Naši: „Uputstvo za preživljavanje pederbala“

Kurir danas paušalno prenosi delove Uputstva za preživljavanje pederbala koje su juče objavili „Naši“ na svom sajtu, a prepravljena je verzija teksta objavljenog prošle godine. Sajt „Naših“ je u trenutku pisanja ovih redova nedostupan. Tekst možete pročitati OVDE. Videćete da smo ga izvukli iz Gugl keša. Možete ga skinuti sačuvanog u .pdf verziji. Pročitali smo šta tamo piše i jasno je da su tu data uputstva za podjebavanje političara ali i smernice za ponašanje onih koji će se naći na ulicama tog dana, 6. oktobra. A na ulicama mogu da se nađu ljudi obojeni različitim ideologijama. To može da izađe na veliko zlo i naopako.

Ako ste zaista zainteresovani za temu onda pokušajte nepristrasno da pročitate integralni tekst „Naših“, te promislite i svojom glavom izvedite zaključke.

Imajmo u vidu da se najiskrenije nadamo da će Ivica Dačić zabraniti i ove godine održavanje gej prajda. Osim što takva dešavanja nemaju nikakve veze sa ljudskim pravima, već sa nametanjem homoseksualnosti kao pitanja seksualne orijentacije, što je ordinardna glupost jer postoji samo seksualni identitet, ovakvo paradiranje je politički skup izlobiranih ljudi koji čak i ne moraju biti istopolnog seksualnog identiteta, već to rade za novac koji primaju od stranih donatora, gej lobista. Ne mislimo da smo homofobi zato što smo protiv održavanja gej prajda, sada i zauvek, jer kršenje homoseksualnih ljudskih prava bi bilo da je i dalje na snazi njihov progon po slovu zakona, kada je homoseksualni odnos bio zakonski sankcionisan, što je u Srbiji bilo na snazi do 1994. godine.

Dakle, homoseksualnost je greška prirode, postoji i postojaće dok je sveta i veka, i pravo je svakog homoseksualca da živi svoj život kako hoće, dok ne ugrožava druge. Kao što ta ista prava vrede za svakog čoveka. Promovisanje i paradiranje jeste zabadanje prsta u oko i time još snažnije raspirivanje mržnje prema homoseksualcima u Srbiji koja koliko-toliko još uvek ima nekakve tradicionalne vrednosti. Ne sme se dozvoliti da se u Beogradu ponovo kao pre dve godine uvodi vanredno stanje i da bude okupiran grad, ni na jedan minut, a ne na dan, čitavu nedelju zato što se to hoće LGBT populaciji te bilo kom drugom. Mi ne smemo da budemo trpeljivi ni prema „nepederskoj“ Srbiji čiji idejni tvorci jedva čekaju povod da svoje instrumentalizovane ljude pošalju na ulice, da se Beograd lomi i uništava, da se ljudi prebijaju i da teku lokve krvi. Šta se time postiže? Postiže se još veća mogućnost za daljom (višedecenijskom) satanizacijom našeg naroda u, pre svega, stranim medijima. Jer, u današnje doba najmoćnije ubojito sredstvo su zapravo mediji. Do kada? Dok nam svima ne isperu mozak. A kada mozgovi budu isprani onda nema povratka. Onda sledi promena Ustava gde brak više neće biti definisan kao „zajednica muškarca i žene“. Posle toga sledi ozakonjivanje istopolnih veza, pa brak, pa usvajanje dece, pa deca koju će za „njihove“ potrebe da rađaju surogat majke… Imajmo u vidu da na donošenje zakonske regulative mogu da imaju uticaja ne samo „predstavnici vlasti“, već i sami birači. Za podnošenje predloga zakona potrebno je sakupiti potpise 30.000 birača.

Donošenjem Zakona o zabrani diskriminacije 2010. godine, stvoren je zakonski okvir i ustanovljena je institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti na čijem je čelu Nevena Petrušić koja je lobista gejeva i direktno ih favorizuje kroz tzv. „pozitivnu diskriminaciju“ kakvu ni pomenuti zakon ne sadrži. Ne postoji pozitivna diskriminacija. To je čist eufemizam. I to je teror manjine nad većinom.

Kratko i jasno, nema nikakvih paradiranja čija je svrha promovisanje bilo čije i bilo kakve seksualnosti (iako to suštinski nema veze sa seksualnošću, kao ni sa ljudskim pravima) . I tačka. Zabrana. Trajna.

Tu mogućnost ima i ove godine Ivica Dačić, predsednik Vlade Republike Srbije i (ponovni) ministar unutrašnjih poslova. Verujemo da će to i uraditi. Ako to ne učini onda možemo smatrati da su njegove izjave populističke i karijerističke.

Advertisements