#14 Crtice

Ne znam kako izgleda život sazdan od besmislenih radnji, jer sam od takvog odavno odustala. Ne znam šta znači biti stalno u pokretu, jer taj pokret je kao kretanje u mestu. Ne znam kako ti možeš da živiš čitav život a da niti jednom nisi „putovao unutra“. I na kraj sveta, i na put oko sveta kada pođeš, šta to vredi?! Ne znam šta ti sve to znači u tvom velikom stanu na dobrom mestu, kada tamo odavno nema nikoga, jer u tvom srcu nema mesta ni za koga osim tebe, čaše dobrog vina i lošeg pripovedanja.

***

Mislila sam, ali sam se prevarila, da svakih 7 godina dolazi do potpunog obnavljanja u ljudskom organizmu. Nisam znala da se to ne odnosi na zver koja sa jednim okom otvorenim uvek spava u čoveku, na neodoljevanje neizdržu da g-din Ego mora biti „početak i kraj“; ostati nepokoren Duši, sve otvorenijem i strahotnijem vakuumu. Ipak, drago mi je da si se javio i da sam čula „glas“ tvog nepromenljivog Ega. Pomogao si mi, a ni sam ne slutiš koliko.

***

I onda prihvatih ono što davno shvatih, ti si, nekad moj dragi i voljeni, jedan zelenkasto-žuto-sivi izbljuvak koji se zakačio za flekicu moje potpetice. Svakim sledećim korakom, ti ostaješ razmazan na pločniku istorije i uspomena koje treba pustiti da spavaju večnim snom. Tada je prestao da me boli želudac. Konačno sam svarila istinu.

Advertisements