8. mart – Dan žena

– Da, svakako, možeš da me pitaš šta god hoćeš.

– Da li si ti poželela da budeš sa ženom?

– Ne, nikad. A ti, da li si ti poželeo da budeš sa muškarcem?

[Muk i neprijatna tišina]

– Znaš, meni u stvari nije jasno to tvoje: prijateljica, drugarica, devojka, šta to znači?

– Prijateljica je ona sa kojom povremeno „spavam“. Drugarica je drugarica, nemam ništa sa njom fizički. A devojka je ona sa kojom sam i u emotivnoj vezi.

– Aha, da, dobro, i da li si u emotivnoj vezi?

– Imam dve emotivne veze.

– Ja to ne razumem. Imaš dve emotivne veze. Dve osobe voliš u isto vreme. Kako je to moguće?

– Pa, u stvari, treba da se odlučim između dve. Ova jedna, sa njom bih dobio i decu.

– Kako?

– Ima dvoje dece. A ova druga, ona je mlađa, iz onog kraja oko Drine, srpska strana, nije se udavala. Šta ti misliš?

– Ne bih da te savetujem.

– Što?

– Pa ne bih da utičem na tvoje odluke a i nemam dovoljno informacija.

– Šta te zanima da ti kažem?

– Iskreno? Ništa, uopšte me ne zanima da slušam o tome.

[Oprosti, dragi, ovo ne mogu da ti kažem: ja odavno znam da si ti homoseksualac. A ti?]

***

Kakav strah u očima, kada sam te pitala da mi daš ruku. Pitanje – kako?, dalo je odgovor bez odgovora. Kako? Da ti nacrtam!? Kao drugu, prijatelju, dečku?!?!?! Mrtva, znojava, drhtava „riba“ u mojoj ruci. Ti prestravljen, udaljen, ne znaš da li da bežiš ili da se braniš. Od sebe?!

***

Zar nije idealna žena ona najobimnijeg poprsja i najoskudnijeg intelekta, koja će mužjaku da bude lep dekor i savršen poligon za prikazivanje njegove nemoći kroz nadmoć. Dok ona umilno trepće diveći se svom mužjaku i negujući njegov ego (zarad mira u kući), znaće i tako intelektualno manjkava, a ipak životno lukava, da je najbolji put do „harmoničnog“ zajedničkog života biti pametna glupača. I svi će biti srećni u tom prividu, dok plutaju po površini životnog jezera na kome se uhvatila žabokrečina od netalasanja i netoka. On će imati zagarantovane glavne role na sceni zajedničkog života, a ona će uvek biti njegova verna publika, tapšući i veličajući sve njegove „performanse“ bez izuzetka, bez osvrta, bez pitanja. Zauzvrat, kada mu proda svoju priučenu čednost i blagoglagoljivost, poješće ga – u komadu. Važno je da i tako progutan ima samo jedno – sjaj u očima kao ogledalo sopstvenog ništavnog ega. „I živeli su srećno do kraja života“.

[Savršen alibi. Savršen paravan. Savršena samoobmana.]

***

„Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan…“

Advertisements