Pametnica

Na benzinskoj pumpi radnik gorivo mi toči,
Kad će da mi predoči:
„Kol’ko para, tolk’o bara!“
Misleći na pumpanje.

***

– ‘Ćeš da mi proveriš koliko su napumpane?
– Si, bella, pređi tamo.
– Čak tamo?
Pređem tamo, kolima.
– Jel’ sam ga dobro namestila?
– Pa nisam ja baš mali da se tu zavlačim.
– A ja mislila da treba tako, do crte.
– I šta sad? Za svaku gumu ćeš da trčiš da gledaš? Aaaaaa, zeleno dugme? Šta, da ga stisnem? Evo, stiskam ga. I?
– Pa, drži ga.
– Pa, držim ga. Aaaaaaaa, evo sad radi. Super, aj’mo sad zajedno.
– Kol’ko je?
– 2 bara.
– Super, puštaj.
I tako još tri minuta po tri puta.

– Eto, sad znaš i sama da dopumpaš gume, mislim, ako je gužva i tako to.

Zbun.

***

Nikada od mene neće biti žensko. Ja sam kastrirani muškarac koji se odmah ortači sa muškarcima. Onostrano, možda sam i peder.

Odoh da pretovarim par tona cementa, da se uvežbam. Posle mogu da se zavučem ispod haube. Ili da izlijem veštačke nokte? Možda dopumpam neke druge delove tela, a neke da smanjim? Da skratim jezik, za početak? Jaoj, to stvarno neću. Ipak, moram najozbiljnije da razmotrim da postanem glupa, simpatična i pristupačna.

Advertisements