Predsednički izbori u Srbiji

Ili Đura će ti oprostiti što te je tukao.

Malo ima smisla razlagati aktuelnu predizbornu izbornu utrku dva predsednička kandidata ili kako ih neki zovi dva večita rivala kao u večitom derbiju, bar kako je u naše brdovite krajeve uterana „demokratija“ na „demokratski“ način tog nesrećnog 5. oktobra 2000. godine kada je „pošten narod“ zapalio skupštinsko zdanje u kome su volšebno izgoreli glasački listići te samim tim i dokazi, a usput su ti isti „časni ljudi“ otuđili vrednu kulturnu baštinu a i razvlačili šta se kome svidelo. Ad acta.

Da li su izbori pokradeni ili ne? Malo je verovatno da se na bilo kojim izborima ne krade. Da toga nije bilo, da toga nema ili da toga neće biti. Pitanje je samo koliko i ko krade i šta od toga uspe da se dokaže, te kada postoji interes za dokazivanjem a kada ne. Kažu stručnjaci ovo, kažu stručnjaci ono. Koji stručnjaci? Ona šačica NVO moralnog otpada koja defiluje po televizijama sa nacionalnom frekvencijom i urliče u korist ekonomski za svaku državu genocidnog MMF-a i širi defetizam u korist tzv. stranih ulagača (čitajte: perača para) koji vide šanse da iscede i poslednje kapi iz suve drenovine koja se čuva u ispošćenim slamaricama ekonomski uništenog naroda Srbije. Prava stvar koju narod treba da uradi je da zezne vlastodršce i da podigne svu štednju iz banaka – oko 7 milijardi evra, jer onda puca kompletan finansijski sistem, a to mora da se desi, pre ili posle. A ne da naseda na najnovije „humanitarne apele“ iz banaka, pod parolom „prolećna akcija štednje“ sa fakat istim kamatnim stopama, koje sada prosto vape za najjeftinijim izvorom kapitala (tj. oročenom deviznom štednjom građana) koju će posle da prodaju u vidu preskupih kredita tim istim ljudima. Jer, vrlo lako može da se desi nova „stara devizna štednja“!

Mogli ste do imbecilnosti da obožavate bivšeg i pokojnog predsednika Srbije Slobodana Miloševića ili pak do iste imbecilnosti da ga mrzite, jer malo je bilo ravnodušnih, ali posle 12 godina njegov govor pred drugi krug predsedničkih izbora 2000. godine koji nisu ni održani je – vizionarski i sve se ostvarilo iz njega. Alea iacta est.

[transkript tj. tekst govora može se pročitati na sajtu Pečata]

Takođe, nesporno čovek velikih ideja i vizija, pokojni premijer dr Zoran Đinđić je likvidiran promptno nakon svog poslednjeg intervjua gde je detaljno izložio svoje viđenje političkih prilika na Kosovu i Metohiji.

[transkript tj. tekst intervjua možete pročitati ovde]

Nalogodavci iz Vašingtona, Berlina i Brisela ne praštaju nikome. Kada se postavljeni državnici otmu kontroli ispunjavanja zahteva zbog kojih su ih postavile strane imperijalističke sile, oni moraju biti zbrisani sa lica zemlje.

Mi nikada nećemo saznati da li je Slobodan Milošević zaista preminuo u Hagu, jer zanimljivo je da pored tolikih kamera u haškom tribunalu takvi dokazi nikada nisu predstavljeni javnosti, te da li je to njegovo telo koje je sahranjeno u dvorištu njegove kuće u Požarevcu. Isto tako nikada nećemo saznati ko stvarno stoji iza streljanja Zorana Đinđića i kako se to zapravo dogodilo i kako to da su se baš tada baš tamo preko puta dvorišnog ulaza u zgradu Vlade Srbije našle kamere TV B92 da zabeleže snimak koji može biti i nema veze s onim što se godinama prezentuje javnosti.

Jedino što je sigurno i što znamo je da Srbija odavno nije suverena država ni po kom pitanju.

Advertisements