#7 Crtice

Pojavio se niotkuda visok, crn čovek, kukastog nosa, izboranog čela, oštrog pogleda i uputio mi je pitanje: „Prsten ili puška?“ Mislila sam da se šali, mislila sam da samo koristi pesmu Prsten od Brejkersa da bi se preneseno pok(o)rio njome. Nisam htela ni prsten, ni pušku. Prsten je u meni pobuđivao sećanja na vezivanja, na život u dvoje, a ja sam se odavno odvikla od toga, ako sam se ikada i navikla. I svo prstenje, osim prstena u obliku zmije, sam pobacala i više ga ne nosim. Uglavnom, i nakit retko nosim. Ne kinđurim se. Puška mi je zvučala kao razumniji odgovor, ali ako je ja držim u ruci. A opet, ako bih je ikada držala u rukama, znam da bih i opalila iz nje. Zato je jedino mesto za pucanje koje je za mene dobro – streljana. Mada me streljana asocira i na odstrel, a svako pucanje u metu je i svojevrstan odstrel. Jer, zapravo, ko zna koja misao je strelcu u glavi kada je ispred mete. Da li vidi metu ili zamišlja nekog ili nešto drugo? Meni je drago što sad vidim samo metu. I što sam i precizna i tačna kada gađam u nju. A to je tako malo iako je nešto. Okrenula sam se oko sebe, i ja sam bila sama, oko mene nikoga nije bilo.

***

Opet sam ga srela i opet je postavio isto pitanje. Dobio je i isti odgovor. Ne. Ali i dalje tvrdim, upornost je sjajna osobina, mada, stvarno više, dokle ista pitanja?! Valjda, dok i isti odgovori.

***

Mislila sam da ću hteti da slušam operu za Novu godinu ali neću. Opera je kao i život, čist kič, a izgleda da sam se umorila od kiča. Da li bi bilo bolje da se javni WC (koji ne radi mesecima) a koji je pored Narodnog pozorišta trajno izmesti odande. Ovako, nekako se nameće da uvek povezujem kenjanje sa nazovi kulturom. A to i ima neke veze. Kako god, gledanje baleta me sve više privlači, jer je scenska umetnost lišena (suvišnih) reči, a reči su ionako pojedene, potrošene, izlizane, izrečene i stalno se ponavljaju. Ako „u početku beše reč“ da li mora da bude i na kraju ili je dovoljno što je bila na početku?!

***

Kupila sam 2 kg Bonita banana (ekvadorskih), što je minimum, u Maksiju, uredno ispunila kupon za nagradu, ubacila u kutiju i sačuvala fiskalni račun. A nagrada je putovanje na Galapagos, 7 dana, za 2 osobe. Bila bih sasvim zadovoljna i sa avionskom kartom u jednom pravcu. Mogu da zamislim koliko će banana da se proda, ima da isplate sto puta nagradu. Inače, za zainteresovane, do Badnjeg dana mogu da kupe 2 kg banana (u Maksi i Tempo objektima) i da učestvuju u nagradnoj igri. Cena je 89,99 dinara / kg.

***

Stari dobri kratki dokumentarac Aleksandra Ilića – Malj iz 1977. koji je potvrdio pošast industrijalizacije i različitosti, pa ko ga nije pogledao neka ga pogleda.

***

Danas, u stvari, teško mislim i boli me glava, što ne znači da u njoj nečeg ima, jer što više „znam da ništa ne znam“ sve se bolje osećam.

Advertisements