О кобним импликацијама некритичког усвајања туђих васпитно-образовних модела и стандарда — ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

Izdvojeno

Станимир Трифуновић, који носи !Светлост!

На слици: Сцена из филма: Повратак, Андреја Звјагинцева из 2003.
Фотографија: http://www.tvorac-grada.com

…Две године касније, ствари не стоје боље, напротив. Имам потребу и дужност да нас све подсетим… …ЧЛАНАК

via О кобним импликацијама некритичког усвајања туђих васпитно-образовних модела и стандарда — ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

О кобним импликацијама некритичког усвајања туђих васпитно-образовних модела и стандарда

 Деца…

У прилог расправи о телесном кажњавању деце

Триптих о изопачењу вредносног амбијента и европској духовној индолентности

Jutarnji seks

Zvrrrrrrrr…
– Halo…
– Kako si mi od sabajle?
– Jebe me od 5 jutros. A kod tebe?
– Zaskočio me je još oko pola 5.
– To im je izgleda neki zajednički tajming. Kao da se međusobno dogovaraju.
– Znala sam jednog Milančeta, i on je sad pokojni, sav je bio u zen fazonu. Proučavao je njihove nagone. To ti je nešto u stilu atavizma. Žeđ za odlaskom u lov kad se budi dan.
– Je l’ ovaj tvoj ulovio nešto do sada?
– Jok. Ništa za 12 godina.
– Ni moj nije neki lovac.
– Što da love kad sve dobiju servirano na tacni?

– Da vidiš kako bi se drukčije ponašali kad mi ne bi trčkale oko njih i nutkale ih.
– Grešimo, u pravu si.
– Jurili bi oni nas, itekako.
– I ovako nas obleću.
– Da, ali samo kad njima treba.
– Svi su oni isti.
– Svi, ama baš svi.
– A Maza, šta ona radi?
– Sedi na stolici i prede. A Mimi?
– Isto prede ko prava i leži na stolu.
– Eto, vidiš kako one sebi umeju da udese život.
– Nego. Treba da se ugledamo na mačke a ne samo da dvorimo kuronje.
Prrrr, prrrr, prrr…
– Dosta je bilo jebanja, skini mi se više Žućo, skloni se s jastuka, nemam gde glavu da stavim…

Razumnost

– Komšija, zašto tucate staklo od prozora u kontejner?
– Gde ću ga, neću valjda u svoje dvorište?!
– Neko može da se povredi… životinje, ljudi.
– Dobro za životinje, a ovi što kopaju po kontejnerima, neka se iskasape.
– Juuuu, al’ ste vi neki zlurad čovek.
– Šta koji moj imaju tu da traže, neka idu u neki drugi kontejner.
– Stvarno se nerazumno ponašate.
– Šta, a tebi kao ne smeta što 24 časa neko drnda, pravi buku, razvlači đubre?!
– Nije prijatno, ali šta će ljudi, ne bi prevrtali po kontejnerima da ne moraju.
– Vraga ne bi. Non-stop gledam prolaznike s kapije, skoro svaki zvirne u kontejner. Nije moguće da svi nemaju ‘leba da jedu.
– Ko zna, sve je moguće. Nešto bih vas zamolila.
– Nije problem, reci o čemu se radi?

– Da li biste mogli da ne istresate neohlađen pepeo tj. žar u kontejner?
– Ima da istresam kad ja hoću i šta ja hoću. Da si prestala da me špijuniraš.
– Ama, čoveče, ne špijuniram vas, podavismo se od smrada đubreta koje gori.
– Ma da, vidim, svi držite otvorene prozore zimi. Vi ste ljubomorni, vi što živite u stanovima bez grejanja. Nema grejanja dok se kaljava ne založi na grabovinu.
– Kaljeva?
– Da, kaljava.
Kaljava ti duša, matori psihopato…

Poslušna žena

– Preterano psuješ u poslednje vreme.
– Pa šta?!
– Ne priliči ti. Ti si žensko, dama…
– Ma je li, žensko, dama, njanjanja…
– Je l nisi?
– Nisam.
– Šta si?
– Babasera i služavka.
– Stvarno si bezobrazna.
– Ti si bezobrazan. Ko šta radi ja čistim mačja govna i pišaćke i služim tebe i mačke.
– Ima tu istine.
– Čuj – ima tu istine – to je cela istina.
– Hoćeš da kažeš da ne radim ništa?
– Takoreći ništa.
– Nije tačno. Radim koliko mogu.
– Znam, a ja radim sve što moram jer ti ne možeš.
– Nikad nisam voleo kućne poslove.
– Ni ja.
– Šta da radimo?
– Ništa, kao i do sad.

– Je l’ hoćeš manje da psuješ?
– Neću. Psovaću koliko mi se psuje.
– Stvarno ne mogu to da slušam.
– Ne moraš i ne tražim to od tebe.
– Ali ti ne zatvaraš usta.
– Ti izađi i prošetaj ako ti toliko smeta.
– Da idem iz sopstvene kuće da bi ti lajala iz petnih žila? Na šta ti ja ličim?
– Bolje da ti ne kažem. Ako kažem prestaćeš da razgovaraš sa mnom i psovaću još više.
– Dobro, radi šta hoćeš, samo nemoj da…
– Govorim?

Dogovor

– Štaaaaa? Nisi ispraznio kesu od usisivača!?
– Nisam, zaboravio sam.
– Zaboravio si mesec dana.
– Uvek sitničariš. I nije mesec, ima tačno 27 dana kako sam ti obećao.
– Hoćeš li da je isprazniš ili da ti istresem kesu na glavu?
– U bre al’ si nezgodna.
Uzima usisivač, skida metalnu teleskopsku cev i navaljuje na muževljevu glavu. Muž uspešno uzmiče, juri po kući, utrčava u kupatilo i zaključava se.

Handshake GIF - Find & Share on GIPHY

– Što si pička, izađi, neću ti ništa.
– Ne smem, dok se ne smiriš, dok ti ne izgori kratak fitilj.
– Pokazaću ja tebi fitilj, ako nastaviš da me provociraš.
– Što si takva, znaš da bih uradio sve za tebe.
– Dobro, onda obećavam da ću biti dobra.
Prekrstila je kažiprst i srednji prst. On otključava vrata, bojažljivo proviruje. Žena ga ščepa za gušu.
– Kesu sam ispraznila u tvoj ranac. Izvoli usisivač i navali na posao.
– Zar nije bio dogovor da ti usisavaš?
– Bio je, ali istekao mu je rok pre 27 dana.

Sise

Animated GIF - Find & Share on GIPHY
– Mogla bi da obučeš majicu gde ti se ne ocrtavaju bradavice, ili da nosiš brushalter!
– Šališ se, na +40 stepeni da nosim brushalter?
– Bilo plus ili minus 40, da, kad izlaziš na prozor. Komšije bulje u tvoje sise.
– Šta ja tu mogu, nek bulje.
– Možeš, ali nećeš. Loži te da gledaju u tvoje sise.
– Pa nek gledaju. Naučno je dokazano da muškarcima posmatranje ženskih grudi produžava život.
– A ti si veliki humanista, pa ćeš svakom prolazniku da produžiš život?!
– Što da ne!?
– Ti mene zajebavaš.
– Ne, ti mene zajebavaš. Moje sise, moja stvar, a ti nosi brus ako ti se nosi.

Voćar bez slasti

Nije plenio poput ispolina
Iako za pola, glavu, i po
upadljiviji od skvrčenih
Pogrbljenih baba, sitnih
Muškaraca, retko počešljanih zuba.

U rano proleće preprodavao je
Jabuke kožare, peskovite
Polegane u prepotopskim sanducima
Iscrpljene od mrazeva, truljenja
Jedaču slične, jedva podnošljive.

U maju je bio crven ko bulka
Od odsjaja gmo jagoda veličine dečje pesnice.
Vrištale su u brdima s tezge
Spolja prekrupne, istovetne
Iznutra istinski bolesne, bljutave.

Ne znam ni od čega je prodavac
Sastavljen. Kukumavkom doziva
Ženku, nalik majci, sažaljivu,
Na laž, nedoslednost i glupost
Mami: „Obratite pažnju na mene.“

„Imam mušmula za vas, damo.“
„Man’te me mušmula, za mušule sam.“
„Da sam znao pozvao bih vas letos na more sa mnom.“
„More moru komšija, mogu mu se predati i sama.“

Klot ti frknem

Ko je (bio) zle sreće da u srpskom zdravstvu proboravi na bazi nazovi punog pansiona, odnosno da je kako se to kaže „ležeći“ pacijent, jer ima i onih koji stoje kad jer nema dovoljno kreveta, doktorirao je na primeru sopstvenog digestivnog trakta vrlo poznat germanizam – klot.

Kad je reč o gastronomskim užicima u bolničkim neuslovima, pacijent mora biti opskrbljen debelim, čeličnim živcima. Ono što se ni svinjama ne stavlja u pomije, dobro je za bolesnog čoveka.

Na kraju krajeva, kome se ne sviđa, neka i ne dolazi, neka sedi kući, sam se leči, jede svoje pare i poštedi državu troškova a lekare i sestre sopstvenih radnih obaveza.

Ako ste mislili da je klot pasulj, dakle, pasulj bez mesa, bez ičega, pokazni primer, varate se. Isto važi i za klot štrudlu tj. „golo“ testo bez nadeva, kao i za dijetalne makarone na česmovači, prazan burek i sl.

Hit hitova je nešto zbog čega se koske nadaleko čuvenog kockara lorda Sandwicha preslažu u grobu.

Naime, klot sendvič predstavlja dva isečena parčeta hleba spojena ničim. Za nadahnute duše moglo bi se reći – spojena vazduhom.

Priloge i dodatke moguće je nabaviti u obližnjim prodavnicama, ko je pre svega pokretan, zatim platežno sposoban, ili ko ima članove porodice da ga hrane da ne bi umro od gladi dok ga leče (ako ga ne dokusure) od osnovne/osnovnih i sl. bolesti.

Jedan pacijent koji se usudio, jer sestre ne treba uznemiravati dok puše a i kad piju, urlao je: „Sestro, sestro, ovde nema ničega. Samo go ‘leb“, nije se dobro proveo.

U tom trenutku sestra je pila kurvoazje s dežurnim simpatičnim doktorom.

Pošteno treštena, tek što je sišla s
kurca kursa odbrusila mu je: „Šta ‘oćeš, ni za dr mito Mitu nemaš, a tražiš da jedeš. Đubre nezahvalno. Razvlačite se tu čitav dan po prljavim, iscepanim, krvavim posteljinama, na muzejskim krevetima iz Drugog svetskog rata i još ste zahtevni. Ćuti i trpi, i pokrij tu golotinju, kad ni pidžamu nisi od kuće poneo.“

Pacijent je hteo da joj pokaže, no kako je star i polno zanemoćao, a ipak drži do sebe, uperio je srednji prst ka sestri i frknuo: „Evo ti ga na“.

Sestru je to pogodilo ravno u otvor koji joj je doktor malopre proktološki pregledao.

Noć je, kao i sve prethodne i potonje, nekako prošla, uz nesnosno krčanje creva pacijenata, zbog čije buke su se stanari iz obližnjeg solitera žalili komunalnoj miliciji.

Svanuo je novi dan, blistav i sjajan, i sve se nastavilo po starom.

Lažna

U stanju navodnoga mira
Moja se ljubav širi svemirom
Neuhvatljivo munjevito
Ne primetim kad i plahovito.

Toliko je ima u meni, da
Svetlija je od Sunca
Toliko svetla, teško se podnosi
Uz mene idu poveske za oči.

U jednoj mi ruci petrolejski fenjer
Zarđala ručka useca se u dlanove
Tinja kakav takav plamičak
Slabašan je i jedva primetan.

U drugoj mi ruci oštrica blešti
Odbegli skakavac se zašiljio
Liči mi na jezik kojim govorimo
Nesigurna da li se razumemo.

Divno je voleti, samo voleti
Toliko knjiga napisano je o tome
Dok u življenju običnom
San je uzdarje smicalica jave.

Dubok sam šanac iskopala
Čvrstu mrežu sam isplela
Okna sam uglačala
Ko da je važno što ne umem.

Ti ne umeš i ne znaš
U plaštu od sirovih glagola
Vratolomnih prideva
Jezičina ti se vuklja po patosu.

Iz ormara vadim mašinu
Za mlevenje mesa
Retko korišćenu, podesnu
Zanima da pripremi nas.

Meljem te i se u ništavilo
Stapamo se u jedno ko zna šta
Trulež ljupki, lažemo blaženo
Nestalni ko stalni potresi.

Ljubav je to, sve
Nedopečeno, nepripremljeno
Posluženo s mučnim nabojem
Raspleteno stvarnom ravnodušnošću.

Mimezis

Moja je draga D. mimeza
S hiljadu lepljivih pipaka
Od kojih planinasti plikovi
Do erupcije narastaju.

Iz nje se izležu mimežčići
Ljigavčići, spodobčići
Svekoliki kreteni i idioti
Beskičmenjaci sisari.

Kada kažem – Domovina
Žuč zelenu prosipam
Zatravljujem unutrašnju prljavštinu
Boli me glava, misao, reč i svaka koska.

Zapelo je negde, neće napolje.
Grle me oktopodi
Stežu mi grlo i svode me na škrge.
Na suvom polju strnjika je
Ukras prirode, iskonska lepota.

Ako te ima Gospode,
Spasi, pomozi, pokaži.
Ako te nema Gospode,
Onda – mimeza.

Sećanje na majku

Kad jednom zaspala sam i ne probudila se,
Znaj kćeri da je tako moralo biti i
Da suze koje si izronila me nisu mogle vratiti.

Godine brzo prolaze, mila,
Radujem se da su ti sećanja vedrija,
Da smeješ se i da si radosna.

Zapamti, sećaj se uvek, majčino pile,
Da za tebe želela sam da se pronađeš,
Svoj život daruješ i deliš s dostojnima.

Imaš se čime ukrasiti,
Svakim svojim darovanjem,
Svakim posvećivanjem drugome.

Poslednji naš dan u ovoj dimenziji
Moja strahovanja i strepnje,
Mirna sam što poslušala si me.

Znam da se uvek sećaš
Poslednjeg razgovora
I da te je opomena naučila.

S tobom je majka,
Bdim i čuvam te neprimetno.
I ti to vidiš kroz snove.

Poljubila si me na rastanku,
Ne muči sebe, ne pitaj se više
Sve je kako mora biti.