Zlatni presek

Tokom predigre rekla mu je: „Žedna sam, suva su mi usta“, na šta joj je on sa užarenim šeretskim sjajem u očima uvek spremnog bludnika dubokim glasom šapnuo da može da se osveži i „dole“, izdaleka posredno je navodeći na svoj nabrekli i ogromni polni organ koji nagoveštava mogućnost uriniranja u njena od dahtanja osušena usta. Ćutala je i mislila u sebi da je ranije čitala o tome i da joj je ta radnja poznata pod nazivom – zlatni tuš. Šta je tu lepo za jednu ženu? Taj muškarac je tražio žrtve kojima će iskonskim bludom da pomeri seksualne granice, da ih oslobodi od svake lepote erotskog uživanja i postavi ih na njegovo mesto – mesto onog koji mrzi žene i žene koje u biti mrze sebe.

Sada pred njom leži Vitruvijanski čovek zlatnog uda koji iako je prilikom upoznavanja pružio ruku uistinu radije bi ženki upriličio svoju raskošnu alatku kao predujam za nagovešten „odlazak u raj“, ispitivajući njenu spremnost da iskaže svoju nametnutu seksualnu slobodu koja poništava svaki milimetar njene divotne unutrašnje i spoljašnje ženskosti. Šaleći se neprimereno sirovo i ogavno prema ženskom biću započeo je samo njemu zanimljiv kontrapunkt o tome kako on svoju zlatnu „opremu“ propira u ovalnoj činiji u kojoj se brčka njegova zlatna ribica. „Možda bi njoj prijao zlatni tuš?!“, pomislila je, uzvraćajući mu brutalnost u mislima.

Bilo bi očaravajuće da je u toj staklenoj kugli jato amazonskih pirana kojima bi njegov obdareni ud (te time i on sâm kao izdanak svog uda) bio vrhunska poslastica smazana namah. Pomislila je da bi volela da bude pirana-matica-predvodnica koja bi ga proždrala celog i time mu ispunila želju da poništi svoje postojanje koje je odavno izlišno i suvišno. Mesožderka i bogomoljka. Žena kakva mu treba, da ga poništi pre nego što on poništi nju. Hoće Herminu a žudi za Mesalinom. Hoće Evu a Lilit mu je pandan. Svoj unutrašnji tamni Mesec je zakačio za njenu tešku Lilit. A udvarao joj se… ud je svoj varao savršeno vešto naučeno, iskustveno, svedeno, bez davanja, uzimao, upijao, krao, krv sisao, podmlađivao se, dok žena ne postane bleda, bez kapi krvi i bez senke koja je njegova senka. Jurio je kao Prometej da ukrade vatru svakoj koju bi uzvisio i proglasio je boginjom. A onda je kao prožidrač plamena i žena, koje ga užasavaju, vatru gasio u hladnoći i otupelosti mračne strane svog srca. Zatim bi glumio Pigmaliona, nalazivši da je upravo u spoljnom sjaju „statue“ najveća unutrašnja ruina, podatna za klesanje po meri njegove svedene datosti.

„Ubij me, draga, nevoljena, ubij me, kad ja to ne smem da učinim!“

„Znaš da ne volim brutalnosti, volim nežnosti, davanje, pripadanje, radost, smeh, lepotu…“

„Ubij me, ne oklevaj, vesnice i glasnice!“

„Neću da te ubijem, neću da ti prekratim muke. Hoću da te mučim životom do njegove poslednje kapi.“

„O, zašto, zašto, ja sam dovoljno umoran od sebe, od ponavljanja i ne više tako mlad…“

„Hoću da te vodim u vrt sazdan od gvozdeno-šimširnog lavirinta, da te tamo bacim i ostavim da te hodi i goni Minotaur. Tebi treba stvarna opasnost. Ti si besnov bez razloga i očajnik sa stilom.“

„Ja, ja sam samo tražio da budem karverovski voljen. Šteta što i ja nisam umro od hektolitara alkohola koji sam godina utapao u sebe, grleći i odbacujući svoju metafizičku prazninu, a ponor, ponor, ponor je grotlo iz koga još ejakulira samo moja sperma.“

„Napravila sam ti krila. Da li prepoznaješ šta ćeš da radiš sa njima i da te još uvek ima?!“

„Ti si moja vila zlatokrila.“

„Ja sam stara veštica koja se preobukla u mladu, zgodnu i zavodljivu devojku i imam čarobni napitak za tebe.“

„Sada bih popio i otrov, bilo šta da prekratim sebi muke.“

„A, ne, neću te otrovati. To je suviše jednostavno i oslobađajuće za tebe. Popij magične sokove i odmah ćeš početi da se menjaš…“

„Šta si mi to uradila? Ženom si me napravila.“

„Ne brini, to je samo privremeno dok ne proživiš sve što su tvoje slučajne i namerne izabranice preživljavale. Moraš da osetiš kakvo je žensko biće da bi zavoleo i prihvatio sebe.“

Advertisements