Re: U paukovoj mreži

– Ej, što mi je drago što sam te sreo. Pa kako si, šta ima novo? Šta se sve izdešavalo od kako smo se poslednji put videli (prim. aut. pre 20 leta)?… zvrrrrr… (prim. aut. nema izvini i tako tih nepotrebnosti i suvišnosti). E, evo me tu sam ispred pijace, sreo sam jednu staru prijateljicu (?!?!?!?!). Aha, da, čim završim stižem. Ma, znam, poneo sam spisak. Nemoj bre da me nerviraš, sve ću da kupim kao što si mi napisala. Jaja od seljaka, mleko od seljaka, zelenu salatu, svežu pastrmku… ne pada mi na pamet da je čistim, čistićeš je ti. Ne moraš, ne moramo ni da jedemo ribu. E, ‘aj’ stvarno više… Ćao, ćao…

[Prekida vezu.]

– I šta kažeš, šta ima? …. zvrrrrr… U pičku materinu, šta je sad? Ama dosta više sa tim, znam, pola-pola mleveno. Juneće i svinjsko. Od buta. Jednom da prođe kroz mašinu. Dobro, ja ću da vadim kiseli kupus iz bureta. Kakav bre zeolit sad? Ma, jeste, baš tako. Još treba i da se kupam u njemu. Šta u poljoprivrednoj apoteci? Pa nisam ja svinja i ne jedem klipove kukuruza. E, smaraš već. ‘Aj’, vozdra.

[Prekida vezu. Osvrće se. Stare prijateljice više nema. Kao da je propala u zemlju.]

– I što su ti ljudi?! Dvaput zazvoni telefon i oni nemaju strpljenja da sačekaju. Ma, ko je jebe, imam ja pametnija posla.

***

Privržena sam „poniženju i uvređenosti“ (prim. aut. aluzija na Dostojevskog „Poniženi i uvređeni“), zato ne mogu da pristanem na dijalog.

***

Moj govor je ćutanje. Moj odgovor je nereagovanje. Moja akcija je odustajanje. Premotala sam klupko više puta, sada pletem džemper od žrtava, pravim novu mrežu. Čekam. Posmatram.

Advertisements