Ernesto Sabato: Pre kraja

Prenosimo vam poslednje stranice Sabatove knjige Pre kraja, tj. epilog pod nazivom:

Sporazum između poraženih

Doživeli smo neuspeh

na peščanim sprudovima racionalizma,

načinimo korak nazad i ponovo dodirnimo

strmu stenu misterije.

Urs fon Baltazar

Govorim tebi, a posredstvom tebe dečacima koji mi pišu ili me zaustavljaju na ulici, onima koji me gledaju sa drugih stolova u nekom kafeu, koji pokušavaju da mi priđu ali se ne usuđuju.

Ne želim da umrem, a da vam ne kažem ove reči.

Imam veru u vas. Napisao sam vam veoma grube činjenice, dugo nisam znao da li da vam ponovo govorim o onome što se dešava u svetu. Opasnosti u kojoj se nalaze svi ljudi, bogati i siromašni.

Upravo to ne znaju ljudi od moći. Ne znaju da su i njihova dece u ovoj jadnoj situaciji.

Ne smemo zapasti u depresiju, jer je ona, na neki način, luksuz koji sebi ne mogu da priušte roditelji mališana što umiru od gladi. I ne možemo se svaki put sve bolje osigurani zatvarati u svoje domove.

Moramo se otvoriti prema svetu i shvatiti da se propast ne nalazi napolju, već da gori poput razbuktale vatre u samoj trpezariji naših kuća. U opasnosti su, zapravo, život i naša zemlja.

Pišem vam jedan Helderlinov stih:

Sama vatra bogova danju i noću nas gura da idemo napred. Dođi! Pogledajmo otvorene prostore, potražimo ono što nam pripada, koliko god da je udaljeno.

Da, mladići i devojke, život ovog sveta treba uzeti kao sopstveni zadatak i krenuti u njegovu odbranu. To je naša misija.

Ne možemo misliti da će se vlasti za to pobrinuti. Vlasti su zaboravile, skoro da bi se moglo reći u čitavom svetu, da je njihov zadatak da rade za opšte dobro.

Solidarnost stiče, dakle, odlučujuću ulogu u ovog bezglavom svetu što izopštava one koji se razlikuju. Kada postanemo odgovorni za bol drugoga, naša obaveza će nam dati smisao koji će nas postaviti iznad fatalnosti istorije.

Ali pre toga moraćemo da prihvatimo poraz. U protivnom će nas ponovo privući proroci sa televizije, oni koji traže spasenje u opštem leku hiperrazvoja. Potrošnja nije zamena za raj.

Situacija je veoma ozbiljna i utiče na sve nas. Ali, čak i ako je tako, ima onih koji nastoje da ne izdaju plemenite vrednosti. Milioni bića na svetu junački preživljavaju u bedi. Oni su mučenici.

* * *

Možemo ih videti kako izlaze iz vozova, kombija, nakon surovog radnog dana, ili očajne kada ga ne ostvare. Možemo ih videti u ženama od trideset godina, istrošenim od rađanja i prekomernog rada za bednu platu. Možemo ih videti u deci sa ulice, u starcima koji spavaju u podzemnim železnicama. U svim ljudima napuštenim u patnji i u svojoj nemaštini.

Jednom su pitali Pazolinijia zbog čega se zanima za život marginalaca, kakav je protagonista filma Mamma Roma, a on je odgovorio da je to zato što se u njihovoj bedi odražava svetost života.

U jednoj arhivi u kojoj čuvam papire, isečke koji mi pomažu da živim, imam fotografiju zemljotresa koji je pre mnogo godina uništio Konsepsion u Čileu: jedna sirota Indijanka, koja je privremeno uredila svoju kolibicu od limenih tabli i kartona, čisti starom metlom komad nabijene zemlje ispred svog kućerka. A čovek sebi postavlja teološka pitanja! Koliko je uverljiviji prizor sirote male Indijanke koja i dalje čisti svoju kuću i čuva svoju decu! Takva bića nam otkrivaju Apsolutno u koje toliko puta posumnjamo; u njima se ostvaruje, kako bi rekao Helderlin, to da gde je veća opasnost raste i spasenje.

Svaki put kroz istoriju kada smo bili na pragu da pokleknemo, spasli smo se zahvaljujući najbespomoćnijem delu čovečanstva. Razmotrimo onda reči Marije Sambrano: „Ne prelazi se iz mogućeg u stvarno već iz nemogućeg u istinito.“ Mnoge utopije bile su buduće stvarnosti.

* * *

Mnogi su razlozi, reći ćeš mi, mogao bi da mi kažeš, da se ni u šta ne veruje.

Mladi poput tebe, naslednici ponora, lutajući prognani u zemlji koja im ne obezbeđuje utočište. U ovoj egzistencijalnoj i metafizičkoj uskraćenosti pate nezbrinuti bez neba i krova. Shvatam tvoju muku, nemir, jer pripadaš vremenu u kome su se urušile zidine, a gde se još uvek ne naziru novi horizonti. Lažni sjaj sa ekrana pokušava da zarobi tvoju volju. Verovatno misliš da ne postoji mogućnost promene kada je vrednost postojanja manja od cene jednog reklamnog oglasa. Skepticizam je porastao usled sve veće rezignacije sa kojom prihvatamo veličinu propasti. Banalanost, sa kojom se srozavaju najplemenitija osećanja, izobličava čoveka u patetičnu karikaturu, u biće neprepoznatljivo po svojoj čovečnosti.

Ja takođe imam mnoge nedoumice, i povremeno pomislim da li su valjani argumenti kojima sam pokušao da pronađemo smisao postojanja. Ohrabruje me to što znam da je Kjerkegor govorio da imati veru predstavlja hrabrost da se podnese nedoumica. Ja se kolebam između očajanja i nade, koja uvek prevagne, jer da nije tako čovečanstvo bi nestalo još na početku, pošto je toliko razloga da se u sve sumnja. Ali zbog postojanosti tog koliko dubokog toliko i besmislenog osećanja, stranog svakoj logici – kako je nesretan čovek koji raspolaže samo razumom! – spasavamo se, opet i iznova, pre svega zbog žena; jer ne samo što daju život, nego su one te koje održavaju ovu zagonetnu vrstu. Ne slučajno, u jednoj od kultura čija je mudrost hiljadugodišnja, verovalo se da duša žene koja bi umrla usred porođaja odlazi na isto nebo na koje i duša ratnika pobeđenog u borbi.

* * *

Govorim ti ne samo da bih te provocirao, već i sa željom da te ubedim.

Mnogi dovode u pitanje moju veru u mlade, jer ih smatraju destruktivnima ili apatičnima. Prirodno je da usred katastrofe bude onih koji pokušavaju da pobegnu vrtoglavo se prepuštajući upotrebi droga. Problem koji glupaci smatraju da je pitanje policije, a u stvari je rezultat duboke duhovne krize našeg vremena.

Svakodnevno iznova potvrđujem svoje poverenje u vas. Mnogo je onih koji usred oluje nastavljaju da se bore, žrtvujući svoje vreme, pa čak i sopstveni život za drugog. Na ulicama, u zatvorima, u siromašnim četvrtima, u bolnicama. Pokazujući nam da, u ovim vremenima lažnih pobeda, istinski otpor čini borba za vrednosti koje se smatraju izgubljenima.

Tokom mog puta u Alabaniju, upoznao sam mladića po imenu Valter, koji je napustio svoju kuću u pokrajini Tukuman, da bi išao da neguje bolesne zajedno sa verskim udruženjem Tereze od Kalkute. Sa koliko emocije ga se sećam! Kad god vidim stravične vesti koje nam stižu iz one drage zemlje, pitam se gde bi mogao biti, da li će možda pročitati ove reči priznanja njegovom plemenitom junaštvu.

Milioni su onih koji pružaju otpor, i ti sàm se možeš u to uveriti kada pogledaš te muškarce i žene kako ustaju u cik zore i izlaze da traže posao, i kako rade šta god mogu da bi nahranili svoju decu i čestito održavali dom, ma koliko skroman bio. Da li si pomislio koliko njih u celoj zemlji deli ovu glad zbog dostojanstva i pravde?

Hiljade ljudi, uprkos porazima i neuspesima, nastavljaju da protestuju, puneći trgove, odlučni da oslobode istinu iz njenog dugog zatočeništva. Na sve strane postoje znaci da ljudi počinju da viču: „Dosta!“ Isto se dešava sa zapatističkim pokretom u Meksiku, i sa svim pokretima koji nas upozoravaju  na opasnost koja preti budućnosti planete.

Treba imati na umu da je postojao neko ko je razorio najmoćnije carstvo na svetu pomoću koze i simbolične preslice. Jedan mogući izlaz jeste pokrenuti pobunu na Gandijev način, sa mladićimia poput tebe. Pobunu palih radnika koja će srušiti ovaj način života gde su banke zamenile hramove.

Ova pobuna ni na koji način ne opravdava to da ostaneš na kuli, ravnodušan prema onome što se pored tebe dešava. Gandi je ukazao da je laž pokušati da ne budeš nasilan i da ostaneš pasivan pred društvenom nepravdom. Naprotiv, verujem da bi život trebalo da usmerimo prema anarhohrišćanskom stavu.

Nema više ludaka, umro je onaj Mančanin, ona ekscentrična utvara u pustinji. Čitav svet je promišljen, strašno, čudnovato promišljen.

To ludilo, za čijim odsustvom žali Leon Felipe[1], sličan je čin onome stoičnoga Gevare, kada je napustio sve udobnosti i pošao u nerazboritu borbu u bolivijsku šumu, oboleo od astme, bez lekova za svoju bolest, da bi ga na kraju ubili nemilosrdni i odvratni nitkovi. Zar je važno da li je grešio povodom pitanja dijalektičkog materijalizma? Upravo to dokazuje njegovu nevinost, njegovu autentičnost. Borio se za Novog Čoveka koji nas danas požuruje da preotmemo ostatke istorije. U svom oproštajnom pismu kažem roditeljima: „Dragi starci, još jednom osećam pod svojim petama Rosinantova rebra, vraćam se na put sa svojim štitom u ruci“; i tada izlazi u potragu za onim što bi Rilke nazvao sopstvenom smrću. To je njegova veličina, koju neki smatraju njegovom detinjarijom, njegovom glupošću; ali ti poduhvati mahnitog junaštva jesu ono što nas iskupljuje od tolikog zlodela, jer se ne može živeti bez heroja, svetaca niti mučenika. Poput studenata na  trgu Tian-An-Men, u jednom stravičnom masakru, koji su umrli suprotstavivši se neumoljivom čeliku tenkova. Oni nam pokazuju puteve kojima se život može ponovo roditi.

Živimo u vreme kada budućnost kao da je proćerdana. Ali ako je opasnost postala naša zajednička sudbina, moramo uzvratiti onima koji zahtevaju našu brigu.

* * *

Nedavno sam video na televiziji ženu koja se smešila neizmernom i čednom ljubavlju. Ganula me je nežnost te majke iz Korijentesa ili iz Paragvaja, koja je plakala od sreće zajedno sa svojim nedonoščićima koje je upravo rodila u jednoj bednoj bolnici, nimalo obeshrabrena pri pomisli da njih, kao i njenu drugu decu, čeka nemaština u siromašnom kvartu, u tom trenutku poplavljenom vodama Parane. Zar se ne ispoljava Bog u tim majkama? Zašto bi morao da se ispoljava samo u pesnicima poput Huana de la Krusa ili u Ruoovim svetim slikama?

Ako svaki otpor izgleda apsurdana kada se pojavi kraj, zbog čega se ne zadržimo u razmišljanju o ovim svecima? Možda ne predstavljaju dokaz da nešto postoji sa druge strane apsurda?

Ne znamo da li na kraju puta život čeka poput prosjaka koji će nam ispružiti ruku.

Ovu bezumnu, ili čudesnu veru, dugujemo upravo tome što smo uspeli da dodirnemo dno. Neophodno je zaštiti mesta koja postoje čak i u predgrađima velikih gradova, gde se još uvek čuvaju osobine stvarnog čoveka od krvi i mesa.

Kada hiperrazvijeni svet počne da propada, sa svim astronomima i tehnologijom, u zemljama izgnanstva čovek će nadoknaditi svoje izgubljeno jedinstvo. I možda ćemo se, kada se probudimo iz ove zlosretne noćne more, kada nas ispraznost čovečanstva zaboli u grudima, setiti da smo nekada bili ono što je rekao Rene Šar[2]: „Bića uspona, ne zabave, njegovog epiloga.“

* * *

Govoriš mi o svom nemiru, nekoj vrsti drhtanja koje te je obuzelo i još uvek traje, nakon našeg razgovora u onom kafeu kada si me čuo da izgovaram ove reči.

Moraš mi oprostiti; uprkos godinama, ne mogu da izbegnem svoju neumerenost u onome što smatram suštinskim.

S druge strane, ima drhtaja koji su tako važni! Jer prethode onoj vrsti odluka koje protresaju temelje našeg postojanja, i mada stvaraju nerazumevanje, na kraju odjekuju u sudbinama ostalih. Veliki tvorci stvaraju svoja dela pod sličnim napetostima. Samo ono što nastaje sa strašću zaslužuje naš napor, ostalo nije vredno truda.

* * *

Ja sam takođe želeo da pobegnem od sveta. Vi ste me u tome sprečili, svojim pismima, svojim rečima na ulicama, svojom bespomoćnošću.

Predlažem vam, stoga, sa ozbiljnošću završnih reči u životu, da se zagrlimo u dogovoru: izađimo u otvorene prostore, žrtvujmo se zbog drugog, čekajmo, zajedno sa onim koji pruža ruke, da nas novi talas istorije podigne. Možda već to i čini, na tih i podzeman način, poput pupoljaka koji dišu pod zimskom zemljom.

Nešto zbog čega još uvek vredi patiti i umreti, zajednica među ljudima, onaj sporazum između poraženih. Jedna jedina kula, da, ali bleštava i neuništiva.

U mračnim vremenima pomažu nam oni koji su znali da hodaju u noći. Čitajte pisma koja je Migel Ernandes poslao iz zatvora gde je naposletku našao smrt.

Ponovo ćemo nazdraviti za sve što se gubi i pronalazi u slobodi, lance, radost i tu skrivenu nežnost koja nas navodi na potragu po celoj zemlji.

Mislite uvek na plemenitost ljudi što izbavljaju čovečanstvo. Kroz svoju smrt oni nam predaju vrhunsku vrednost života, pokazujući nam da prepreke ne postavlja istorija, podsećaju nas da čovek sam pada u utopiju.

Samo oni koji su u stanju da otelotvore utopiju biće sposobni za odlučujuću borbu, da se nadoknadi izgubljeni deo čovečanstva.

_______________
vrati se na tekst[1]  Leon Felipe (Felipe Camino Galicia de la Rosa, 1884-1968), španski pesnik. U doba Španskog građanskog rata izbegao je u Meksiko, gde je i umro. – Prim. prev.
vrati se na tekst[2] Rene Šar (Réne Char, 1907-1988), francuski pesnik, nadrealista, kasnije evoluirao u snažnog levičara izuzetne sažetosti u izrazu. Kao kapetan provansalskih makija borio se protiv nacističkih okupatora.
– Prim. prev.
Advertisements

Tzv. turistička agencija „Klio putovanja“

19. jul 2012. Godinu i mesec dana po objavljivanju ovog članka ponovo se susrećemo sa malverzacijama tzv. turističke agencije Klio putovanja. Ako smo nekome pomogli, ko je ovaj članak pročitao ranije, drago nam je. U svakom slučaju, još jednom upozorenje svima, dobro pročešljajte svaku turističku agenciju pre nego se odlučite kome ćete dati svoje poverenje, vreme i novac. Ključno pitanje ovde je ono što je ključno pitanje u svim oblastima poslovanja, zašto nadležne institucije ne preduzimaju ništa kad se očito radi o neodgovornom vlasniku koji godinama „hara“ turističkom scenom, bez da snosi ikakve zakonske posledice zbog toga.

Dodatno obaveštenje: Kako formiranje svake nove vlade utiče i na novu raspodelu ministarstava, pojedini linkovi u ovom članku više nisu dostupni, jer internet adresa nekadašnjeg Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja više nije u funkciji. Isto tako, nekada su u članku bila hiperlinkovana preduzeća (koja se pominju u tekstu ispod) ka Agenciji za privredne registre. Sada smo te linkove uklonili, jer se ID kod svakog upita u bazu podataka menja, pa nije moguće postaviti trajnu vezu. Upit u bazu možete i sami da izvršite.

***

Do toga da uopšte pišemo na ovu temu došli smo sasvim slučajno, ako je išta slučajno, pretražujući određene destinacije za putovanja.

Tako smo naleteli na sajt Klio putovanja. I onako, ali samo na prvi pogled,  izgleda simpatično i šareno. Međutim, pošto smo mi drkadžije uvek volimo da napravimo pozadinska istraživanja i ovo su podaci na današnji dan.

Registrant:
KLIOPUTOVANJA.COM

Bulevar umetnosti 15
Belgrade, Serbia 11070
Serbia

Registered through: GoDaddy.com, LLC (http://www.godaddy.com)
Domain Name: KLIOPUTOVANJA.COM
Created on: 25-Dec-08
Expires on: 25-Dec-12
Last Updated on: 24-Dec-11

Administrative Contact:
Kovacevic, Ivan ikac86@gmail.com
KLIOPUTOVANJA.COM
Bulevar umetnosti 15
Belgrade, Serbia 11070
Serbia
0600291683

Technical Contact:
Kovacevic, Ivan ikac86@gmail.com
KLIOPUTOVANJA.COM
Bulevar umetnosti 15
Belgrade, Serbia 11070
Serbia
0600291683

(izvor)

Ova nazovi „turistička agencija“ nema dozvolu za rad, što i nije čudno s obzirom na istorijat poslovanja turističkih ogranka tj. agencija pod „vođstvom“ Neše Kojića, koji je u okviru različitih privrednih društava otvarao ogranke koji su se bavili idi-mi-dođi-mi organizacijom turističkih putovanja.

Zašto je ovo bitno? Zato što sutra neko od vas koji sada ovo čitate može da se upeca i da uplati neki od aranžmana, a ni po jada novca (a ni novci nisu za bacanje), već što može i da se provede kao bos po trnju.

Tzv. „turistička agencija“ Klio putovanja je n-ta firma po redu koju je otvorio Neša Kojić koji je, koliko smo do sada pročitali različite komentare po internetu, osvedočeni prevarant, a izgleda da mu manjka i domaćeg vaspitanja i bilo kakvog skrupula.

Prvo je oduzeta dozvola za rad agenciji Agora Travel koja je radila kao ogranak preduzeća Adrija Group d.o.o. iz Prokuplja. Osnivač (75%) i zakonski zastupnik je već pomenuti Neša Kojić. Adrija Group d.o.o je ugašena. Otvoren je i zatvoren stečajni postupak 23.05.2011.

Adrija group ״ d.o.o., iz Prokuplja
Licenca br. 512 kategorije A ״Adrija group ״ d.o.o., je preko svoje turističke agencije ״Agora ״ organizovala putovanja, a da putnicima nije obezbedila smeštaj predviđen sledećim programima putovanja : – „Istanbul“ u periodu od 26.04. do 1.05.2008. godine, kada je 54 putnika bilo primorano da na licu mesta dodatno plate još 20Є kako bi mogli da koriste usluge smeštaja u hotelu po predviđenom programu putovanja. Organizator putovanja je dugovao hotelu „Mola“ u Istanbulu na ime smeštaja iznos od 1.080 Є i pratilac grupe je od putnika koji su već platili fakultativne izlete, tražio ponovo novac za izlete u iznosu od po 20 Є kako bi pokrio dug hotelijeru. – „Pariz – 11 dana“ od 24.04. do 4.05.2008. godine, kada je zbog duga organizatora od 1.200Є davalac smeštaja hotel „Tassilo“ u Nirnbergu uslovio smeštaj otplatom duga na licu mesta. Iznos od 500Є je obezbedila turistička agencija, dok je iznos od 700 Є platilo deset putnika, iako su celokupan iznos putovanja isplatili agenciji pre početka putovanja.

(izvor)

Zatim im je krajem 2011. godine ponovo oduzeta dozvola za rad, sada već kao ogranku preduzeća Mauren d.o.o., gde se ogranak pojavljuje pod imenom Klio putovanja.  Neša Kojić se tu pojavljuje kao zakonski zastupnik, dok je osnivač drugo fizičko lice. Mauren d.o.o. je i dalje aktivno privredno društvo, ali blokirani su im svi dinarski računi (osim jednog od šest) po osnovu prinudne naplate. To možete da proverite na sajtu Narodne banke Srbije, unosom npr. matičnog broja preduzeća: 20357703. Ukupan iznos blokade na dan 19.06.2012. je 3,070,231.86 dinara i od 25.05.2012. godine dužnik ne može da raspolaže sredstvima na računima kod banaka.

Nakon oduzimanja dozvole za rad, dotični Neša Kojić je mrtvo ‘ladno registrovao firmu Klio putovanja d.o.o. 07.12.2011. i nastavio sa svojom „praksom“. Na sajtu postoje Opšti uslovi putovanja (.pdf). Tu je veoma interesantno da se oni pozivaju na YUTA-u iako nisu njena članica. Tako, jednostavno rečeno, to je čisto obmanjivanje, jer ako i kad dođe do spora to nije u nadležnosti YUTA-e. Još neki manje bitni detalji, ali govore o profesionalnosti. Postoji odeljak (stavka 3.) Opštih uslova putovanja (od 15.12.2011.) koji se odnosi na konzularna pitanja i tamo stoji „veza“ ka Ministarstvu spoljnih poslova sa sve ekstenzijom .yu. Mislim, šta reći?! Treba obratiti pažnju i na sekciju Kontakt na sajtu, jer su tamo i agencije „podizvođači“. A tamo se sve sortirale moja do moje agencije.

Za dalju pretragu neka zainteresovani pročačkaju po Guglu. Mnogo toga zanimljivog može da se pronađe. Za početak dovoljno je staviti pod navodnike „Neša Kojić“, „klio putovanja iskustva“ – iskustvo putnice opisano na forumu krstarice

Bili su korisni saveti na nekadašnjem sajtu Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj – sektor turizam, a koje se odnose na putnike:

Preporuke svakako uvek treba pročitati pre odluke sa kojom agencijom putovati, a postupak reklamacije za ne daj bože isto može da vam koristi.

P. S. Odeljak pretrage na sajtu APR-a gde možete da proverite da li turistička agencija ima važeću dozvolu izdatu od nadležnog ministarstva, na koju je sumu osigurana kod osiguravajuće kuće u slučaju štetnih događaja itd, a to smo saznali putem sajta infogo.biz.

Putnici od sada biraju društvo za seks u avionu

Putnicima koji budu leteli avionima aviokompanije Air Fucking biće uskoro omogućeno da izaberu društvo za seks tokom putovanja.

airplane-bathroom-sex

Naime, nova šema FuckBuddy ima za cilj da spoji putnike sličnih seksualnih interesovanja i tako ih spase od potencijalno dosadnih jebača.

„Mi smo prvi u svetu koji nudimo ovu mogućnost“, kazao je za AFP portparol Air Fucking-a, ističući da putnici time ne dobijaju pravo da bilo kome zabrane da sedne pored njih i da voajeriše.

Putnici mogu da biraju između tri opcije u zavisnosti od toga da li žele samo da gledaju, da uspostavljaju nove seksualne kontakte ili, jednostavno, da ih niko ne deranžira tokom leta dok onanišu.

Usluga će biti neobavezna i besplatna, a putnici se prilikom izbora mogu rukovoditi i svojim seksualnim perzverzijama. Tako će ljubitelji anala ili zlatnog tuša sedeti jedan pored drugog i imati priliku i da proćaskaju tokom seksa.

Informacije o putnicima prikupljaju se u zaštićenu bazu podataka, a uparivanje putnika se vrši automatski, bez otkrivanja identiteta putnika i njihovih ličnih podataka, čime je zaštita privatnosti zagarantovana.

Prvi probni letovi sa „pametnim“ raspoređivanjem putnika biće obavljeni krajem ovog meseca i iskorišćeni za „istraživanje budućih komercijalnih potencijala za ‘seks u vazduhu'“, rečeno je u kompaniji.

Pročitano na B52

Šta činiti kad vas odžepare?

Zavisi kako se sve to desilo.

Pretpostavka je da niste žrtva fizičkog napada, ne daj bože, što bi, valjda, uključilo policijski uviđaj. A možda i ne, jer lopovi su hitri i brzo beže sa lica mesta.

Dakle, odžepareni ste onako u prolazu, prevoz, samoposluga i sl. Fakat, policiju boli kurac za to u svim slučajevima. Čak i kada izađu na uviđaj, a to se dešava SAMO i SAMO ONDA kada vam je pokradeno minimum 15.000,00 dinara. Vi možete da tvrdite da jeste toliko novca, jer lopov ne može da polemiše sa vama na tu temu.

Znači, patrola policija dođe (a treba je sačekati, jer su uvek so busy vozeći se u klimatizovanim Pežoima 307), uzme podatke, te može biti i pogleda snimak pljačke, ukoliko ste bili te „sreće“ da vas uslika sigurnosna kamera u samoposluzi, zatim Vas uputi na lokalnu policijsku stanicu da date izjavu koja je osnov za krivično gonjenje lopova. Tamo Vas dočekaju inspektori (koje opet čekate da se smiluju da vas prime) koji izgledaju kao od zlog oca i gore majke; ne znate kad nose fantomku, a kad uniformu… i onda vas ispreslišavaju i kao fol zvaće vas, obavestiće vas i nikada vam se više niko ne javi. Uz još „sreće“ daju vam da pogledate „bazu podataka“ raznih krimosa, gde se zgrozite od strave i užasa kriminogenih fizionomija. Sve u svemu, lep dan. 😛

U međuvremenu, raspitujući se, saznate da profi džeparoši imaju brat sestri po 100 ovakvih krivičnih prijava, što je otprilike dovoljno za jedno 6 godina „poštene“ robije, a i dalje „operišu“. I onda se postavlja logično pitanje, kako to da i dalje „rade“? Naša pretpostavka je da su oni „sitni igrači“ koji drukaju „krupne igrače“ i da policija, kao izvršna vlast, te sudstvo kao zakonodavna vlast nemaju interesa da ih (politički korektno rečeno) procesuiraju. Riba od glave smrdi. Tačnije, bazdi.

Dakle, šta da radite? Poljubite ih ravno u dupe. I, nikada, nikada, nikada, ne nosite dokumenta (platne kartice, i sl.) u novčaniku u kome nosite novac. Jer, osim što je jeb’o ćar vajdu, iscimaćete se za nova dokumenta samo tako, plus što ćete biti izloženi dodatnim bespotrebnim troškovima. Za informaciju, u tom slučaju lična karta praktično košta duplo više (nego kad se uobičajeno vadi), jer prvo mora da se plati državni monopol za oglašanje u Službenom glasniku + republičke administrativne takse, što je ukupno 1.360,00 bez bankarskih provizija. Tek onda slede troškovi za izdavanje nove lične karte po regularnom cenovniku.

Neko od nas ko je bio odžeparen, osim što se osećao kao kreten, imao želju da jebe mater džeparošu ako ga ikada ponovo sretne, na kraju je shvatio da je samo kolateralna šteta. Zato, bar jebite policiju, kad vadite nova dokumenta. Po policijskim stanicama sedi (o našem trošku) uglavnom gomila bezobraznih i nevaspitanih debila, a to se ne valja tolerisati. I nemojte da idete kao kreteni pre početka radnog vremena panduracije (kako vas oni tamo savetuju) da bi uzeli jebeni broj, jer vi niste brojevi, nego ljudi, već (kad je sve tako sjebano) idite na sajt elektronske uprave i tamo rezervišite vreme kada ćete se nacrtati u muriji da se uslikate i elektronski otisnete svojim levim i desnim kažiprstom da biste ispunili „svetu“ obavezu imanja lične karte.

Sitne su to sve stvari, ne vredi se sekirati. Odnosno, svaki problem je rešiv. 🙂

Šta je u stvari rekla kompanija „Danijeli“!

Ovih dana čovek ne može čudu da se načudi koliko je Boris Tadić sa svojom kamarilom po svaku cenu rešio da ostane na vlasti dok ne crkne, a i svi mi zajedno sa njim, jer to je taj put kojim „demokratski“ hodimo.

Danas su brojni mediji preneli vest da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić zapravo ključni krivac što sjajni i bajni investitori (čitaj: Danijeli)  odustaju od ove naše Srbijice. A kao vrhunac, glupa (uistinu fizički i totalni gabor) i pohlepna DS-ovka Jelena Trivan čiji je otac jedan od aktera afere Indeks na kragujevačkom univerzitetu, a muž Dragan Trivan vlasnik agencije za obezbeđenje Protecta Group d.o.o. koja ima „ekskluzivu“ kada su u pitanju poslovi sa državnim aparatom, je rekla da je Tomislav Nikolić za 7 dana (smešno) svoje vladavine uspeo da pokarabasi naš, je l’ te, evropski put.

Sve one koje zanima šta je zapravo Danijeli izjavio 4. aprila 2012., pokušavajući da se u svom zvaničnom saopštenju ogradi od raznih medijskih špekulacija, taj dokument na engleskom jeziku mogu da skinu i pročitaju – ovde.

Rezime je da potpisani Ugovor o razumevanju ne znači ništa ni u kom slučaju, bilo kada. To je, najpribližnije rečeno, volja poslovne namere koja nikada ne mora da se ostvari, jer ne postoje nikave obaveze po tom pitanju. Isto kao što su potpisali Ugovor o razumevanju sa predstavnikom tadašnje vlasti – Borisom Tadićem, isti takav Ugovor su mogli da potpišu sa bilo kim i ništa ih ne obavezuje, jer to je samo kroki ideje za dalja istraživanja da li se ulaganje isplati ili ne.

Kao što DS jede govna, tako i SNS jede govna da će dovesti Danijeli u Srbiju. Realno, koji će nam kurac svi oni. To je ista priča kao i Fiat, i Jura, i svi ti hohštapleri, gde se u stvari novcem poreskih obveznika plaćaju tzv. nova radna mesta, što je cirka €10.000 po radniku, tako da oni dobijaju za DŽ radnu snagu 3 godine, dobijaju zemljište za DŽ, itd. Tako bi svako od nas mogao da bude uspešan u bilo kom poslu šireg obima.

Stoga, ko se jebe nek’ se jebe, a vi narode čuvajte sebe!