Dnevnik jednog profesora

28.12.2012.
Dovukao pečene krmetine i čvaraka za novaka (ne za Novaka). Pet plastičnih flajki od 2l pivčuge i Bog da me vidi. Doneo i kilo jeftinih posnih kolača iz Maksija, što su ih prodavali pred sv. Nikolu, sa dobrim rokom „dospeća“ i par narodnih ‘lebova Sava, što su ukusni kao mutni Dunav. Pustio ček na poček.

31.12.2012.
Da jebe oca i „moje pravo da znam sve“ i novogodišnji program. Sabio sam svo pivo očas posla, a onda sam sabio i svu plastiku. Ekološki. Gledao filmove sa DVD-a, neke i po peti put. Čitao Kanta i slušao Malera. Mrzim novogodišnje praznike. Još više novogodišnje odluke. Koja budala li je to smislila?!

01.01.2013.
Gledao bečki Novogodišnji koncert. Kao i svake godine. Postaje dosadno. Na kurac mi se popeo Radecki marš. I novogodišnja skakaonica.

07.01.2013.
Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! Nisam izvukao novčić iz pogače. Nisam sinoć ni ložio badnjak na sred trpezarije. A nisam ni partizan petokolonaš da čupam i ložim parket, iako je prohladno u stanu. Jebiga.

13.01.2013.
Imam neke varijante za srpsku Novu. Do moga. Cirkanje sa alkosima, inače mojim dobrim pajtosima. Možda se i očešem za čkupi. Mada, ko će da kara klimakterične pijane tetke. Plava pilula. Ubilo se za ubijenu jetru.

14.01.2013.
Karao sam neku cupi sinoć. Otkinuo sam je od kurca. Al’ za malo. ‘Bem li ga kako se zove i od koje side se raspada. Uostalom, sa HIV-om se dugo živi. Kako, to je drugo pitanje.

20.01.2013.
Smarao se na slavi. Mislim, slavi. Kum napravio slavu u kafani. Danas se sve pravi u kafanama, i svadbe, i daće, i slave. Bio je dobar has i smorena atmosfera. Kao na sahrani. Sve je bilo snimano digitalnom kamerom. I fotografisano. Ne, nisam kupio ni jednu fotografiju. Bio janpi ko letva.

28.01.2013.
Otišao na posao, da proslavimo školsku slavu sa popovima i učenicima. Bolje da su se držali kalendara i da ga nisu pomerali za ponedeljak. Džaba, kažem, džaba, usklikćemo sv. Savi.

15.02.2013.
Hvala Bogu, neradan dan. Koji? A, da, veliko srbovanje na delu.

04-31.03.2013.
Uzeo godišnji odmor od prošle godine u sred drugog polugođa. Pre toga našao zamenu. Mladog i nadobudnog tek svršenog studenta. Bio – nigde. Jeo govna i sanjario. Čitao, čitao, čitao, hodao, hodao, hodao, ćutao, ćutao, ćutao. Uglavnom. Ponešto sam i zapisao, mnogo toga zapišao.

Mara i dva drugara

Upravo sam uzeo iz frižidera i ispio poslednju flašu piva, taj alkoholni derivat svih gubitnika, kad čuh zvono na vratima kuće. Prvo što sam pomislio je da je to opet moj stari drugar Raja pandur. Ne mogu više da slušam njegove žalopojke o gospođama sa penisom i mužjacima bez istog. Večeras je na televiziji utakmica, engleska liga, a navijači smo suprotnih tabora, pa bi mogao da okrenem priču u tom smeru i da uz podgrejane navijačke strasti napravimo dobro zezanje.

Lenjo sam se jedva pomerio sa fotelje i uputio ka vratima, pomalo namestio ljubazan domaćinski osmeh i otvorio. Kad tamo – iznenađenje. Na vratima stoji jedna meni nepoznata žena, onako sasvim solidnog izgleda. Da l’ je gospođa sa ili bez, to ne mogu da zaključim na prvi pogled. Onako, simpa lice, skladno, ženstveno, malo punačkija, lep osmeh. Ne čujem ni šta me pita, jer mi je uključen „skener“.

– Molim, šta ste rekli?

– Da li ste vi Čarls Bukovski?

– Je l’ ovo skrivena kamera?

– Ne, stvarno vas pitam.

– Pa, dobro. Onoliko sam Bukovski koliko i Kinaski.

– Gospodine, budite ozbiljni, molim vas.

– Pobogu ženo, kako da budem ozbiljan, kad mi postavljate glupa pitanja. Pa vidite valjda da nisam ni jedan ni drugi. Ovaj prvi sigurno nisam, mada napišem pokoji grafit u WC-u, a šta je i ko je moj alter ego to je druga priča.

– Pa tako vas volim. U tome je caka. Vi niste prvi na čija vrata sam pozvonila, ali ste prvi koji je dao PRAVI odgovor.

– Volim? Caka? Pravi?

– Aha.

– Ne razumem, pravi, krivi, u čemu je štos?

– Ovako, da vam objasnim…

– Ja sam ovde ispred jedne nevladine organizacije koja sprovodi anketu otvorenog tipa i cilj mi je da stupim u razgovor sa što više muškaraca nasumice odabranih kako bih ispitala njihov stav o feminizmu.

– A to li je?! Nemojte sa tim, molim vas. Muka mi je od vas nedojebanih feministkinja. Ne mogu da učestvujem u tome.

– Ali gospodine, ja nisam feministkinja, ja samo radim anketu. Za pare. Razumete. Nema tu nikakve ideologije.

– A, da. Za pare. Razume se, sve može, hihihi.

– Baš ste prosti, ali dobro, ni u tome niste prvi, hehehe. (…)

01.04.2013.
Niti sam prodao, niti sam kupio prvoaprilsku šalu. Jebote, mrtvi smo ljudi, nema više zajebancije. Navuk’o se svima postmodernistički mrak na face a iz očiju im plazi očaj i praznina. Moderna vremena, protiv kojih sam, razume se. Čitam viceve na netu. Majmunišem se sa sobom. Čitam Njegoša.

01-02.05.2013.
Praznik nerada. Konačno. A i bliži se kraj školske godine, hvala Bogu. Smučile su mi se kolege, đaci a pogotovo njihovi neurotični roditelji. Ima sve da ih pustim, nemam nameru da se cimam u avgustu sa nedojebanim kretenčićima koji nikada neće ukapirati funkcije.

05.05.2013.
Uskrs. Nisam farbao jaja na Veliki petak, a ni posle toga. Niti se tucao, ni bukvalno, ni figurativno. Manje-više prespavao svo vreme. Ove godine je dobro zapalo, Uskrs se nadovezao na praznik nerada.

15.05.2013.
Stigao mi na naplatu ček od novogodišnjeg „luksuza“. Grickam muda do kraja meseca. Nežno. Detaljno. Polako. Strpljivo. Nisam karao od srpske Nove. A i ono se ne računa.

01.06.2013.
Još malo, pa je kraj školske godine. Svima sam dao prolazne ocene, a to sam već i rekao da ću da uradim. Nisam ja dobar čovek, ja sam sebičnjak koji ne veruje u školski sistem ali je uživalac sistema i još ponečeg.

27.06.2013.
I ja ću se valjda oženiti. Samo da nađem ženu. Da mi je neko nađe. Da me ona nađe.

29-30.06.2013.
Bila mi je jedna žena da čisti stan koji nisam čistio više od pola godine. Izneo tonu govana iz stana. I sebe sa njima. Na kraju, nisam mogao da verujem da moj stan i nije toliko gadan kada se očisti. Brdo love me je koštalo, ali šta ćeš, lenjost ima svoju cenu.

06.07.2013.
Raspust je uveliko. I ja sam se raspustio, opustio i zapustio. Otišao nekoliko puta na nudističku plažu na Adu. Tamo sve neke čiče mlataraju smežuranim kurčevima i prolaznici koji se uporno trude da nadgvire lozu koja izrasta preko konc ograde golaćkog dela Ade. Dobre ribe se ne skidaju. Ostalo vreme sam proveo u klimatizovanom stanu, besomučno čitao i drkao prlično redovno. Fašističke (ultradesničarske) struje jačaju u svim zemljama. One najjednostavnije i mobilišu mlade i isprane mozgove tipičnom psihološkom demagogijom – činjenica, činjenica, sugestija. Mitovima, a i tehnološka brzina im ide u korist. Inače, mislim da je umetnost oduvek bila u službi politike. Intelektualci su ti koji se najčešće stavljaju u službu sistema, čak iako to ne utiče na kvalitet njihovih dela. Definitivno pate od kokošijeg slepila, i to ne samo u suton. Mentalna struktura naroda je nešto što se najsporije menja ako uopšte postoji interes za promenom. Taj interes može da ima samo pojedinac. Važno je raditi, ne misliti, raditi, raditi i samo raditi i onda padati u najdublji samozaborav, do iscrpljivanja svakog dana, meseca, godine, godina, života.

14.07.2013.
Bio na kosidbi na Rajcu sa planinarima, zbog troškova prevoza. Kurčio se i zavitlao kosom prvi put u životu. Umalo što nisam sebi odsekao noge. Jurio se sa skakavcima do vrha Rajca i brao lekovite travke. Najeo se ko čovek domaće ‘rane u domaćinskoj kafani posle ko zna koliko vremena. Kupio sira i kajmaka. Pio izvorsku vodu. Šetao po šumi i brao listove kupine.

11-18.08.2013.
Proveo sedam dana na Tari u pešačenju, krkanluku i spavanju. Milina. Odmorio sam dušu. Strčao par puta do Bajine Bašte i najkraće rečice od 365 metara i krkao pastrmku. Nisam se kupao kraj hidrocentrale, nekako imam averziju prema tim mestima gde su izvlačeni svojevremeno leševi. Inače, lep je pogled odatle na Bosnu, tj. inostranstvo.

02.09.2013.
Štrajkujemo, kao i svake godine, da bi nam povećali plate za nekoliko mizernih procenata koje je inflacija odavno pojela. Uostalom, šta me zabole za inflaciju, kad znam koje su cene u prodavnici.

16.09.2013.
Prvi roditeljski sastanak. Ove godine sam i razredni starešina. Ne baš svojom voljom. Takva su mi karte zapale. Tek sad mi je jasnije da su deca zapravo divna, kad vidim kakvi su im roditelji. Bože, kakav raspad koji kao da nikada neće proći. Školstvo ovakvo kakvo je odavno je izgubilo svaku vezu sa mozgom. Mrzi ih bre i tablicu množenja da nauče napamet. Dobio sam ponude da držim privatne časove, što nema šanse zbog „sukoba interesa“.

14.10.2013.
Bacio sam se na časovima na vedsku matematiku, mislim da će i deci biti korisnija. Malo diskursa od „plana i programa“ nije naodmet. Klincima se sviđa. Kažu, pa to je bre lako. Pa, jeste, ali zašto da bude lako kad je bolje da bude teško.

27.10.2013.
Proslavio slavu. Simbolično. Gradski. Bez cirkusa, prežderavanja i gostiju koji se u današnje vreme zovu na slavu zbog poslovnih odnosa. U najužem krugu, da uži ne može biti.

29.11.2013.
Žao mi je što više nema Dana Republike. Oduvek mi je dobro bilo da taj jedan dan ne radim, jer se smorim čekajući neradne dane do Nove Godine.

15.12.2013.
Razmišljam da odem u Atinu za Novu godinu. Tamo sam bio prvi put pre 20 godina u vreme hiperinflacije. Sada sam se više nego ikada uželeo demonstracija i suzavca (sa nervnim otrovima). Ovde u Srbiji je tako dosadno i sve je već viđeno. Svi ćute i trpe. A ne znam šta će biti kad presuše sve tanje gastarbajterske donacije i kada seljačka populacija i njeni naslednici ne budu više ništa imali da donose sa sela u gradove u kojima su se odomaćili i koje su odavno uništili. Pametni vlastodršci bi stavili moratorijum na prodaju zemlje strancima i naravno, najurili bitange. Ali, to je bajka, jer pouke nema.

28.12.2013.
Dovukao pečene krmetine i čvaraka za novaka (ne za Novaka). Pet plastičnih flajki od 2l pivčuge i Bog da me vidi. Doneo i kilo jeftinih posnih kolača iz Maksija, što su ih prodavali pred sv. Nikolu, sa dobrim rokom „dospeća“ i par narodnih ‘lebova Sava, što su ukusni kao mutni Dunav. Pustio ček na poček.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s