Muzej nasilja / Museum of Violence

Muzej nasilja je jedna, da je tako nazovemo, postavka koja je na trenutnom „repertoaru“ u podrumskim prostorijama Kulturnog centra Beograd.

„Muzej ima viziju prerastanja u instituciju sa stalnim, privremenim i putujućim postavkama, pozicionirajući se u autentičan svetski edukativni arhiv, svakodnevno dostupan javnosti.“

U kontekstu svetskog (a isključivo našeg) najbolji opis je pružen kroz naslov (ljudi uglavnom čitaju samo naslove) na sajtu Radija Slobodna EvropaBelgrade ‘Museum Of Violence’ Shows Serbia’s Ugly Side (prim. prev: Beogradski „Muzej nasilja“ prikazuje ružnu stranu Srbije).

Initially, both RFE and RL were funded principally by the U.S. Congress through the Central Intelligence Agency (CIA), but RFE also received supplemental private donations.

[prim. prev: Ispočetka, i Radio Slobodna Evropa i Slobodni Radio je uglavnom finansirao Američki Kongres preko Centralne obaveštajne agencije (CIA), ali Radio Slobodna Evropa je dobio i dodatne privatne donacije.]

Sve je započelo postavljanjem internet stranice Muzej nasilja, domena registrovanog 03.12.2012, koju je u delo sprovela NVO Kulturpark, osnovana 08.11.2011; osnivač Radojica Bunčić (1974.) iz Pakraca, republika Hrvatska, učesnik rata od 1991-1995, prema sopstvenim rečima iz 2001: „ne voli brkove, bradu još nekako“, a pod dirigentskom palicom i uz finansijsku podršku američkih vladinih organizacija USAID (pročitajte ponešto što smo mi napisali o USAID-u, ne bilo vam zapoveđeno) i Instituta za održive zajednice. Ako je neko (bio) član Žena u crnom, a nije žena, a po sopstvenoj izjavi je feminista, pitamo se, pitamo, kakvo je njegovo „opredeljenje“.

Iznosimo pojedina pitanja koja su morala biti postavljena pre puštanja u javnost ove „izložbe“ uz solidnu medijsku propagandu.

  • Da li je nasilju mesto u tzv. muzejskoj postavci?
  • Ako jeste, sa kojom svrhom i sa kojim ciljem?
  • Ako ova „ideja“ treba da bude za širu javnost od obrazovnog značaja onda se postavlja pitanje: Gde su objašnjenja koja treba da razluče kako i zašto do određene vrste nasilja dolazi (posledica) i kako isto može da se izbegne (uzrok)? Ako suštinskih objašnjenja nema (a priori), a nema, onda samo možemo da razvlačimo vilice „oduševljeni“ nasiljem i njegovim raznolikim „alatima“ (a posteriori), što može da bude i podsticaj za isto.
  • Kako izbeći da „postavke nasilja“ ne budu samo (bolesna) dopadljivost za posetioce, tj. da li je moguće izbeći banalnost i „estetiku“ odvratnog?
  • Posetioci dolaze, posetioci se identifikuju – sa čime?; posetioci su zgroženi – zbog čega?; posetioci primaju poruku – koju?; ključno pitanje je – sa kakvim poželjnim (nametnutim) utiskom treba da izađe posetilac sa „izložbe“?
  • Da li vam je poznato da igde na kugli zemaljskoj postoji Muzej nasilja? Ako je odgovor ne, razmislite zašto ne; ako je odgovor da, razmislite zašto da; ako je odgovor ne znam, istražite sami, pa ćete shvatiti.
  • I još jedno pitanje, kao diskurs i tema za razmišljanje: Zašto je za javnost već skoro jedno desetleće zatvoren Narodni muzej u Beogradu? (smer: ko, kome i koliko – dokle?)

Niko vam ovim tekstom ne brani niti vas poziva da posetite ovaj „ivent“, no jedno vas molimo: mislite svojom glavom, ako i dok budete upijali u sebe rentgenske snimke naprslih lobanja i sl., i napajali se divotom iz tih prizora, uz po koji gutljaj kafice ili soka, kao prigodno osveženje. Nikako otrežnjenje, jer se nećete otrezniti.

Ako imate volje, živaca, želuca, šta god, vrlo brzo uz ne tako dugo posmatranje već pomenutog sajta, te analize priloženih slučajeva, doći ćete do zaključka da se i u ovom slučaju radi o perfidnoj promociji (iz, kao i uvek, ugla žrtve koja je istovemeno i dželat-egzekutor, politički korektno rečeno) LGBT populacije.

Danas su zvaničnici iz Brisela ponovo isprašili tur Srbiji i rekli (u našem prevodu): „il’ pederbal, il’ ništa od datuma pregovora za ulazak u EU„. Naše mišljenje je: ni jedno ni drugo, ni sada ni bilo kada. Nadamo se da će se EU raspasti do tog famoznog datuma kada bi Srbija (tj. one teritorije koje od nje kao trenutno ovakve ostanu) trebalo da pristupi istoj. Do tada, bitno je odoleti i preživeti, u duhovnom smislu.

Advertisements