#3 Crtice

Veoma me je uznemirio sadržaj pisma koje sam jutros pročitala a koje mi je poslato sinoć. Veoma me je pogodilo i veoma sam razočarana. Konačno, prihvatam da se vreme trajanja (nazovi) prijateljstva godinama ne broji. Već neko vreme imam osećaj da se bliži kraj i danas je kraj. I nije samo kraj tome, kraj je i mnogim drugim odnosima. To se sve više ubrzava. Znam da je neophodno da se čitava struktura prošlosti raspadne da bi se napravilo mesto za nove ljude i nova dešavanja koja će imati blagorodan upliv u moj život. Samo treba stisnuti petlju, a da ti srce ne otvrdne i izdržati još određeno vreme jake energetske udare i potruditi se iz petnih žila ne uzvratiti na način koji je uobičajen. Jer zlo rađa zlo. Jer i sama pomisao koja nije dobra, rađa misao a potom i delo. Hrabar je onaj ko pobedi sebe! To je jedini i najveći podvig. Došlo je vreme da više ne mogu da čuvam druge od sebe. Sada moram da čuvam sebe od drugih. Jer, ko će mene sačuvati, ako ne ja sebe, uz Božiju pomoć.

Kakve su ti misli, takav ti je život. [Otac Tadej]

Отче наш
Отче наш, иже јеси на небесјех
Да свјатисја имја Твоје
Да приидет Царствије Твоје
Да будет воља Твоја, јако на Небеси и на земљи
Хлеб наш насушниј дажд нам днес
И остави нам долги нашја, јакоже и ми остављајем должником нашим
И не воведи нас во искушеније
Но избави нас от лукаваго
Јако Твоје јест Царство, и сила, и слава во вјеки. Амин.

Advertisements