babeidede su bile duboko dirnute već prohujalom vešću o spektakularnoj efikasnosti prestoničke policije i njenog kalifa, te vrhovnog raspevanog vođe razularenih i nekompetentnih likova što su se nameračili da nam (i dalje) uvaljuju svoj kurvarluk iz Nemanjine 11, Beograd.
Eventualno zainteresovanim čitaocima ovih redova, te potencijalnim učesnicima nudimo mogućnost da osvoje bicikl koji ćemo mi darovati. Bicikl je mator i izakan, kao i mi. Da ne bude zabune. I nema puno veze sa Japanom, iako mislimo da bi ovako šta na dar moglo da izazove nešto poput negdašnje masovne tuče za sadnice japanskih trešanja kada smo pokazali solidarnost sa „fukušimiranim“ japanskim narodom.
Kako da učestvujem na konkursu?
Treba da pošalješ priču ne dužu od 1000 reči sa sve zarezima, tačkama, razmacima i sl. Tema je uslovno rečeno slobodna (al’ za malo) i ima veze sa biciklom i ti pišeš naslov priče (ne mi). Dakle, u obzir dolaze npr. romaneskni prikazi onih koji su imali situaciju ili pak istu mogu da izmaštaju da im je bicikl ukraden i nikad nađen i vraćen. To je kostur priče tj. priča mora da se vrti oko ukradenog bicikla, pa sad kako vam drago, da li će da ispadne tragedija, komedija itd. Jedini kriterijum za učestvovanje je da ste pismeni i da gramatički korektno pišete, jer ne nameravamo da ispravljamo slovne i gramatičke greške, kao ni nekorišćenje srpske latinične tastature. Poželjan uslov je da imate smisla za humor u pisanju, tj. da tekst ne bude glup i dosadan. Rok za dostavljanje radova je 31. avgust 2012. godine. Napišete i pošaljete mejl babamaidedama. Do sredine septembra možete da očekujete da se dobri radovi pojave na ovim stranicama, naravno, ako se iko odazove ovom konkursu i ako ti radovi na nešto zvuče. Ničim se ne obavezujemo da ćemo objaviti radove koji ne prolaze naše kriterijume imanja dobrog smisla za humor. Time se ne obavezujemo ni da ćemo uručiti nagradu.
Šta očekuje slavodobitnika?
Ukoliko bude dobitnika glavne i jedine nagrade tj. isluženog bicikla i isti se odluči da nagradu primi, u obavezi je da nagradu proda po sistemu daj-šta-daš na način koji mu najviše odgovara i da priloge od istog donira sindikatu policije, jer sirota policija nema šta da obuče po vrućinama. Pa šta, neko bi rekao, neka se skinu, što da ne?! Zamislite tek to, golišave organe za brigu o javnom redu i miru sa sve opasanim raznim „hladnim“ i „toplim“ batinama i tužibabama kako se vozikaju u pežoima 206, a oni saobraćajni u svetlećim prslucima na nago telo regulišu (stručno rečeno) prometne saobraćajnice.
I još materijala za opštenarodnu razonodu, a što beše glavni favorit u predizbornoj kampanji „Drolje i probisveti okupljeni oko zajedničke ‘ideje'“. Šteta što nisu pozvali autora pesme da im se pridruži.
P. S. A sad bez zezanja, iako imamo takav tj. kakav-takav bicikl na lageru, ništa od toga da ćemo ga ikome pokloniti, jer ga ni nama niko nije poklonio, ali to nije razlog da se ne odazovete ovom „javnom pozivu“. I bez zezanja, objavićemo vaše dobre priče. Čitanost bloga nam je ‘nako, pa ne očekujte bog zna kakav publicitet. U stvari, bolje je i da ga ne očekujete. 🙂
P. P. S. I ne šaljite mejlove sa pitanjima „kada ćete da uključite komentare na blogu?“, jer odgovor je – nikad. Na par mesta na blogu još i može da se ostavi komentar, ali to je samo zato što nam je trebalo vremena da ukapiramo gde se komentari isključuju.
Aleksandra Perić 