#20 Crtice

Nekome je možda bitno, nekome nije, ali sav kikiriki (osim u retkim slučajevima onaj u ljusci) se uvozi iz Kine. Ja ne jedem kikiriki. Isto tako, uvoze se i bundevine semenke (golica), susam i more drugih proizvoda. Međutim, lako je naći „našu“ robu, a takva se obično nalazi u ovim manjim radnjama što prodaju na meru. Oprez je u tome da treba dobro gledati da su to uredno održavane prodavnice, da imaju dobar promet i neizostavno uvek tražite da pročitate deklaraciju (a obično je izložena u donjem ćošku staklene kutije), mada i deklaracije se daju nafrizirati. Zašto je svinjetina tako jeftina? Ne znam da li je kuloarska priča, ali čula sam od nekoga ko je radio tamo gde se industrijski prave suhomesnati proizvodi da se pilieća prsa u crevu prave od džigerice koja se nekakvim hemijskim postupkom izbeljuje. Inače, ne jedem ni suhomesnate proizvode. Jedan zanimljiv članak za pročitati – Jedemo meso staro 10 godina?!

***

Danas me je zaustavio tj. iskočio sa mobilnim telefonom u vidu diktafona novinar sa jedne radio stanice koji ispituje glas javnog mnenja i upita me: „Kakvu poruku Srbija šalje svetu time što je Jeremić isključen?“ Ja sam samo odmahnula rukom u stilu: ma, skini mi se čoveče. To je finija reakcija od one iz prethodnog članka gde sam ispod napisanog teksta dodala video prilog sa babinim odgovorom.

***

Slušam ovih dana kako se naša omladina strašno smara na časovima u školi. Profesori su dosadni, gradivo je nezanimljivo, bolje je ići u bleju nego se smarati u školi itd. Pa, šta reći, srednja škola i nije obavezna, zar ne? Meni je malo više neshvatljivo da u našim srednjim školama kad se uproseči po đaku, svaki ima bar po 160 izostanka, tj. mesec dana odsustvovanja iz škole. Iz drugog izvora, podaci su ipak drugačiji: u proseku po đaku, to je 58 opravdanih i 6 neopravdanih. Ali, to je samo prosek u koji ulaze i oni koji te izostanke ne prave. Pa, ni ja se nisam ludo zabavljala u školi, ali sam je završila i nisam imala niti jedan neopravdani izostanak i tek pokoji opravdani. Ja bih sve te profesore i svu tu decu najurila iz škole. Je l’ im ne odgovara, molim lepo, napolje. Po kratkom postupku i mimo pravila civilizovanog zapadnog sveta. Jadna je budućnost zemlje sa ovakvom omladinom. Jadna je omladina čiji roditelji podržavaju sve to. Jadni su takvi roditelji koji se roditeljima zovu. Jadan je svaki zdravstveni radnik koji piše opravdanja po narudžbini. Tuga je danas raditi kao profesor.

***

Ali, zato, kad je bleja u pitanju, zanimljivo je osmotriti njuškice koje bleje na štrafti kafića Savamale. D’ s’ smrzneš, a i ovako je bio hladan i vetrovit dan, od urbane prostote. Mada, ipak je bolje kako su lihvari iz Parking servisa nakačili parking u Karađorđevoj, pa je smanjena mogućnost da te tresnu kola na tom potezu. Sava je inače opasno nadošla, iako zvanični podaci o vodostaju baš i ne govore tako.

 ***

Poslednjih dana dobijam pozivnice da se priključim pojedinim društvenim mrežama pa da se smaram s ljudima koje ili ne poznajem ili sam već zaboravila kako izgledaju. Budi bog s nama. Najviše mi se dopalo kada sam od neke tamo leve persone dobila link da pogledam njene okačene fotografije. Ah, kad se samo setim, a to je bilo davno, umalo nisam umrla od dosade kada mi je pokazivala albume uživo. Ne podnosim da gledam tuđe fotografije zvane razvojni put, od gole nasmejane bebe koja pozira potrbuške pa do-sada. Šta hoću da vam kažem, recimo, daleko bilo, da neko društveno virtuelno umrežen umre, raspao bi se od smrada dok se to ne bi osetilo odistinski, a virtuelni prijatelji to ne bi ni saznali, samo bi ga/je stavili na ignore, jer to je tako, brzo se živi, nema se vremena za gubljenje, za čekanje, ni za šta.

***

Imam običaj kada se prijavim na Vordpres da pogledam koji su to u datom trenutku najčitaniji članci i šta da vam kažem, ne shvatam i dalje poentu čitanosti. Mislim da je nema.

Advertisements