Pojedini pisci i oni koji teže ka tome da postanu pisci učestvuju na književnim konkursima. Tom prilikom mogu da se susretnu i sa nepotpunim a katkad i nepismenim tekstovima koji se tiču uslova konkursa.
Prvi i polazni savet je: kada ste pažljivo pročitali tekst i eventualno uočili da su informacije nepotpune i imate dileme a želite da učestvujete, pisanim (elektronskim) putem zatražite odgovore na pitanja od organizatora konkursa. Pitanja postavite sažeto i jasno. Preporuka je da odgovore ne tražite telefonskim putem, ako postoji telefonski broj za kontakt, jer nećete imati nikakve dokaze kad, sa kim i o čemu ste razgovarali. Ako ne dobijete odgovore na pitanja upućena pisanim putem, u stvari, dobićete veoma dobar podatak o tome da imate posla sa verovatno nehajnim organizatorom. Obratite pažnju i na nivo pismenosti onoga ko vam odgovara pisanim putem, jer ako takvi sede npr. u žiriju, hm, treba se dobro zamisliti. Mnogo puta čujemo da pisci zapravo ne moraju da budu najpismeniji ljudi, jer lektori su zaduženi za pitanje pismenosti, ali ne slažemo se sa tim. To se zove lenjost.
Dešava se da pojedini organizatori konkursa ne razlikuju razmak od proreda. A dešava se da ni učesnici na prave razliku. Razmak (space) je prostor (belina) između reči. Otud reč razmaknica (na tastaturi). Arhaično poznat i kao špacija (od lat. spatium = prostor). Prored (line spacing) je prostor između redova teksta ili pasusa, što i sama reč nagoveštava. Prored je uvek povezan sa veličinom slova (tj. fonta). Tako, po definiciji, kad kucate u Vordu, prored je jednostruk (single). Matematički, on se dobija tako što se veličina slova pomnoži sa 1,2 (npr. 12 pt x 1,2 = 14,4 pt). Imamo primer da je organizator napisao da priča treba da ima npr. do „3000 znakova bez proreda“. Kakva glupost. Prvo, 3000 znakova (karaktera) bez ili sa slovnim belinama? Drugo, o kom proredu se ovde priča? I kako uopšte bilo koji tekst može da bude bez proreda? Totalno nepoznavanje tehničkih (grafičkih) pojmova. Naknadno, prepiskom, utvrđeno je da su mislili na razmak, a ne na prored, a pre toga kontaktirana osoba je bila izričita da oni ne tumače pitanja poznavanja Vorda i da to nije posao žirija, međutim, ipak se radilo o njihovom nepoznavanju osnovnih grafičkih pojmova. Jasno je da su mislili da je to „3000 znakova bez razmaka“ [characters (no spaces)]. Jedino je problem što su pobrkali babe i žabe u propozicijama konkursa. Inače, radi se o jednoj našoj biblioteci.
Imajte u vidu da niko nema prava da vam traži da šaljete JMBG kada učestvujete na konkursima. Znači, ne pristajte da šaljete svoj JMBG. Već pomenuta biblioteka to pravda potrebom za „pouzdanim utvrđivanjem stvarnog identiteta“. Sigurno je da su imali loša iskustva na prethodnim konkursima, ali to im i dalje ne daje pravo da legitimišu učesnike. Valjda vam je jasno da smo mi prvi a moguće i poslednji koji su postavili pitanje problematike slanja JMBG-a, dok do tada „niko oko ovoga nije pravio problem“ i svi šalju svoj JMBG. To je problem drugih, neka daju sve što im neko traži od podataka. Neka ne misle unapred. JMBG se ne daje svakome kome to padne na pamet.
Dalje, uočili smo da „svežim“ učesnicima na konkursima nije najjasnije šta je to šifra i šta tu uopšte treba da piše. Šifra je, osim ako nije drugačije zadato propozicijama, hajde da to tako nazovemo, pseudonim pod kojim potpisujete rad. Time se, ili tako treba da bude, svi učesnici stavljaju u isti „koš“ i trebalo bi da budu ravnopravni, jer ispod rada ne stoji potpisano ime i prezime, već šifra. „Rešenje šifre“ su vaši lični podaci, ime i prezime, biografija, biobibliografija, kontakt podaci (adresa, telefon, imejl) i sl. Zato se, kada se radovi šalju poštom, uzme jedna veća koverta, u nju se spakuju odštampani i šifrom potpisani radovi i u tu istu veliku kovertu se spakuje manja koverta na kojoj piše naziv šifre, a u nju se stave odštampani lični podaci i to je „razrešenje šifre“ i zalepi se. Tu se, međutim, javlja paradoksalna situacija a to je: da bi upućeno pismo stiglo anonimno, vi ne smete pisati na poleđini koverte ko to pismo šalje, što znači da ako se dogodi da se pismo izgubi ono će završiti u đubretu, a vi to nećete moći da saznate. Mislimo da je veoma poželjno da se organizatori u većem broju potrude da omoguće učesnicima slanje radova pod šifrom elektronskim putem. Dakle, direktno u bazu podataka; dokument sa radom/radovima potpisan šifrom na jedno mesto, a dokument sa razrešenjem šifre na drugo mesto. Za to moramo da pohvalimo napred pomenutu biblioteku, jer su oni to omogućili. No, imajmo u vidu da to iziskuje dodatne troškove. A i nova znanja.
Uvek kucajte našim slovima, tj. koristite slova „Š“, „Đ“ (nije isto što i „DJ“), „Ć“, „Č“ i „Ž“. Ukoliko imate potrebu da tekst pretvorite iz latinice u ćirilicu, i obrnuto, možete besplatno da skinete Majkrosoftov dodatak za Vord 2003 koji će vam to omogućiti. Radi odlično. Ne preporučujemo ručno prepravljanje, jer će vam se uvek potkrasti greška.
Često se mogu pročitati pojmovi poput „toliko i toliko šlajfni ili autorskih kartica“. Šta je sad pa to? Radi se o sinonimima. Kratko objašnjenje pogledajte ovde. Danas je uglavnom standard da je jedna šlajfna tj. autorska kartica – 1800 znakova sa belinama između reči [characters (with spaces)]. Ako je potrebno da ispunite uslov u pogledu broja reči (words), to isto gledate u Vordu, padajući meni „Tools“ pa „Word Count“.
Sve češće se može pročitati da npr. „priča ne sme biti ranije objavljivana“, a to može da se odnosi i na to da ne sme prethodno biti objavljena ni na blogu/blogovima. Sviraju onoj stvari, ali dobro. Preporuka je da obavezno proverite sa organizatorom konkursa „tretman“ već objavljenog teksta na blogu, jer je za neke to već objavljeno, a za pojedine je objavljeno samo ono što je (fizički) odštampano u knjizi.
Takođe, imajte razumnu sumnju ukoliko nikada nigde ne uspete da pronađete javno objavljene rezultate konkursa. Zato je poželjno „pročešljati“ istorijat konkursa na kome želite da učestvujete.
Preporuka učesnicima: sve nedoumice i pitanja koja imate upućujte direktno organizatoru pisanim putem, a ne po portalima i forumima gde možete da dobijete nepouzdane, polovične ili nikakve informacije. To i dalje ne znači da ćete dobiti odgovore, mada najčešće hoćete. Tada ćete biti u prilici da „vidite“ da li je odgovarajući nivo pismenosti nekog tamo ko „nastupa“ u ime organizatora. Takva povratna poruka isto može da vam bude korisna.
Uvek dobro promislite zašto učestvujete na konkursima i na kakvim konkursima učestvujete. Zbog nagrada? Zbog sujete? Treba vam podrška? Finansijska? Nefinansijska? Vaše ime će se pročuti? Vi zapravo sjajno pišete samo to neko treba da shvati? Zbog čega uopšte pišete? Zbog sebe? Ili zbog drugih? I srećno!
Aleksandra Perić 