Šta činiti kad vas odžepare?

Zavisi kako se sve to desilo.

Pretpostavka je da niste žrtva fizičkog napada, ne daj bože, što bi, valjda, uključilo policijski uviđaj. A možda i ne, jer lopovi su hitri i brzo beže sa lica mesta.

Dakle, odžepareni ste onako u prolazu, prevoz, samoposluga i sl. Fakat, policiju boli kurac za to u svim slučajevima. Čak i kada izađu na uviđaj, a to se dešava SAMO i SAMO ONDA kada vam je pokradeno minimum 15.000,00 dinara. Vi možete da tvrdite da jeste toliko novca, jer lopov ne može da polemiše sa vama na tu temu.

Znači, patrola policija dođe (a treba je sačekati, jer su uvek so busy vozeći se u klimatizovanim Pežoima 307), uzme podatke, te može biti i pogleda snimak pljačke, ukoliko ste bili te „sreće“ da vas uslika sigurnosna kamera u samoposluzi, zatim Vas uputi na lokalnu policijsku stanicu da date izjavu koja je osnov za krivično gonjenje lopova. Tamo Vas dočekaju inspektori (koje opet čekate da se smiluju da vas prime) koji izgledaju kao od zlog oca i gore majke; ne znate kad nose fantomku, a kad uniformu… i onda vas ispreslišavaju i kao fol zvaće vas, obavestiće vas i nikada vam se više niko ne javi. Uz još „sreće“ daju vam da pogledate „bazu podataka“ raznih krimosa, gde se zgrozite od strave i užasa kriminogenih fizionomija. Sve u svemu, lep dan. 😛

U međuvremenu, raspitujući se, saznate da profi džeparoši imaju brat sestri po 100 ovakvih krivičnih prijava, što je otprilike dovoljno za jedno 6 godina „poštene“ robije, a i dalje „operišu“. I onda se postavlja logično pitanje, kako to da i dalje „rade“? Naša pretpostavka je da su oni „sitni igrači“ koji drukaju „krupne igrače“ i da policija, kao izvršna vlast, te sudstvo kao zakonodavna vlast nemaju interesa da ih (politički korektno rečeno) procesuiraju. Riba od glave smrdi. Tačnije, bazdi.

Dakle, šta da radite? Poljubite ih ravno u dupe. I, nikada, nikada, nikada, ne nosite dokumenta (platne kartice, i sl.) u novčaniku u kome nosite novac. Jer, osim što je jeb’o ćar vajdu, iscimaćete se za nova dokumenta samo tako, plus što ćete biti izloženi dodatnim bespotrebnim troškovima. Za informaciju, u tom slučaju lična karta praktično košta duplo više (nego kad se uobičajeno vadi), jer prvo mora da se plati državni monopol za oglašanje u Službenom glasniku + republičke administrativne takse, što je ukupno 1.360,00 bez bankarskih provizija. Tek onda slede troškovi za izdavanje nove lične karte po regularnom cenovniku.

Neko od nas ko je bio odžeparen, osim što se osećao kao kreten, imao želju da jebe mater džeparošu ako ga ikada ponovo sretne, na kraju je shvatio da je samo kolateralna šteta. Zato, bar jebite policiju, kad vadite nova dokumenta. Po policijskim stanicama sedi (o našem trošku) uglavnom gomila bezobraznih i nevaspitanih debila, a to se ne valja tolerisati. I nemojte da idete kao kreteni pre početka radnog vremena panduracije (kako vas oni tamo savetuju) da bi uzeli jebeni broj, jer vi niste brojevi, nego ljudi, već (kad je sve tako sjebano) idite na sajt elektronske uprave i tamo rezervišite vreme kada ćete se nacrtati u muriji da se uslikate i elektronski otisnete svojim levim i desnim kažiprstom da biste ispunili „svetu“ obavezu imanja lične karte.

Sitne su to sve stvari, ne vredi se sekirati. Odnosno, svaki problem je rešiv. 🙂

Advertisements