Vikiliks: Tadić i Koštunica [1.9.2006.]

U daljem tekstu sledi Izveštaj Majkla Polta, američkog ambasadora u Beogradu (2004-2007.), upućen centrali. Prevedeno (ali ne korišćenjem automatskih prevodilaca) prema dokumentu 06BELGRADE1407 koji je objavio Vikiliks. Oznaka: tajno/poverljivo.

______________

Sažetak i uvod

1. Uoči Tadićevog dolaska u Vašington, želimo da podelimo dodatna zapažanja u vezi sa njim, o njegovim pogledima na ključna pitanja, poredeći ih sa Koštuničinim i zašto njegova poseta predstavlja drugačiju mogućnost  od Koštuničine posete u julu.

2. U odnosu na premijera, Tadić teži da zauzme realističniju, prozapadniju taktiku o važnim pitanjima. Suprotno od Koštunice, Tadić pridaje veći značaj američko-srpskim odnosima; on privatno prihvata realnost kosovske nezavisnosti i usmeren je na „dan posle“; otvoreno poziva na hapšenje Mladića; i javno podržava članstvo Srbije u NATO.

3. Kao vođa najveće srpske demokratske partije, Tadić se suočava sa obeshrabrujućim zadatkom balansiranja između izbornih ambicija (i dovođenja njegove DS na vodeće mesto u vladi) i potrebom za dobrim odnosima sa Koštunicom. Njegova želja da izbegne sukob sa Koštunicom i održi broj glasača svoje partije čine ga manje hrabrim nego što bi trebalo da bude po pojedinim važnim pitanjima.

4. Tadić je možda najbolji sagovornik koga imamo da sprovede kosovsku završnicu i druga važna pitanja, i verovatno je najbolji pogodak demokrata da vodi Srbiju prema stabilnoj, demokratskoj i naprednoj budućnosti (mada bilo koja buduća demokratska vlada će najverovatnije biti centrirana oko koalicije Tadić-Koštunica). Stoga, imamo jasne interese da ga podržimo i nateramo ga da bude hrabriji. Njegova poseta SAD daje nam dobru mogućnost da to učinimo – pojačavajući njegovu prozapadnu viziju Srbije, prikazujući srpskom narodu dobrobit snažnog odnosa sa SAD, i jačanjem predsedničke uloge u odbrambenim i bezbednosnim oblastima (naročito važno kako se približavamo kosovskom raspletu).

Pojedini primeri gde se Tadićev pristup razlikuje od Koštuničinog:

Kosovo

5. Dok premijer odbija, javno ili privatno da prihvati verovatnost nezavisnosti Kosova, Tadić privatno prepoznaje značaj pripremanja nezavisnosti i obezbeđivanja onoga što je moguće za Srbiju i kosovske Srbe. On nam se direktno obraćao u dve prilike „da mu pružimo dobar dogovor za decentralizaciju i crkve“, da mu pomognemo tokom izbora. Možda se sećate da je Tadić taj koji je, pri velikom političkom riziku, pozvao kosovske Srbe da učestvuju na kosovskim izborima oktobra 2004. godine. Koštunica je odbio da to učini, i Tadićeva popularnost je opala (činjenica koja ga je učinila više plašljivim u vezi sa preuzimanjem rizika za Kosovo u budućnosti). Kao ministar odbrane marta 2004, Tadić je odigrao ključnu ulogu u obezbeđivanju mirnih i odgovornih reakcija na nasilje na Kosovu.

6. Tadić je nedavno počeo usmeravanje na „dan posle“ odlučivanja o statusu Kosova. Na privatnim sastancima sa ambasadorima Poltom i Viznerom (prim. prev. Frank G. Wisner), naglasio je da će otpočeti dan posle sporazuma o Kosovu da jača odnose sa tri osovine srpskih spoljnih odnosa – SAD-om, Evropom i, neizbežno, Rusijom. Iako se možda javno pokorava vladinoj liniji i stoji iza Koštunice, njegova glava je na pravom mestu (prim. prev. tj. misli kako se od njega očekuje da misli) da prihvati neizbežnost nezavisnosti Kosova i pomogne svojoj zemlji da krene prema evroatlantskim integracijama.

Ratni zločini

7. Tadić će biti prijemčiviji za poruke o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (prim. prev. u daljem tekstu: Haški sud) od Koštunice. Tadić otvoreno poziva na hapšenje Mladića i čini se da se obavezao na stvarne aktivnosti za njegovo privođenje, kao i ostalih begunaca, pravdi. Od početka predsedničkog mandata, Tadić je prepoznao značaj saradnje sa Haškim sudom, dok je Koštunica samo nevoljno bio sateran u ćošak da prihvati problematiku Haškog suda (kada je postao premijer 2004, izjavio je da saradnja sa Haškim sudom nije prioritet). Tadić je prošle godine posetio Srebrenicu na desetogodišnjicu pokolja, emotivno se obratio narodu nakon što je video jezive video snimke Škorpiona i izvinio se u Bosni i Hercegovini za srpske ratne zločine. (Kasnije je posetio mesto srpskih žrtava u istočnoj Bosni, ali je odbio zahtev bosanskih Srba da poseti to mesto za vreme puta u Srebrenicu). Nasuprot tome, Koštunica se sastao sa nekoliko lica optuženih za ratne zločine, na putu da se predaju Haškom sudu, nikada nije izgovorio reč „hapšenje“ vezano za Mladića, i nazvao je Srebrenicu protivofanzivom od strane bosanskih Srba.

Crna Gora

8. Tadićev pristup crnogorskom referendumu takođe nam pruža uvid kako on može biti pokorniji u kosovskoj završnici. Mada Tadić, kao Koštunica, javno zagovara očuvanje državne zajednice, takođe je podržavao proces Evropska Unija/Lajčak (Koštunica je pokušao da radi direktno sa Solanom, bez da konsultuje crnogorske vođe, npr. pokušavajući da stavi 260.000 Crnogoraca u Srbiji u birački spisak). Tadić je odmah prepoznao rezultate referenduma i tri puta posetio Podgoricu u narednim nedeljama, sve dok je Koštunica nastavio da gunđa o procesu i od početka se potrudio da dovede u pitanje ishod.

Odnosi sa SAD i NATO

9. Za razliku od Koštunice, Tadić je posvećen izgrađivanju američko-srpske vojne saradnje. Takođe, za razliku od Koštunice, Tadić otvoreno podržava članstvo Srbije u NATO i aktivno je „gurnuo“ ključne bezbednosne sporazume sa NATO i SAD (GLOC, SOFA) (prim. prev. naši linkovi; GLOC = osnovne komunikacijske linije; SOFA = sporazum o statusu snaga). Koštunica je od početka javno kritikovao GLOC i oklevao u pružanju podrške SOFA-i. Bio je previše plašljiv po nekim pitanjima – odlaganje imenovanja novog reformski orijentisanog načelnika odbrane ili npr. penzionisanje vojnih generala „stare škole“. Tadićeva poseta nudi dobru mogućnost da se vrati kući sa isporukama (sa SOFA-om, razgovori sa Ohajom) za poboljšanje američko-srpske vojne saradnje.

10. Dok se Tadić razlikuje od Koštunice po ovim ključnim pitanjima, uhvaćen je u činu balansiranja kako se u zemlji približavaju izbori. Tadić pretpostavlja da će morati da radi sa Koštunicom nakon izbora, i stoga je pažljiv da ga ne otuđi. Pod bilo kojim scenarijom u kome demokratske snage pobeđuju Radikale, Tadić i Koštunica će morati da rade zajedno u izvesnom obimu. Međutim, ako Tadić predvodi izbore sa snažnom podrškom (uključujući onu iz SAD), on smatra da može da preduzme snažnije aktivnosti da odvede demokratske snage do izborne pobede.

11. Ukupno posmatrano, uprkos njegovim nedostacima kao vođe, Tadić će biti mnogo više prijemčiv sagovornik tokom posete od premijera, naročito po glavnim pitanjima, Kosova, Haškog suda i vojno-vojne saradnje. Ova poseta pruža mogućnost da obezbedi najmanje privatna uveravanja od strane Tadića za još odlučniju saradnju po ovim pitanjima, i da pomogne oblikovanju njegovog plana vođstva na predstojećim izborima.

______________

Komentar: Znate svi da je za ponovno preispitivanje događaja uvek potreban vremenski razmak. Imamo ga. Isto tako, pokušajte da sagledate našu sadašnju spoljnu i odbrambenu politiku i jačanje vojne saradnje sa SAD-om kroz najsvežiji primer a to je jučerašnji sraman događaj – američka „donacija“ 17 hamera srpskoj vojsci za američke „mirovne misije“, gde će naši ljudi sutra da idu da ginu za američke geopolitičke ciljeve i gde sadašnju „glavnu ulogu“ igra ministar odbrane Aleksandar Vučić. Vučić je pre deset dana od komandanta Nacionalne garde Ohaja general-majora Debore Ešenhurst dobio poziv koji se ne odbija, da poseti Ohajo. Šta nam to govori? Lutke na koncu su se promenile [Tadić (posle ubistva Đinđića), Davinić, Zoran Stanković, Šutanovac…] jer su se potrošile; oni koji povlače konce su isti a na našem propadanju se intenzivno radi.

Advertisements