Orvelovski tajni sudovi u Velikoj Britaniji: Britanija na ivici tiranije

Izvorni naziv članka: Orwellian Secret Courts in the UK: Britain on the Brink of Tyranny (by Global Research News, Berkshire 9/11 Truth Movement)
[objavljen 10. marta 2013.]
Copyright © 2013 Global Research

Britanija je na ivici tiranije. Nacrt zakona o pravdi i bezbednosti, ukoliko stupi na snagu, omogućiće da se sudski procesi odvijaju u tajnosti, a čak će biti i nezakonito da bilo ko o njima govori. Nacrt zakona je do sada prošao sve faze u Donjem domu i biće prosleđen na razmatranje Gornjem domu. Drugim rečima, skoro je tamo (http://services.parliament.uk/bills/2012-13/justiceandsecurity.html).

Sponzor Nacrta ovog Zakona u Donjem domu je ministar pravde Kenet Klark (prim. prev. na zvaničnim stranicama britanskog parlamenta stoji da je on od septembra 2012. ministar bez portfelja), za koga se u javnosti naširoko veruje da je u Upravnom odboru veoma tajnih sastanaka Bilderberg grupe. U uvodnom delu dokumenta, on objašjava da je svrha Nacrta ovog zakona da omogući vladi da se brani od građanskih tužbi, gde podnosioci zahteva obično potražuju značajne odštetne iznose, i gde tužbene činjenice sadrže visoko osetljive podatke (http://consultation.cabinetoffice.gov.uk/justiceandsecurity/).

Ali, izgleda da je to samo lažni sjaj. Ričard Kotrel je u svojoj knjizi „Gladio: Bodež NATO-a u srcu Evrope“ (http://progressivepress.com/book-listing/gladio-natos-dagger-heart-europe) puno pisao o ovom Nacrtu zakona. U to vreme je bio odbačen (prim. prev. Nacrt zakona), ali je on tačno predvideo da će biti vraćen. Pisao mi je: „Nacrt zakona o pravdi i bezbednosti je prisutan već nekoliko godina, od 7/7 (prim. prev. misli se na 7.7.2005. kada su se odigrali bombaški napadi u londonskom metrou), što je malo verovatno slučajnost. Nacrt zakona predlaže da će tajni sudovi istraživati bilo koja pitanja koja se odnose na pojedince ili događaje za koje su vlasti odlučile da žele da ih zadrže u tajnosti. To će se primenjivati i u slučaju još uvek nesprovedenih istraga prema onima okrivljenim za 7/7.

„Ima se primenjivati i na optužena živa lica kojima će po ovom Orvelovskom nacrtu biti odbijeno da zastupaju sebe ili da ih advokati zastupaju. Niti će im biti dozvoljeno da znaju za šta su optuženi. U Sovjetskom Savezu je ovo bilo savršeno normalno. U postupku pravnog zastupanja država će imenovati posebne advokate koji neće imati bilo kakvu odgovornost da zastupaju optuženog, ili da objasne tom licu za šta je optuženo, niti će imati bilo kakvu odgovornost da ponude odbranu.“

„Gornji dom je divljački napao Nacrt zakona, ali ga je vratio Donjem domu sa svim precrtanim tj. izbrisanim amandmanima Gornjeg doma. Na dan glasanja o homoseksualnim brakovima provukao se kroz glasanje posebnog komiteta sa glasom jednog necivilizovanog Ulstermana [prim. prev. misli se na „čoveka iz Ulstera“, pokrajine na severu Irske, što je sinonim za Severnu Irsku koja je (još uvek) u sklopu Velike Britanije] koji je utrčao u poslednjem minutu. (Glasanje je održano isto [u vreme] dok su članovi bili u lobijima glasajući o Zakonu o homoseksualnim brakovima)… Ovaj zakon, kada prođe, kao što će proći, može biti primenjivan na svaku i bilo koju uvredu, čak i tako jednostavnu kao što je saobraćajni udes. Okrivljenim licima nikada neće biti saopšteno za šta su optužena, i naravno, malo je verovatno da će se naći da „nije kriv/a“.

Britanska štampa je sada vrlo tiha po ovom pitanju, iako je Dejli Mejl (Daily Mail) 10. februara objavio članak pod naslovom „Prošle nedelje članovi parlamenta  su oživeli leš predloga zakona o ‘tajnoj pravdi’. Ovde iznosimo slovo po slovo ukupnih zastrašujućih umešanosti u život u… tajnoj Britaniji“. (http://www.dailymail.co.uk/debate/article-2276327/Last-week-MPs-revived-corpse-Secret-Justice-Bill–debating-gay-marriage-time-noticed-Here-spell-terrifying-implications-life–Secret-Britain.html). Zanimljivo, njihove sestrinske novine D Mejl on Sandej (The Mail on Sunday), preduzimaju zakonske mere kako bi objavile tajnu presudu izdatu pre dve godine o slučaju navodnog mučenja u Avganistanu, što je proizašlo iz prethodnog oblika tajnog saslušavanja, koje se sada smatra protivzakonitim prema Vrhovnom sudu (http://www.leighday.co.uk/News/2013/January-2013/Secret-evidence-challenge-by-Mail-on-Sunday). Takođe, politički zagovornik, Kris Malin (Chris Mullin) je 28. januara upozorio na internet stranici Gardijena (The Guardian), naslovljeno „Nacrt zakona o pravdi i bezbednosti: poslednja prilika da se odustane od tajne pravde“ (http://www.guardian.co.uk/law/2013/jan/28/justice-security-last-chance-secret-evidence).

I sada je Big Bradr Voč (Big Brother Watch) pokrenuo borbu, tražeći da ljudi pišu članovima parlamenta (http://www.bigbrotherwatch.org.uk/home/2013/03/write-to-your-mp-about-the-justice-and-security-bill-today.html). Neko je komentarisao „Koja je svrha?“. U redu, pišite onda lokalnim novinama.

Uzbunjivačima su zapušena usta – a lošije tek dolazi

Drugi deo zakonodavstva koji bi mogao da oteža otkrivanje mogućih zločina vlade je predloženi amandman na Zakon o policijskoj i kriminalnoj evidenciji iz 1984. (1984 Police and Criminal Evidence Act) kao što je predloženo u Leveson istrazi (Leveson Inquiry), u vezi sa presretanjem telefonskih poziva. Ovo bi olakšalo policiji da se lakše dočepa poverljivog materijala od novinara i to bi oslabilo zaštitu uzbunjivača (http://www.guardian.co.uk/uk/2013/feb/13/whistleblowers-press-new-police-powers). Vodeći advokat pred višim sudovima je upozorio na moguće narušavanje Evropskog zakona o ljudskim pravima (European human rights law), navodi se u članku. Ali sada Vlada namerava da dokrajči  Evropski zakon o ljudskim pravima (http://www.guardian.co.uk/commentisfree/2013/mar/04/theresa-may-human-rights-stunt). Izgleda da se pitanje britanskog članstva u Evropskoj uniji koristi kao pokriće za to.

Uvodnik u Gardijenu je četiri dana kasnije privukao pažnju na opštu ranjivost uzbunjivača, kao u slučaju bivšeg izvršnog direktora Nacionalne službe zdravstva (National Health Service), Gerija Vokera (Gary Walker) kome je rečeno da će morati da vrati sve isplaćene naknade koje proističu iz njegovog otpuštanja, ako progovori o tome (http://www.guardian.co.uk/commentisfree/2013/feb/17/journalistic-sources-law-editorial).  Ali problem je bio veći od toga. „Nacionalna služba zdravstva troši 15 miliona funti (što odgovara zaradi 750 medicinskih sestara) kako bi zapušila usta 600 uzbunjivača“, objavio je Dejli Mejl (http://www.dailymail.co.uk/news/article-2282600/NHS-spends-15million-750-nurses-salaries-gagging-600-whistleblowers.html), navodeći da je to koštalo života 1200 pacijenata. Nov zakon će učiniti da se još teže „zviždi u pištaljku“, čak i kada su mnogi životi u pitanju.

„Demokratija ne može da dejstvuje kada tajnovitost premašuje pristojne granice“, navodi uredništvo Gardijena, dodajući da bolnice, banke, korporacije, proizvođači mesa i policijske snage podjednako moraju biti otvoreni za nadgledanje. Dodao bih čak i skromna profesionalna udruženja na taj spisak; to je nešto povodom čega svi možemo nešto da uradimo. Kad god se susretnemo sa negodovanjem, i upućena su nam takva osnovna pitanja poput: „Da li su ovi računi prošli reviziju?“, „Šta je osnova vašeg predloga?“, ili „Koliko novca imamo?“ ili kada pokušavamo da postavimo savršeno zakonita sporna pitanja, moramo da se suprotstavimo takvim nepovoljnim reakcijama. Vi se ne suprotstavljate samo zbog svojih razloga, već za svoj razuman i zakonit razlog za akciju u demokratiji.

Advertisements