Artur Šopenhauer: Eristička dijalektika

Ovo je delo koje Artur Šopenhauer nije objavio za vreme svog života. Naziv potiče od reči eristika (gr. svađa, prepirka, razdor) – veština prepiranja (ili: raspravljanja, polemisanja, diskutovanja). Dakle, ko je erističan? Onaj koji je sklon svađanju i prepiranju.

Kao što vidimo ovde je svrha sama sebi dovoljna, a to je da se – uvek bude pobednik i da se uvek bude u pravu, bez obzira na sve.

Zašto pišemo o ovome?

Zato što mislimo da tamo gde se ne koristi intelekt u svrhu argumentacije, već surova volja za postizanjem cilja – bilo kog i bilo kojim sredstvima, gde je istina vrlo relativan pojam, mi zapravo govorimo o „ugrađenoj“ moći. Ko tu moć ima? U kosmičkom smislu to je Bog ili neko/nešto drugo u šta pojedinac veruje, međutim, u ovozemaljskom „vrhovni apsolut“ je država, tj. političari.

Kako su izbori tu, treba pročitati ovo delo, jer ako ništa drugo proširuje se ugao gledanja na „nedodirljive“, ali na radost i sreću svih nas – i smrtne.

Šopenhauer je svoju Erističku dijalektiku postavio kroz 38 trikova, gde se vidi da je uspeo da dočara različite smicalice putem kojih u svakoj raspravi pobeđuje „najglasniji“, čak iako je hiljadama kilometara daleko od istine. Radi ilustracije iznećemo jedan od trikova.

14. trik
Najdrskija smicalica je kada posle nekoliko pitanja na koje je odgovorio, a da pri tom odgovori nisu ispali u korist zaključka koji mi priželjkujemo, izložimo zaključak koji smo želeli izvesti iz njegovih odgovora, a koji iz njih uopšte ne sledi, no ipak izložimo ga kao dokazan i trijumfujući prekinemo dijalog. Ako je protivnik zbunjiv ili glup, a mi smo dosta bezobrazni i imamo snažan glas, to može lepo da zvuči. Spada u fallacia non causae ut causae (obmanjivanje prihvatanjem ne-razloga kao razloga).

Ostale trikove pročitajte na Scribdu [bilo nekad, a sad je Scribd po PS-u, pa briše sve redom što, je li, zadire u autorska prava, pa čas ga ima, čas ga nema], gde je neka dobra duša podigla na server ovo delo, a može da se „skine“ i sa drugih servera. Može da vam bude korisno štivo za primenu i u svakodnevnom životu. 😉

Takođe, valja pročitati Šopenhauerovu knjigu Parerga i paralipomena, gde je njegova mudrost i duhovitost došla do punog izražaja. Nije nam poznato da postoji prevedena na srpski jezik. U našim bibliotekama može da se nađe izvorno na nemačkom jeziku, kao i onlajn na nemačkom (.pdf) [bilo nekad]. Font je, doduše, potpuno nepregledan, ali bolje nismo našli. Nešto delova iz knjige na engleskom dostupni su na Google Booksu. Budite strpljivi, jer se dokument sporo učitava.

P. S. Ko želi ovu knjižicu u .pdf formatu neka mi pošalje mejl na babeidede(at)gmail(dot)com.

Advertisements