#17 Crtice

Poznata vam je ona „ne jebe lep nego uporan“? To zapravo može da se odnosi na različite životne oblasti. Pružam vam svež primer. Uspostavila sam pisani kontakt sa jednom firmom koja je do skoro, možda 6-8 meseci unazad, bila generalni uvoznik i distributer jednog stranog (ah, moram da napišem tu groznu stranu reč) brenda za naše tržište a radi se o pastama za zube. Iz nekog razloga, saradnja se okončala i sada tog stranog proizvođača na našem tržištu više nema. I sad, ja, je li, pisano komuniciram sa brend menadžerkom, tj. pokušavam to da učinim. Prvo, upornost? Na prvo pismo mi je odgovorila (ja kao potencijalni kupac? kakav i koliki kupac?) i rekla da oni imaju na stanju te-te-i-te paste za zube i da ja mogu da ih kupim preko neke od apoteka (u maloprodaji), uz dogovor. U redu. Međutim, problem se javlja kada ja napišem naredno pismo i postavim pitanja koja su ključna: rok trajanja i cena. Od gospodične, samo lastin repak. Ja ponovo pošaljem pismo, podsetnik (ili kako oni to u grande biznisu kažu: reminder), da mi odgovori. I dobijem – šta? Skrnav odgovor upućen takoreći mentalno zaostaloj osobi. Dobro, opet pošaljem mejl, i opet tražim odgovore na pitanja. Za sad ne znam da li ću ih dobiti, ali dok ih ne dobijem, biću uporna. Izuzetno ne volim neprofesionalno ponašanje a mislim da će se neprofesionalizam kod nas teško iskoreniti. Na kraju pisma, dotična me pozdravlja sa, ni 5 ni 6 nego: pozz. Moram da skrenem svakome pažnju da čak i od državnih institucija (ako baš morate sa njima nešto da imate) možete da dobijete pisani odgovor. Samo im treba sesti na kičmu i ne odustajati. Čarobna rečenica koga svakoga trenutno izvodi iz takta je „Hvala Vam što ne odgovarate na mejlove.“ Tu ničiji ego ne može da odoli. 🙂

***

Ne znam da li svako mora makar u jednom periodu života da dobije nekog baksuza koji mu se nakači?! Kako god, u mom životu postoje baksuzi čije pojavljivanje skoro bez greške (tj. na nivou statističke greške) nagoveštava loš tok ili ishod događaja bar u tom danu kada mi se takvi pojave. Nekako sam uvek zadovoljna kada sam u maloj „šteti“ tim povodom. Da, pa zar onda i to ne govori u prilog tome da zaista život čine male stvari. 😉 Takvo što, oko baksuzluka, pogotovo važi za snove koje sanjam, odnosno ljude koji se pojavljuju u mojim snovima.

***

Aaaaaaaa, hahahahaha… mleko… da sam Neki X Faktor, ja bih kravu muzla pred TV kamerama, ma ne da bih je muzla, nego bih se pod kravu podvukla, pa bih direktno sa kravljeg nabreklog vimena štrckala sebi mleko u usta. Dovela bih i širu i užu familiju, pa redom svi pod kravu. Da se vidi i zna da je sve u najboljem redu… [u kom redu?!]. Ma, i porodila bih kravu. Iz’em im političke igre… i cijanid bi popili za moć, za karijeru… a oko nas sve je belo… prati tokove novca, prati tokove novca, prati tokove novca… ne budi ovca!

***

Želim da se zahvalim GMO lobistima [eno, jedna je sedela sinoć u Utisku nedelje; ne, hvala, nisam (je) gledala, jak mi je estetski dojam, pa i zbog toga] i GMO uvoznicima, za sojinu sačmu, za stočno brašno, ma za sve: GMO seme, GMO sirovine, GMO poluproizvode, GMO gotove proizvode, i vlastima u svim (perverznim) sazivima i kohabitacijama, što se ne zna šta je GMO a šta nije, jer ne postoji zakonska obaveza. Sve nas je manje i biće nas još manje. Takav je svetski trend, to ne treba shvatiti lično. Sve se odvija po utabanoj agendi.

Advertisements