#2 Uhvaćena razmišljanja

Kišoviti dani sa sobom donose uobičajenu melanholiju. Bar onima koji su po svojoj prirodi određeni značajnim učešćem melanholičnog temperamenta. Sve postaje tiše, priroda se lagano smiruje i sprema se na zimski počinak.

Ljudi zatvaraju prozore svojih domova zbog sve većih hladnoća, pa se i njihovi glasovi sve slabije čuju. Međutim, nepodnošljiva vika, buka i glupi razgovori koji vode su nepromenljivi. Samo su utišali plastična lica iza plastičnih prozora, plastikom izolovanih fasada. Zbog toga, a naročito leti, često nosim čepove u ušima, jer ako posegnem za „klinom o klin“ i pojačam muziku da ne bih čuo vrevu gluposti onda i meni smeta glasnost muzike. Smeta mi komešanje lepote i ružnoće.

U jesen i zimu se malo i odmorim, jer mogu da čujem tišinu, da omirišem kapi kiše i neometano slušam cvrkut ptica. Tada nisam prinuđen da se trujem mirisom industrijskih omekšivača za veš, za koje mi se čini da ih prolevaju kao vino na svetkovinama. Sada opet mirišem vazduh. Običan vazduh. Obogaćen ozonom. Svetina se konačno povlači u svoje brloge. Na moju radost.

Ono što ne prestaje to su njihove odurne navike sa kojim moraš da živiš a koje ti se ne sviđaju. To nisu pitanja dopadanja, to su pitanja trpljenja za koje mi koristimo stranu reč: tolerancija. To je jedna od mnogih stranih reči koja se probila i zadobila prvenstvo politički korektnom propagandom. Nisam trpeljiv prema glupostima. Neću ni biti. Ali, tek u zrelim godinama sam prihvatio da je glupost sveprisutna i neuništiva. Nažalost.


Ono što pametnom čoveku ne treba ni da pominješ, jer je to sastavni deo njegove ličnosti i navika, to isto budali ne vredi ni da (po)kažeš, jer budala svaku takvu priliku doživljava kao napad. Tada nije bitno što to nije napad, već samoodbrana. Ljudi su mali, slabi i nesvesni da nemaju nikakvu moć čak ni nad sobom, a strasno žude da vladaju celim svetom.

U svakoj mikroklimi kao delu makroklime postoji tiranin, tiranin pripravnik i tiranin u najavi. Previše ih je. Treba naučiti to prepoznati na vreme. Radi samozaštite. Radi izbegavanja nepotrebnih sukoba. Svet je sve nezadovoljniji, sve bešnji, svaka prilika od nekih ljudi učini da se iz njih iscedi svaka gadost koja ih preplavljuje.

Zato mudar čovek popušta. Jer je svestan da je mudar. Jer vlada sobom. Jer to nikome ne mora da pokazuje i dokazuje. Jedino što mora je da teži da uspostavi i očuva svoj unutrašnji mir. Uprkos svemu.

Advertisements