Kurvinska odluka Vlade Srbije

Naslov se odnosi na poslednji pasus obaveštenja koji je kurvinski uvaljen u okviru vesti pod nazivom – Vlada donela Odluku o najvišim cenama lekova za upotrebu u humanoj medicini na sajtu Vlade republike Srbije – i glasi:

Vlada je naložila Generalnom sekretarijatu da u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva i urbanizma, Ministarstvom omladine i sporta i Republičkom direkcijom za imovinu reši stambeno pitanje osvajaču zlatne medalje za Srbiju na Olimpijskim igrama u Londonu Milici Mandić.

Pitate se šta je problem? Ništa, osim što mi smatramo da Vlada republike Srbije ne treba Milici Mandić da rešava stambeno pitanje. Vlada i njene institucije bilo koje države su zadužene između ostalog za stvaranje povoljnih uslova za npr. omogućavanje razvoja različitih privrednih (profitnih) i neprivrednih (neprofitnih) delatnosti koje su u skladu sa dobrobiti naroda i društva u celini (to je samo, nažalost, puka teorija i utopija). Ako Vlada Srbije i njena subordinisana tela smatraju da mi kao poreski obveznici treba da finansiramo stan Milici Mandić, grdno se vara. S druge strane, drago nam je da će Milica Mandić da dobije stan, nadamo se u vlasništvo, a ne na korišćenje, ali treba uvek imati u vidu da je to samo populistička politička odluka i poruka svima da se sportom treba baviti isključivo zbog materijalne koristi. Odnosno samo profesionalno bavljenje sportom ima smisla, sve ostalo je za zaludne. Po toj logici ne vidimo zašto i osvajači srebrnih i bronzanih medalja ne bi dobili stanove od Srbije?! Zar je zlato sve što sija?! Isto što važi za Milicu (jer nam nije cilj da lomimo koplja na njoj) važi i za njene prethodnike, osvajače zlatnih medalja u pojedinačnim sportovima na prethodnim Olimpijskim igrama koji se ruku na srce nisu baš proslavili pošto su dobili stanove tj. mnogima je to bila prva i poslednja medalja u životu.

Najveća laž koju zdušno plasiraju političari i mediji iz domena profesionalnog sporta je da sportisti predstavljaju sve nas. Ne slažemo se sa tim. Svaki sportista (kao i svako od nas) ima državljanstvo neke države i po tom osnovu pojedini među njima dobiju šansu (na osnovu svojih rezultata) da nastupaju na svetskim takmičenjima jednog dana. Prosto rečeno, oni nastupaju za određenu državu jer su njeni državljani. I to je sve. I naravno, da se razumemo, u profesionalnom sportu se radi za pare, a ne za ponos nacije. Sa ponosom nacije se kite političari. Sa vrhunskim rezultatima u profesionalnom sportu političari manipulišu svešću nacije i stvara se slika nekakve lažne „uzvišene“ vrednosti čitave nacije. A to je naročito korisno (za političare) u vremenu beznađa (gubitka moralnih i duhovnih vrednosti) tj. u vremenima u kojima već dugo živimo.

Ne treba podlegati jeftinim emocijama, kao ma to je okej, Milica je osvojila zlato za Srbiju na OI i slično. Sve je to u redu. Milici po slovu zakona po tom osnovu pripada €35.000 u kešu i od 40-te godine života doživotna penzija koja se za svaku godinu utvrđuje na nivou od decembra meseca prošle godine i to za Milicu koja je osvojila zlatnu medalju na OI iznosi tri prosečne neto zarade na nivou republike Srbije.

I još nešto, a to je pitanje za razmišljanje, koje dobrobiti i koristi ima zemlja Srbija i njeni stanovnici od deljenja šakom i kapom sportskih, ali i nacionalnih penzija, kada tu nigde nema ljudi koji pomeraju zemlju sa mrtve tačke. Mogli biste reći, pa sport je važan za jednu naciju i tako se populariše. Rekli bi, da, ali samo ako se ljudi bave sportom, a ne ako isti gledaju na televiziji, pa ne treba brkati lončiće. Mogli biste reći da među laureatima nacionalne penzije ima onih koji su doprineli kulturnom razvoju i očuvanju kulturnog nasleđa Srbije. Žao nam je, ali to prosto nije istina, jer takvih ljudi koji su dobili nacionalnu penziju ima veoma malo. Na nivou statističke greške. Nacionalne penzije se dele po partijskom ključu, kao uostalom i sve u ovoj sirotoj zemlji.

A nauka i naučnici?

Svojevremeno, Nikola Tesla koga ceo svet svojata, a čini nam se da Srbija prednjači u tome je u svom životu bio u Beogradu jedan jedini put. Dovoljno je bio pametan da shvati da ne treba ovde da gubi vreme sa budalama.

Vreme je da se poznata srpska megalomanija poznata pod krilaticom „Srbija do Tokija“ preinači u „Srbija do Seula“, s obzirom na korene tekvondoa koji je uvršten kao takmičarska disciplina na Olimpijskim igrama pre samo 12 godina.

Advertisements