Sreten Ugričić: Jedan od (ne)znanih „junaka“

Povod za pominjanje dotičnog proizlazi iz dođem-ti-dođeš-mi kombinacija koje su kao zatalambasale našu uspavanu javnost. Sreten Ugričić (iza ovog linka se krije neažurirana biografija i to je namerno, jer se tu vidi razvojni put tj. od Soroševog ađutanta do direktora Narodne biblioteke Srbije), 2001. godine imenovani direktor Narodne biblioteke Srbije je podržao izvesnog Andreja Nikolaidisa, senzacionalističkog mudosera koji je neki vajni savetnik predsedniku Skupštine Crne Gore Ranku Krivokapiću, a koji se u svom nespretnom i logike lišenom eseju obratio kroz nesrećnog Božidara Stanišljevića (tepajući mu Bole) srpskoj vrhuški i pozivu na smaknuće istih. A onda je nastupio čika policajac Dačić i isprašio Sretenov tur, pa se Ugričić „pokajao“ zbog zaljuljane mu fotelje i sada bradati nakaznik tj. resorni ministar Predrag Marković mora da donese tu sudbonosno tešku, skoro pa Šekspirovsku odluku, biti ili ne biti Ugričiću – pitanje je sad tj. danas. Realno, i Kafka bi im pozavideo na ovakvom „procesu“.

Da smo se ikada išta pitali, a ne pitamo se, Ugričić nikada nije ni smeo da dođe na mesto direktora Narodne biblioteke Srbije. No, tako je kako je. Ako ništa drugo, najjednostavnije je bilo pomeriti ga sa te pozicije kada su milion puta bili probijeni svi rokovi koji se tiču rekonstrukcije Narodne biblioteke Srbije, a čime je biblioteka bila zatvorena četiri godine za korisnike.

Zbog predstojeće rekonstrukcije i adaptacije enterijera, Narodna biblioteka Srbije biće zatvorena za publiku od 23. septembra ove do 1. jula 2008. godine, saopštio je upravnik NBS Sreten Ugričić na jučerašnjoj konferenciji za novinare. (Dnevni list „Danas“, 20.09.2007.)

Uprkos ranijim najavama, Narodna biblioteka Srbije najverovatnije neće biti otvorena za posetioce ni u februaru naredne godine, jer radovi na rekonstrukciji zdanja u Skerlićevoj 1 uveliko kasne, saznaje „Blic nedelje“ (od 29.08.2008.)

Zgradu Narodne biblioteke Srbije na kojoj su završene dve trećine planiranih radova, koji se finansiraju iz Nacionalnog investicionog plana, obišli su juče član Gradskog veća Miroslav Čučković i predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović. Kako je rečeno, kompletna rekonstrukcija zgrade trebalo bi da bude završena za oko šest meseci. (Dnevni list „Danas“ od 02.09.2009.)

Iako su radovi završeni, Narodna biblioteka Srbije neće otvoriti svoja vrata za posetioce sve do jeseni jer je potrebno dobiti i upotrebne dozvole, kojima se uprava i drugi zaposleni u toj ustanovi kulture nadaju na jesen. (B92, 24.05.2011.)

Obnovljena Narodna biblioteka Srbije otvorena je jutros za korisnike. Posle četiri godine rekonstrukcije, korisnike su dočekali novi enterijer i oprema. (Večernje novosti, 12.09.2011.)

Taj četvorogodišnji period, pa to je čitava jedna generacija studenata koja nije imala pristup bibliotečkoj građi. A šta se tamo dešavalo za to vreme dok je biblioteka bila zatvorena za javnost, to osim dragog boga sigurno znaju i oni koji su tamo zaposleni.

Sreten Ugričić je samo jedan od mnogih sa Soroševe liste plaćenika, a nema oblasti gde Soroš nije umešao svoje prste preko Fonda za otvoreno društvo. Nekada se zvao Soroš fond Jugoslavija. Na internetu postoji kompletan i vrlo detaljan finansijski izveštaj o „radu“ Soroš fonda Jugoslavija iz 1994. godine, te je preporuka da se detaljno isprate pojedinačna imena tj. nazivi raznih organizacija, te za šta su sve dodeljivani novci.

Obratimo pažnju na imena koja se nalaze u Upravnom odboru te 1994. godine i gde su oni sada, a to su:

  • Sonja Liht (tada predsednik Upravnog odbora Soroševe fondacije, sve do 2003. godine, a sada je prepoznajemo kao predsednicu Fonda za političku izuzetnost, predsednicu Spoljnopolitičkog saveta Minstarstva spoljnih poslova i predsednicu Upravnog odbora „Politike“);
  • Radoslav Anđus (dva metra ispod zemlje);
  • Milena Dragićević-Šešić (redovni je profesor Menadžmenta u kulturi i Teorije masovnih medija Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu . Šef UNESKO katedre za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu. Član Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj (2006 – 2010). Član Senata Univerziteta umetnosti u Beogradu. Rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu (2000 – 2004));
  • Branko Kovačević (ako je to isti čovek onda govorimo o rektoru Beogradskog univerziteta);
  • Shkelzen Maliqi (NVO muljator)
  • Veran Matić (vrsni medijski manipulator i veliki „humanitarac“ – čovek za sve postavke);
  • Ljubiša Stanković (ako je to taj onda je bio ili još uvek jeste rektor Crnogorskog univerziteta; inače beše politički vrlo aktivan, a 1996. g. postaje vanredni član Crnogorske akademije nauka i umetnosti (kada je imao samo 36 godina), da bi 2003. postao redovni član));
  • Vojislav Stanovćić (redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, može da se pročita i da važi za antisrpski orijentisanog; taj čiča od preko 80 godina je od proleća prošle godine i član Upravnog odbora RTS-a);
  • Tibor Varadi (isto redovni član Srpske akademija nauka i umetnosti od 2003.; „zastupao“ zemlju Srbiju pred Međunarodnim „sudom pravde“ u Hagu od 2001. do 2008.)
Uglavnom, da pomenemo još neka imena koja prepoznajemo, a to je npr. u to vreme izvršni direktor Soroševog fonda – Slobodan Nakarada, bio direktor TV B92, sada izvršni direktor Muzeja savremene umetnosti, koji je odavno zatvoren za oči javnosti, kao što je zatvoren i Narodni muzej. Ništa nije slučajno, je li?!
Sreten Ugričić je u to vreme bio programski koordinator u Soroševoj ispostavi u Prištini, pa je nakon višegodišnjeg staža kod Soroša uskočio na mesto direktora Narodne biblioteke Srbije.
Takođe, u Soroševoj ispostavi u Novom Sadu, u to vreme administrativni pomoćnik bila je Tatjana Medić koja je blogerskoj javnosti poznata kao Tatjana Vehovec (mooshema.com) i jedna je od uzgajivačica „nezavisne“ blogerske scene Srbije, te prigodnih događaja za minglovanje.

Kako slede podaci iz priloga, postoji još puno imena koja mogu da se analiziraju, a time mogu da se pozabave i drugi koji su zainteresovani.

Eto, pa ako hoćete da uspete u životu, znajte da ste dobrano zakasnili, jer su karte odavno podeljene. Mada, za entuzijaste koji imaju „štofa“ i dalje nije kasno da se priključe NVO (špijunskim satelitima i trovačima) koje su u debelom procvatu u našoj zemlji. Prodajte i sebe i svoju decu, a za cenu ne pitajte. Ionako vrednost ne određuje cena već istorija.

Dodatak za čitanje: Džordž Soroš – veliki mešetar sviju hulja

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s