Jugo, a nije Amerika

Pa nije, kad nije, jer je proizveden tik pred „prodaju veka“ Zastave pod bludnim okom i „lakom“ rukom bahatnika (čitaj Mlađe-krađe i drugova mu) italijanskom Fijatu, koji je, je l’ de, firma koja izrađuje kola vrhunskog kvaliteta, kao što su Italijani poznati po dizajnu, odnosno ambalaži. Mehanika i tako te nebitne i dosadne stvari, pa time se bave Švabe. Nije što imam Juga pa ga sad hvalim, jer u stvari crkavam od zlobe i pakosti što nemam bolji auto koji je bar 10 godina star, al’ sa sve EURO nekim motorom, prethodno izakan po putevima Evropske unije, obrnuo par 100.000 km, sa uredno „doteranom“ kilometražom na granici, čukan pa „peglan“, al’ ‘nako dopadljiv za prosečnog srpskog džibera. A da, nema veze ni što su nam putevi izlokani i što su taman za ona ciganska sokoćala (ne znaš ni šta je, al’ nekako se vozi) čim su se apgrejdovali sa pravih konja. Imidž, imidž je danas sve. Nemaš ‘leba da jedeš, mažeš marmeljad na ljeb kao Šipos, nema veze, „stomak nema prozor“, važno je da se voze strana polovna kola, da se pljugaju skupe cigarete i da se ima „pametan“ mobilni telefon. To je egzistencijalni minimum. Za svet. Meni sve nešto milo i drago kad pomislim koliko Evropska unija ulaže u Srbiju uzevši u obzir da im je sigurno isplativo da se ovde pravi vozna auto deponija nego da se time bakću kod kuće. I svi srećni i zadovoljni.

Nisam hteo da vam pišem o tome kako je Fijat pukao, zbog onog novog Fijata 500 (koja budala je to kupila, to znamo), tako da se polako „spuštaju“, tj. vraćaju na Punta, a bože zdravlja, stići će oni ne samo do Juga, nego i do dobrog starog Fiće 850/750. A kad opet pomenuh Juga, ko zna, možda kako državno balansiramo istočno-zapadno, uvaliće se Fijat ko nekad Zastava i na američko tržište. Sa Jugom, ne sa Fijatom 500. Mislim, rusko tržište se zasitilo, prodali su sve one silne stotine hiljada Punta iz visokotiražne marketinške kampanje „posao veka“. Meni je najvažnije da od kako je Gaspromnjeft kupio za sitnu lovu NIS mi imamo sve gori benzin (a mislili smo da gore ne može) i od kako se ponovo „nezavisno“ upravlja centralnom bankom, precenjeni dinar sve više jača, svakodnevno, pa kad uzmem da preračunam litar goriva u evre, majku mu, jasno mi je da imamo nemački standard. Samo da ga izdržimo.

Sad, ovih dana, malo me je zeznuo ovaj moj Jugo. Crkao načisto fabrički akumulator „crni konj“ posle 5 godina. Stvarno su se pretrgli oni tamo u blaženopočivšoj Zastavi, stavili akumulator od 36 Ah. Verovatno ugrađivane još u Fiću, do pre 26 godina. Uvek se štedelo, a štednja je ipak vrlina. Za neobaveštene, fabrika akumulatora „crni konj“ je isto na izdisaju. Pa, da, svaki konj koju god boju dlake imao, ima svoj život ali i smrt. Beše im dok ih nije uzjahao probisvet Miroslav Bogićević alijas koncern Farmakom MB tj. nepotvrđen kupac dnevnog lista „Politika“.

Kupio sam nov akumulator, švapski, bogu hvala proizveden u Češkoj, a ne u Kini; i jači, od 45 Ah. Onda lepo kažem ženi, ti ćeš sad da teraš Jugića u servis da ga „pritegnu“ za zimu. Buni se žena, neće, al’ ja kažem, sad živimo u modernom demokratskom svetu, nema Tito, Sloba, ovo-ono. Ravnopravnost je to. Pristade nekako žena, pa malo li je, još joj dajem da vozi kola. I desi se neverovatna situacija, retko viđena. Majstori pošteno odradili posao. Nisu izmišljali kvarove. Da čovek ne poveruje da je to moguće. Kaže žena, stvarno su sjajni, jedino što mnogo piju. Pa, koji to majstor, ako je pravi, ne pije? Ako ne pije, onda i nije majstor. Onda je seka Persa. Dobro, malo joj se onaj jedan, glavni, što tamo koordinira ostale, nabacivao, ali šta da se radi, bolje nego da se meni nabacivao. To ne bi izašlo na dobro. Uostalom, danas se muškarci više ni ne nabacuju ženama, danas žene jure muškarce, pa mu to dođe kao čist bonus na kompletnu uslugu. Od sad, kad nešto treba, samo žena ima da tera Jugića u servis. Mora nešto i da se pretrpi za kvalitetnu uslugu.

Da mene pitate, šta bi ti vozio da imaš love rekao bih vam da ne bih vozio ništa. Vozili bi mene. Imao bih službena kola, šofera, a sve ostalo išao bih taksijem. Pa neka drugi češu glavu a ne ja. Al’ ja nisam ni tajkun, ni političar. A ni nabeđen bačje.

Advertisements