USAID: učešće, nadmoć i prevlast

Kada prosečan čitalac pročita prvih pet slova iz naslova, razume da je strana reč u pitanju koja ne znači ništa; dakle, skraćenica. Malo drugačije čitanje: US/AID(s) (sa sve .gov nastavkom) govori da to ima veze sa Sjedinjenim američkim državama i sa nekakvom njihovom (!narodnom!) pomoći. U okviru logoa „firme“ USAID piše i da je to „od američkog naroda“ (“from the american people“). Jasno je da se američki narod (koji uzgred budi rečeno od istrebljenja Indijanaca i ne postoji kao nacija) pita isto kao i naš narod. Od postanka sveta, istorija kaže da se zločini u ime naroda dešavaju radi dobrobiti i boljitka.

U bližoj istoriji pojava i dešavanja, naići ćemo na brojne primere gde to sve učestvuje i šta to sve određuje tokove našeg društva. USAID u našoj politici, USAID u našoj kulturi, USAID u našem obrazovanju, USAID u našem – gde god da krenete od 5. oktobra 2000. godine. Od svega, a pošto sve kreće od politike (nažalost) upravo je prisustvo USAID u našem obrazovanju (zvaničnom i nezvaničnom) i našoj kulturi (dominacija „estetike“ strave, užasa, odvratnosti i kolektivnog samozaborava – receptura američkih inkvizitora) najpogubnije, jer nam to udara u srž, to nam seče bit postojanja i trajanja.

Ne znamo od kada je takvo stanje, ali ima najmanje šest meseci da smo primetili da je sajt Skupštine republike Srbije zapravo nastao pod pokroviteljstvom USAID. Sada jasno vidimo da se više ni ne pokušava sakriti takvo šta. Čega se pametan stidi, time se budala ponosi. Za našu Skupštinu to je velika bruka, a za nas, kao glasače, to je poruka da smo potpuni idioti. Hvala im na tom podatku i to treba uvek imati na umu. Svi mi znamo kada se raspitamo koliko može da košta jedan takav sajt, tako da novac sigurno nije u pitanju. Isto tako znamo da zemlja Srbija ima odlične kompjuterske stručnjake. Znači, ni to nije problem. Sve imamo, samo postavljenici na vlasti nemaju trunke morala, svesti i savesti. Nije nam poznato kakva je situacija u drugim državama tj. da li je i na njihovim skupštinskim sajtovima generalni pokrovitelj (ili kako se to danas kaže: prijatelj) USAID.

Srbija je, dakle, odavno okupirana država (da, da, topla voda) i nema suverenitet. Ovaj članak može da ode u drugom smeru ako započnemo priču o Kosovu i Metohiji, što ovom prilikom nećemo, ali vreme koje je pred nama donosi nam, nažalost, Dinkićevu regionalizaciju (separatizam), usitnjavanje, oslabljivanje, porobljavanje i ropstvo. Prvo odvajanje Raške i Vojvodine i dalje do Beogradskog pašaluka, po anglosaksonskoj recepturi.

Kao drugi primer uzećemo (nama) najsvežiji podatak koji se odnosi na nagradu za „bibliotekarsku“ inovaciju koju je dobila Biblioteka grada Beograda od tzv. institucije EIFL-PLIPOni „nagrađuju“ zemlje trećeg sveta kojima i Srbija pripada. Radi se o sajtu novcici.rs (koketno naivnog korisničkog izgleda) koji je nastao kao direktan proizvod pod nadzorom USAID, gde se određene strukture stanovništva finansijski „obrazuju“ kako da raspolažu svojim novcem (kojim novcem?!), naravno, na prozapadni način. Vrhunac imbecilizma je podsmevanje bar prosečno inteligentnim ljudima kada se na sajtu „međunarodne neprofitne organizacije“ pročita efekat radionica sa mladima, mladim porodicima i njihove „ključne spoznaje“ kako da upravljaju novcem. Primer:

’Novčiči su kul!’
Uspešan štediša – g-đica Doroteja Kovačević
’Nikada nisam verovala da mogu da uštedim bilo kakav novac. Onda, otišla sam u biblioteku da pohađam radionicu, gde sam dobila savet o mogućnostima štednje. Takođe, tu sam prvi put videla sajt „novčići“. Sada posećujem sajt svaki put kada imam dilemu o svojim finansijama.
’Odlučila sa da ne kupujem ručak, već da ga ponesem od kuće, zato što je jeftinije i zdravije. Korišćenjem sajta, izračunala sam da je to ušteda od 1 evra dnevno – upravo je to iznos koji dobijam od roditelja za kupovinu užine. Onda sam izračunala – to je 5 evra nedeljno i 20 evra mesečno! Odlučila sam da budem odlučna i da zapnem! Nakon 10 meseci, uštedela sam 200 evra. Moja mama je bila tako oduševljena mojom upornošću pa mi je dala još 100 evra i laptop je konačno moj!’
’Bila sam tako ushićena. Ne radi se samo o laptopu, već o osećaju da sam uradila veliki posao! Nekolicina mojih prijatelja je počela da štedi novac na isti način. I sada štedim za letnji odmor.

Isto kao da slušate i gledate reklamu gde hiperaktivna mlada žena na sve spremna veliča uloške sa krilcima ili pak one dnevne koji čuvaju čistoću donjeg rublja i omogućavaju razvoj bakterija i kandide usled vaginalnog trenja sa sintetičkim materijalima. Koliki koeficijent inteligencije treba da ima neko da bi shvatio da je jeftinije da hranu nosi od kuće. Neviđena inovacija. Ali, to je samo kamen spoticanja, jer zapravo, u ovom prostom primeru „kućno hranjenje s nogu“ je u funkciji  uštede da bi se prvom prilikom potrošilo na nešto drugo a što je želja isprojektovanih nametnutih vrednosti. Živi da bi radio, radi da bi trošio, troši da bi otplaćivao kredite, otplaćuj kredite do (prevremene) smrti.

Ništa manje bitno pitanje je zašto je Biblioteka grada Beograda (BGB) pristala na ovako nešto i za koga rade oni koji tamo odlučuju o bilo čemu? Kaže USAID, a to je dobro (za njih) ciljanje mete, da je to bolje, jer ljudi više veruju instituciji sa reputacijom kakvu ima jedna ustanova kulture (što je klasična manipulacija) nego npr. zvaničnim državnim finansijskim institucijama (gde su svi ružni, prljavi i zli). Infiltriranje od malih nogu na mala vrata, drugim rečima.

„Finansijska pismenost promoviše ličnu dobrobit i doprinosi ekonomskom razvoju i bogatsvu nacije poboljšanjem kvaliteta raspoloživih finansijskih usluga i razvojem sposobnosti pojedinaca da ekfiasnije koriste ove usluge. USAID je podržao razvoj stabilnog i zdravog finansijskog sektora u Srbiji. Sa sve većim razvojem finansijskih usluga i proizvoda shvatili smo da moramo pomoći potrošačima da nauče kako da na najbolji način koriste ove usluge i zaštite svoja portošačka prava” – rekao je Džejms Stajn, Direktor USAID Kancelarije za ekonomski razvoj.

O BGB-u je dovoljno reći to da im je baza podataka dostupnih izdanja očajna i da se nikada ne zna koje su knjige na raspolaganju a koje su izdate, i da su ljudi koji neposredno rade sa korisnicima najviše nezainteresovani za svoj posao. Većinu čak mrzi i da ode do police i da potraže knjigu koju tražite. Tiha je jeza gledati ih kako žderu za pultovima i slušati njihovu međusobnu komunikaciju dok se čeka na red da se određena knjiga pronađe u magacinu i liftom pošalje do pulta, te do korisnika. Opšta apatija. Za informaciju, do pre nekoliko godina je mesto „novčića“ zauzimao kviz BGB, pa su učesnici svakog dana, ukoliko budu najbrži i na pitanje iz domena opšte kulture odgovori tačno, bili u prilici da osvoje  jednogodišnju besplatnu članarinu. Sada to mogu da dobiju ako natankaju svoju krv Zavodu za transfuziju koji, razume se, tu krv dalje obrađuje i prodaje. Humana komercijala.

Na otvaranju Amerikane, decembra 2009, u prisustvu „velikodostojnika“ Dragana Đilasa i Milana Lučića, mladi iz karlovačke gimnazije su izveli nadahnut performans za mlade i one koji se tako „osećaju“.

Takođe, radi podsećanja iza obnavljanja donjih prostora Doma omladine stoji USAID. Zato grad Beograd kao dobar sluga USAID ima na ulazu iz Makedonske ulice u Dom omladine tablu koja se podanički klanja darodavcima, salu Amerikana na prvom spratu (ex Pogon) i Američki kutak. Rečju, ima promociju zapadnih „vrednosti“. Za milion američkih dolara „veliki“ posao je urađen. A Dom omladine, za omladinu, ima i obrazovni i kulturni značaj. Od malih nogu. Sve je to perfidno odigrano tako što su bajagi ljudi SMS porukama ali i glasanjem na sajtu skupštine grada Beograda odlučili početkom 2007. da hoće da se od američkih novaca obnovi Dom omladine, a ne hitna pomoć kao druga opcija. Glas naroda je presudio u živom prenosu na televiziji Studio B, demokratski. Da li su se glasači upitali da nam možda ne treba ni jedno ni drugo od USAID. Čista farsa. Ko je bio ranije i ko je bio kasnije, može da uoči da je jedina suštinska promena uklanjanje kafića i knjižare Beopolis (te njene „privremene“ selidbe u obližnji Euro Centar) iz hola sa glavnog ulaza i bilijar sale iz podrumskog dela. Sada je ostala samo loša šminka i alternativan i autentično autističan američki trend nakaznih vrednosti.

Za područje USAID obrazovanja spisak je poduži, pa da navedemo samo nekoliko smernica za dalja istraživanja:

  • inkluzivno obrazovanje
  • letnja radionica ili letnja škola
  • društveni aktivizam i uopšte sve što uključuje radionice razne, mlade, volontere, „pozitivnu diskriminaciju“, „osnaživanje“, „ekološko opamećivanje“, „održivi (lokalni) razvoj“…
  • stalno obrazovanje (čitaj: ispiranje mozga) iz različitih oblasti
  • programi za promociju i integraciju Cigana, debila i pedera i lezbejki

(…)

Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva je mesto gde koliko-toliko može zbirno da se sagleda delovanje USAID. Svakako, USAID deluje i posredno preko nevladinih organizacija.

Možda treba da budemo srećni tj. hepi (engl. happy), kako se i to odomaćilo u srpskom jeziku – „baš je kul (engl. cool) biti hepi„, jer je pre deset meseci USAID prigodno, u sali Amerikana, obeležio 50-godišnjicu mešetarenja diljem sveta. Naša „privilegija“ je što su kod nas tek nešto više od decenije, odnosno kada su se stvorili demokratski uslovi.

Advertisements