#12 Crtice

Kad ćete da uključite komentare, pa još pitanje na mejl? Još jednom – odgovor je – nikada a možda i malo kasnije. Pun mi je kufer glupih mišljenja i razmišljanja, ovde mi nisu potrebna. Nema dodvoravanja, nema umiljavanja, nismo ovde da bi se voleli, nego… pišem šta hoću, komentari me ne interesuju. Vrlo sebično. Ako vam se to ne sviđa, idite odmah.

***

Da li biti dobar i plemenit? Zavisi prema kome i kada. Da li reći ono što misliš? O, da, naravno, ako to ima ikakve svrhe. A najčešće nema. Idite gledajte u Narodnom pozorištu čist hipsteraj koji mi se mnogo dopao Važno je zvati se Ernest po, je li, knjizi bludnog i perverznog Oskara Vajlda. Sjajna groteska. Mali bračni zločini su tako užasno predvidivi, naravno i pogotovo ako ste bili ili jeste u braku, što ne znači da bi se bilo ko od vas složio sa mnom. Ali, zato, vredi pogledati Zagonetne varijacije.

***

U Novom Sadu, danas, posle više od tri godine. Utisak? Neću skoro ići tamo osim iz poslovnih razloga. Beograd je odavno postao provincija, to smo dopustili, mi koji smo generacijama odavde, ali tek Novi Sad što je seljana, vau. Svršena priča. Pun krug. Nema povratka. Samo dalje srljanje. Konstatovala sam da NS nema splavove za „partijsku i inostranu kopulaciju“ samo zato što je dunavski kej pomalo nepristupačan. Do BG-ovskih se na ulaz dolazi džipom, a to je tako, vau, to je tako fensi. To najbolje znaju posetioci i posetiteljke istih. Povučeš me za crtu.

***

Ja ne znam da li pričam svahili ili šta, ali često ljudi ne čuju ono što im pričam osim što pomisle nešto što nema veze s mozgom. A što? Zavaram ih svojim opštim obrazovanjem. Danas je npr. na redu bila kvantna fizika. Pomislili ljudi da to studiram, hehehe. Mislim, studiram? Mislim, alo? O godinama svojim više ne govorim. Veoma me zabavlja što ljudi misle da imam iz godine u godinu sve manje godina. A naročito me zabavlja što misle da sam zrela za svoje godine. Koje godine? Ljude treba samo zajebavati, oni zapravo samo to i žele. I lagati, naravno.

***

Danas sam izvadila mač iz korica. Pa, ne mogu ni ja povazda da čuvam druge od sebe. Hej, ja sam ipak sebi na prvom mestu. Pa, ko živ, ko mrtav. Mislim da nema preživelih na bojnom polju, osim mene, a to i ne moram da naglašavam, to se podrazumeva. Sve je dobro dok ne izvadim pištolj, tu onda neće biti nikakvog viteštva. I sreo učenik učitelja ponovo i pobegao opet. A šta ja tu mogu. Sledeća lekcija će biti brutalnija. To je sve što mogu da kažem. Više od toga ne smem.

***

Slušaj! 3N – Azra

Ja se zovem Pola Horvat, ljubila sam mrtvog čovjeka.
Stigao je po zadatku, cijelo vrijeme sam ga čekala.

***

P. S. Kada vam se neko obraća u zagonetkama (vi direkt on/a indirekt) to je zato što je glup/a, a ne zato što je pametan/a. Ja sam mudra, verujte mi, znam šta govorim. Iskustveno potvrđeno, mnogo puta. I pečat sa inicijalima od pokojnog dede mogu da udarim na to.

Advertisements