Pripremne radnje u slučaju jedinog izvesnog događaja

„Zamislite, molim vas, eto baš pre nekoliko dana bila mi je u kancelariji jedna postarija gospođa. I to po ko zna koji put. Znate li šta je tražila od mene?!“

„Niti slutim.“

Rekla je upravo ovako: „Gospodine, vi ste pravnik, vi znate; hoću da se odredi, da je desna polovina groba moja, a leva polovina pripada mojoj sestri.“

Onda je gospodin pravnik mahao i mahao rukama po vazduhu, kao da miluje vetar ili rasteruje dosadne insekte. Preklopio je ruke na stolu, opustio ramena, podigao glavu i progovorio:

„Draga gospođo, idealne polovine nisu fizički deljive celine; to vam je sve apstraktno. Čak nije ni idealno, a nije ni polovina.“

Rekao je da je bezuspešno pokušavao da razuveri dotičnu gospođu da će na kraju biti mesta za obe, i da se jedino redosled ne može znati unapred. Gospođa je bila, kao što su ljudi obično skloni tome, uverena da je baš ona druga po redu.

***

„Gospođo, nemojte brinuti ništa. Samo je potrebno da na osnovu potvrde koju ćemo vam izdati pokrenete ostavinski postupak i kada se sve okonča vi ćete doći kod nas i mi ćemo potpisati ugovor, te ćete postati nosilac prava korišćenja na grobnom mestu.“

„Dobro, ali šta ako drugi naslednici ospore moje pravo na sahranjivanje.“

„To je moguće, ali moguće je i da se međusobno dogovorite ko će biti nosilac.“

„Moguće je i da se ne dogovorimo. Šta da činim u tom slučaju?“

„To nije nikakva poteškoća. Možete svi koliko vas ima da budete nosioci. No, ispričaću vam nešto.“

Gospođi se lice ozarilo kao nekada kada se kao devojčica radovala novoj lutki ili velikoj čokoladi sa lešnicima. Bilo je nečeg detinje naivnog u iskričavom osmehu.

„Šta ste hteli da mi ispričate?“

„Naime, verovali ili ne, imao sam slučaj da je na jednom grobnom mestu bio čak 221 nosilac prava korišćenja. Apsurd, ali istina. I još nešto, skoro je bila jedna dama u vrlo zrelim godinama i zamislite, raspitivala se o grobu gde je sahranjen njen predak i to davne 1930. godine. Razume se, malo sam se našalio i upitao je što je toliko čekala, što je nije bilo do sada. Bilo joj je malo neprijatno i samo je izustila da misli da joj se bliži trenutak, a da takve neodložne stvari valja regulisati na vreme.“

***

„Dakle, šta je vama bio Živan?“

„Pradeda.“

„Dobro, onda, pošto je Živan nosilac prava, prvo je potrebno da pribavite njegovu umrlicu.

„Ajoj, ali vidite li vi kad je Živko umro?! Gde da nađem njegovu umrlicu?“

„Bez brige, pa mi pronalazimo umrlice i iz druge polovine XIX veka.“

„Sad mi je lakše.“

„I tako redom, pribavljate dokumenta sve dok ne dođete do sebe, da se vidi nasledni niz.“

***

„Zašto piše da niko više nema prava da se sahrani u ovom grobu?“

„Zato što je troje njih sahranjeno.“

„Dobro, ali zar ne postoji određen broj godina koji treba da prođe, pa posle opet može?“

„Treba da prođe bar 10 godina, a i tada se rade ekshumacije, pa se ostaci pokojnika stavljaju u stranu… No, dešava se, da, naravno, da se pojavi potreba i ranije i u tom slučaju je moguće da, ali znate, ako je limeni sanduk…“

„Nije limeni sanduk.“

„Dobro je, pošto, malo mi je bezveze da vam to kažem, ali leš se u njemu sporije raspada. U svakom slučaju, kada je mnogo ranije potrebno otvoriti grob, razumete, to baš nije zgodno, osim kad se mora, jer je pokojnik još uvek da tako kažem – ‘svež'“.

„Hvala vam, zaista mi se ne žuri, samo me zanima sve to s pravnog aspekta.“

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s