zaštita je floskula za naivne a ispiranje mozga kad ti agent priča o očiglednom da ti skrene pažnju od onoga što ne treba ni da uočiš ni da znaš; pa to je smejurija. Svaka budala može da bude agent za prodaju nekretnina, ali nije svaki agent za prodaju nekretnina budala, da se razumemo.

Neočekivano sam uletela u spiku s prekaljenim tj. premazanim ili narodski nemački rečeno hohštaplerom iz iste takve agencije, koji je sišao s planine sigurno pre nekoliko desetleća ali planina nije sišla s njega.

On mi je sve potanko objasnio.

Moje pitanje je bilo vezano za objašnjavanje termina – legalizacija u toku.

Naime, a potrudiću se da najpreciznije prenesem njegova objašnjenja, vlasnik zemljišta na kome je izgrađena zgrada je i investitor. On je lepo uzeo papir i olovku, izračunao i shvatio da mu se najviše isplati da zida „na divlje“ a posle će on to da legalizuje i tako. I sve je on to lepo prodavao kako kaže ovčar M. dok notari nisu 2018. prestali da overavaju Ugovore te sorte.

Objasni on meni kako ćemo mi da napravimo Interni Ugovor (koji overava sv. Petar, prim. aut.) i tu ću da mu dam pozajmicu (čitaj: isplatim mu ugovorenu cenu za stan), pa ćemo da stavimo rok u kome on treba da vrati pozajmicu, pa on neće da vrati pozajmicu, i onda ja ulazim u posed stana (verovatno i 20 drugih s kojima je na istom stanu pravio Interni Ugovor). Kažem mu ja da mi ništa nije jasno, jer me zanima da budem vlasnik 1/1 kad platim, a on mi uporno objašnjava da sam ja vlasnik kad uđem u posed. A notar, a overa Ugovora? Kaže mi da nisam ništa razumela, ali da će da mi objasni ponovo, a ja rekla da ne vredi, jer to ne razumem ali zato ću mužu sve da ispričam jer se on razume u to, pa ćemo mi posredniku hohštapleru da se javimo da pogledamo stan. Pošto je video da sam slabog znanja ponudio mi je – ako želim veći stan – može 60% od cene odmah, a ostalo pošten investitor može da sačeka kad legalizuje zgradu, tj. dok bude ispijao krasne koktele i ‘ladio muda na maldivskim beskrajno dugim plažama, pretpostavljam.

Inače, priča se vrti o kraju grada (Zvezdara) par ulica ispod Cvetkove pijace. DakleM, nije neka pri-pripizdina u pitanju, mada za moj pojam ovo je lokacijski niš’ posebno ali cene po kvm vaskrsavaju definitivno.

* * *

Ponavljam mnogo puta ponovljeno. Tržištem upravljaju dve sile – pohlepa i panika. I uvek neko gubi i uvek neko profitira. Just simple as that. Svako bira na kojoj će strani da bude. Na kretenske poteze ljude ne navede najčešće ništa drugo do sopstvena alavost. Stoga, pamet u glavu i još jednom da se podsetimo keve i korena ovih i sličnih pizdarija a to je Ponzijeva šema.