#1 Uhvaćeni razgovori i razmišljanja

Danas smo na jednom od onih manje izvikanih splavova na Savi, kod 25. maja, imali prilike da slušamo inteligentno „izlaganje“ jednog čoveka u žutoj košulji (nije ciljanje na DS) koji je na samom početku svojih srednjih godina. On je bio u društvu jedne devojke koja je za njega loša publika, moguće još gori emotivni izbor (mada je to malo verovatno ostvarivo), jer sve što zna je da klimoglavno odobrava i smeška se, ali govor tela joj je nešto drugo pričao. Iz lažne pristojnosti je sedela a u mislima je bila negde daleko. Istina, muškarci, pogotovo oni „neistrenirani“, imaju skoru nikakvu moć opažanja kada su u pitanju negovorne poruke. Oduvek nas je kopkalo to zašto na kraju skoro svaki muškarac posegne za nasisatijom ženom? Ovo najsisatija shvatite pre kao odraz intelektualne manjkavosti.

„Svetlim i ‘slepim’ očima je gledala.
Svetlucalo je treptanje kapaka
Od crvenih sitnih perli
Nanizana narukvica i
Crveni lak za nokte.
Iz crvenih pohabanih espadrila
Tabani su žurno hitali van.
Glava se na ramenima nevoljno klatila,
Osmeh je bio nametljivo ‘proziran’.
Dobro ‘odrađen’ kadar.“

Ispočetka (našeg „priključivanja“) „zasenjivao“ ju je istorijskim podacima iz različitih doba, od čega se pomalo ježimo, jer ne volimo da slušamo govore „nadređenih podređenima“. Ona je blagoteleće zurila, zavaljivala se u fotelju, klatila se, drugim rečima: smarala se. Onda (osim što je pomenuo mamu, biiiip!) je rekao nešto što je bilo veoma zanimljivo a to je da ljudi kada npr. treba da pruže pomoć nekome to ne rade iz osećanja već zato što su to društvene vrednosti, te nekakve dužnosti. Hm? Osim što smo pomislili da ta izjava upravo ima veze sa njim, čak iako je verovatno nesvesno izrečena, čini nam se da to nije video u svojoj „sagovornici“. Imajmo u vidu da ako razmatramo da li je to tako ili nije, mogli bi sa njim da se složimo da to zavisi od svakog pojedinačno. U to ne računamo one koji imaju zadnje namere. Stoga, možemo da kažemo da pomoći drugome (u nevolji ali i u „volji“) ima istinsku vrednost samo onda kada ta pomoć dolazi iz srca tj. kada čovek (sa)oseća ono što drugi oseća. Ovde isključite prilike koje su pitanje života ili smrti, mada bi i to bilo zanimljivo za posmatranje.

Koliko je malo potrebno, a to malo nam stalno izmiče. Mnogo ima sveta kome je duhovna i materijalna beda „pomogla“ da ono što je u njima se i ispolji, kakvo god to bilo. Ali, dobra vest je što ima puno (nevidljivih) ljudi koji sve što tkaju vezuju za nebo.

Taj čovek je spomenuo i da je sve danas – ceđenje. Naveo je i neke primere. Uglavnom, dopalo nam se to što je upravo reč – ceđenje upotrebio pokušavajući da objasni današnji način života i na poslu i u međuljudskim odnosima i gde god. Svidelo nam se i što je „zamirisao“ na dah starog Beograda koji više ne postoji. To je proces koji i dalje traje a suštinski je počeo kada je mačem sasečen građanski sloj tokom i odmah po okončanju II svetskog rata. Nažalost. I veliku je stvar rekao, vrlo zamišljeno i setno: „Boli me sve što je bolelo moje pretke“. A to je snažan, doživotan i sveprisutan bol.

Istovremeno, dve žene su nam sedele iza leđa. Najzanimljivija je bila mala kuca jedne od tih žena koja je veselo trčkarala unaokolo i svako malo piškila po itisonu, onom jarko zelenom za napolje, što glumi travu. Jedna od tih žena koja je inače „držala banku“ je rekla da joj najviše smeta podlost kod ljudi. Znate, kada ljudima kažete, a da bi im to rekli morate da bude mnogo dobri sa njima, da im najviše smeta kod drugih ono što im smeta kod njih samih, možete i da izgubite sagovornika ili prijatelja. Ali, ako pokušate i sami da raščlanite šta vam smeta kod drugih pa pogledate u sebe, naći ćete sličnosti. Strah je ono što to sprečava. Dalji razgovor koji su vodile je suštinski rečeno – ogovaranje. To je ono kada neko kaže: „Znaš, ne pričam ja o osobi X iza leđa, nju samo uzimam kao primer.“ Da, i to uvek kao loš primer. Tako su, te dve žene, brzo stigle do raspredanja priče o zajedničkoj „prijateljici“ koja je prema obostranom slaganju nezajažljiva i koristi sirote muškarce. A u stvari, da se ne lažemo, njih dve joj samo zavide što one nisu upecale soma da im manikira nokte, kupuje im sve što im padne na pamet i s vremena na vreme zadovoljno kaže – av, av i smota se oko gazdaričinih nogu.

Večeras, a i u prethodne dve večeri u okviru emisije Etičke kontroverze na Radio Beogradu 3 (koji traje od 20:00 do 05:00 i deli frekvenciju sa Radio Beogradom 2) bilo je čitanje teksta iz 1971. Džudit Džarvis Tomson koji se tiče odbrane abortusa (koliko god je to moguće autorski nepristrasno) kroz slikovite primere povezivanja „žrtve“ i „dželata“ odnosno „parazita“ i „domaćina“ odnosno dobrog i lošeg Samarićanina. Ima jedan deo gde je pružen primer sličnosti sa slučajem violiniste. Ovaj članak i dan danas izaziva žive kritike i rasprave. Snimke čitanja rada na srpskom nismo našli, niti prevod na srpski mimo same emisije. Ako bi morali da izdvojimo, Radio Beograd 3 je istinski vredno mesto koje vredi poslušati, pre svega zbog klasične muzike odnosno različitih dela i izvođača koji ovde često doživljavaju premijerno prikazivanje. Nadamo se da ćete i vi naći nešto lepo  za sebe.

Advertisements