Varalica

Muškarac je hteo da izvede ženu na (najverovatnije romantičnu) večeru. Muškarac se sastao sa ženom u kafani. Uporno ju je nutkao celokupnom ponudom iz jelovnika, koja je poprilično izdašna, a ona neće, pa neće i neće, uz prekomerno naglašavanje da mora da stigne nazad kući do osam časova uveče. Zašto je mama ne pušta duže samu? Da li je neko čeka? Muž? Deca? Da li je nešto čeka? On je jedva podigao rub jedne usne i sa usiljenim smeškom procedio kroz zube: „Ima vremena do ponoći.“ U trenu mu je uzvratila: „Znaš li ti koliko imam veša za peglanje…“ Kakav nokaut! Kakav afrodizijak! Dakle, ona je i žena spremačica, osim što bi je, a što  je moglo da se nasluti iz njegovog zamagljenog pogleda, presamitio odmah preko klimavog kafanskog stola.

Njih dvoje su vodili obične, svagdašnje razgovore kao npr. dva penzionera u parku – koliko ti treba od Obrenovca do Boljevaca. To je bilo podjednako zanimljivo kao i komentarisanje teniskog meča koji su za susednim stolom nadahnuto pratili poznavaoci, pre svega, Noletovog privatnog života. Prvi je zaželeo da Nišikori „natakne“ Noleta. Drugi se pitao, pošto je Nole negodovao na terenu, da li bi hteo i pičku da dobije, pošto mu žena ne daje redovno.

Konobar je na lepo ukrašenom tanjiru prineo palačinke sa eurokremom za nju. Ipak je umoljena bar za nešto. A za njega? Girice su otplesale svoj pretposlednji ples u vrelom ulju i otapale se u njegovim ustima, i pitala sam se da li je to bila jedina slast koju će te večeri osetiti na svojim nepcima. Bilo je primetno da on ume lepo da priča i da je blagoglagoljiv. Kad je završio sa obedovanjem, prekrio je šakom usta, dok je prstima druge ruke šetao čačkalicu između zuba. Izjavio je da je bio dobar đak, u proseku, ako izuzmemo podatak da se sredina ne sastoji od uprosečavanja krajnjih vrednosti.

Varalica

Ona se pohvalila da je u svemu bila dobra, i verovatno je mislila na školu. Krajnje zlurado je iskoristila priliku da priziva školske uspomene i duh profesorke usedelice, za koju je tvrdila da je umela svojim nevaspitanim učenicima da spočita: „Ti mali, da, ti što čačkaš zube, m’rš napolje!“ Nije neobično što je ostala usedelica, glede njenog izrazito mačo nastupa. Ne, ne, tip uopšte nije bio glup, ali moralo se opaziti da je bio stasit i jebozovan kao Mišel Uelbek. Odmahnuo je nehajno rukom a čačkalica izdajica mu je ispala iz usta i više je nije vratio među zube.

Da sam on, i da imam takav jezik kao ona, i da imam tako dobro naoštrene kandže ne bih se suzdržavala da čačkam i zube i uši, i istovremeno, i naizmenično; pa, i nos, kad me ne gleda ova izblajhana usedelica sa očima i pokretima živahnim poput mrtvog šarana. Rekla je da sve ima svoje posledice. Možda i zna. O uzrocima nije bilo ni pomena.

Bili je došao

Dok sam, pod sjajem i toplotom sunca, grabila komade zemlje, odvajala ih postrance i u svaku rupicu ubacivala po nekoliko semena šeboja, začula sam po prvi put njegov glas obojen muževnošću. Čučala sam među vlatima trave koja je milovala moje glatke butine i bacila sam pogled preko ramena koje je izvirivalo tek oblinom iz oboda labavog okovratnika lepršave haljinice. Na kapiji je stajao nalakćen nepoznat muškarac. Učinilo mi se da je nešto zarzalo, i tek onda sam opazila da kraj njega stoji konj. Neosedlan. I nesputan. Kao da su upravo dogalopirali iz delte Dunava. Međutim, rzanje je izlazilo iz usta tamnoputog čarobnjaka, i činilo se da je bilo njegov prirodan izraz. Iskrivio je u stranu glavu okićenu raskošnom crnom grivom i gledao me je svojim crnim očima u kojima su se presijavale najfinije nijanse sladostrasnika. Nosnice su mi se širile u ritmu ubrzanog disanja i oči su mi se pretvorile u zenice. Otresla sam zemlju sa ruku, poskočila, i blago podižući bedra dok hodam približila mu se taman toliko da sam osetila opojan miris mužjaka.

Nasmejao se vragolasto i rekao: „Ja sam Bili.“

„Bili – to mora da je neko umetničko ime?!“ je bilo više pitanje nego izjava.

„Za tebe sam Bili“, ponovio je, pogledom koji izaziva i sokove device da poteku. Ugledala sam sve zvezde kao po vedroj noći, mutilo mi se u glavi i mislila sam da ću da se onesvestim. Preskočio je visoku kapiju, kao mačka, i u trenu se našao kraj mene. Osetila sam njegove tople ruke oko svojih ramena. Prosuo je svoj vreli dah po mom vratu koji se zažario od vatre kojom zrači. „Bili, uvedi svog đogata i pusti ga do potoka da se napije vode“, rekla sam mu, videvši koliko je njegov veličanstveni konj umoran i iscrpljen od lutanja. Životinja je radosno, sad već mirnije, odkaskala da se napoji bistrinom.

„Bili, izvoli, uđi u moj dom, i tebi bi prijalo da se okrepiš.“ Pomogla sam mu da izuje duboke kožne čizme, a on je tresnuo  svom snagom svog tela o krevet, digao noge na ukrasni stočić, zapalio cigaretu i rekao mi: „Sedi pokraj mene.“ Bila sam sva usplahirena od Bilijeve divljine i svoje raspomamljenosti, i pobegla sam u kujnu da iznesem posluženje. Presula sam roze slatko od ružinih latica iz tegle u činijicu, uglancala lanenom krpicom kristalni bokal i natočila mu zmijski ledenu vodu. Iskapio je vodu iz oznojenog bokala i sasuo svo slatko u grlo. Uhvatio me je za bedra i posadio me je u svoje krilo.

Dok je žvakao ružine latice, poljubio me je i zakačio jezikom jednu laticu na moju donju usnu. Par slatkih kapi se prelilo u moj dekolte. Gricnula sam laticu i progutala je, a Bili je sočno oblizao ovih nekoliko kapi koje su se slivale između mojih grudi. Dok sam ga grlila i putovala rukama i noktima po njegovim širokim plećima, on je lizao moje meke bradavice, koje su pod njegovim jezikom jako očvrsnule. Smakao je haljinu sa mojih ramena, a ja sam rastrgla njegovu uredno zakopčanu košulju i dugmići su se zateturali i razbežali po čitavoj sobi. Podigla sam svoju zadnjicu, ispod koje je hteo da iskoči Ajfelov toranj i trljala se svojim o njegov torzo, plešući lagano kukovima u njegovom krilu. Zapalili smo jedno drugom cigaretu i duvali dim jedno u drugo, dok smo se oboje pomerali u ritmu soft džeza koji je dopirao iz zvučnika. Plazili smo jezike jedno drugom i palacali njima. Pozivali jedno drugo, jedno drugome. Telo mi je vrištalo: „Uzmi me, Bili, uzmi me…“

Bili me je podigao, spustio na noge i zaplesao sa mnom. Očima smo se gutali, jezicima se preplitali, rukama govorili. Bili je umeo da vodi i sjajno je igrao. Znao je kad da me primakne, a kad da me odmakne od sebe. Čvrstina njegovog međunožja me je sve snažnije omamljivala. Uzeo me je za ruke i poveo ka istoj onoj kujni u koju sam isprva pobegla. Dok me je jednom rukom čvrsto držao, drugom je zbacio stolnjak i i sve što je bilo po njemu se porazbijalo u paramparčad. Stavio me je da sednem na ivicu stola, razmakao mi je noge i trljao me nabreklinom ispod svojih pantalona. Ljubio me je mahnito, nisam mogla da dišem. Otvorila sam mu šlic i svukla pantalone. Htela sam da se vozim „toboganom smrti“. Dodirnula sam njegovu naraslu muškost i primakla je ka svom ušću. Bili me je stiskao za guzove, podigao mi je noge na svoja ramena i nekoliko puta pljesnuo usijanim udom po rascvetaloj dražici. Njegov glavić se izgubio u mom međunožju, a zatim i njegovo telo. Čulo se samo dahtanje i šljapkanje punog skrotuma. Bili me je uzimao nežno i snažno. Bili me je ljubio silovito. I onda smo se vrteli, kao na ringišpilu, sve dok nismo ostali bez svesti. Nikad do tada nisam jahala takvog pastuva. Zajedno smo svršavali i vrištali na sav glas. U mojoj nutrini se razlivala njegova tečnost. Pod nama se tresla zemlja i nad nama se treslo nebo. Vrata raja su se zauvek otvorila.

#36 Crtice

U Egiptu u Hurgadi postoje hoteli sa četiri zvezdice u kojima na sve sobe dođe jedna WC četka. Nisam ispustila predlog – po. Svakoga dana, posilno sopče Arapče tu četku vadi iz metalne kante i njome prodžara zahodsku školjku – svake sobe – jednom te istom četkom. Nekoliko puta u životu sam pala u nesvest usled različitih uzbuđenja, pa i zbog alergijskog šoka, a kada sam videla ovaj čin, mislila sam da ću da se komiram. Došlo mi je da mu iščupam ruku iz ramena u kojoj je ta četka i da mu je sa sve tom četkom nabijem u usta. Ali, kako je celishodnije izvesti manevarski čin određenim stepenom zahvalnosti, mašila sam se novčanika i izvadila jedan američki dolar. Taj zeleni papirić je za njega veliki ko nikad naseljene kuće na tri sprata sa staklenim liftovima u Istočnoj Srbiji. Pružila sam mu novčanicu u ruku i rekla „You are very kind, but please don’t clean the toilette anymore“. Dramatično je ispustio četku iz ruku i ona se razmazala po podu. Zgrabio me je onakvim rukama za nadlanice, pao na kolena, kako samo svaka žena poželeti može – ko princ u bajci kad celiva princezu, i počeo da ih ljubi. Uspela sam da istrgnem ruke iz njegovih, a on mi je namignuo i na tarzanskom engleskom rekao: „Aj kud kam tu ju mor“, zgrabio dolar, strpao onu nesrećnu četku pod mišku i napustio sobu.

* * *

Bila sam vrlo ushićena što me je svako bogovetno jutro, ali i veče, na putu do sale gde poslužuju hranu, najmanje pet Arapa vuklo, razvlačilo i uvlačilo u svoje radnje, pokazujući mi uvek iste džižabidže po samo za mene dobroj ceni – gud prajs onli for ju, lejdi. Inače sam tada bila veoma loše nasađena od kad ustanem iz kreveta, pošto sam na godišnjem odmoru morala svakodnevno da ribam hotelsko kupatilo. Mogu misliti kakvih sam se samo fekalija najela u toj njihovoj hrani, ali bila sam retka srećnica koja nije zapatila čak ni stomačne tegobe.

* * *

Bila sam prinuđena da perem stvari na ruke svakog dana, jer mi je bio ukraden kofer još na traci aerodroma u Hurgadi. Od agencije sam kao prvu pomoć u garderobi dobila srdačnu podršku direktora iz Beograda i vedre osmehe vodiča grupe. Kako sam praktično ostala gola, izuzev garderobe u kojoj sam doputovala, htela ili ne, morala sam odmah da kupim nekoliko stvarčica. Ušla sam u prvu radnju i tu je već krenulo žestoko, bez predigre. Kad će meni nagaravljeni koji je, gle te ga u slamnatom šeširiću, i srpski naučio: „Dobra guza, dobra guza, blondi“, i još krenuo rukom da je pogladi. Skočila sam uvis ko oparena. „Ju nid sviming bat? Gud prajs for ju. I hev dis vid Kleopatra. Kvin for d kvin“, pa je napravio onaj potez kad se skupe svi prsti, prinesu usnama i coknu. Baš mu je dobar i nastup i žvaka, pomislila sam, i proklinjala sebe što sam na surčinskom aerodoromu umotala onaj samsonajt kofer u celofan – da se ne ošteti. Time sam skrenula pažnju na njega kao da sam spakovala ćupove zlata iz Alibabine pećine ili domovinski keš iz primarne emisije. Gledam u onaj kupaći, a s kupaćeg me gleda zlatna Kleopatra mejd in Čajna.

* * *

Nije prošlo nekoliko dana letovanja, a moj muž, odavno bivši, može se reći i pokojni, predložio je da odemo na masažu. Da se opustimo malo. U izvanrednom hotelu u kom smo odseli, u masaž baru, kako su ga samo poetski krstili, radila su dvojica Egipćana, mlađih, naravno. Dođeš na masažu, a i ne slutiš da ćeš po istoj ceni da dobiješ prvo psihičku masažu, pa tek onda može da se pređe na nešto odistinski. Jedva smo se spasili od slušanja njihovih tugovanki – tel mi about jor čajldhud. Mislim da bi i Frojd i Jung zajedno to teško podneli i odbolovali. Konačno, našli smo se podeljeni paravanima, na dva masažna stola. Ovaj moj maser me je zalio nekim mirišljavim (relaks) uljima i masirao me sve od vratnog dela, pa lopatice, pa gornji, pa srednji, pa donji deo leđa, pa se bogami spustio još niže i niže i njoj je prilazio sve bliže i bliže. A onda me je bestidno izmasirao dole. Nisam se ni bunila ni branila dok se zift crni igrao sa mojim klitom. Moj tadašnji muž je isto tako dobro prošao, ako uzmemo u obzir da to podrazumeva da mu je maser rekao da može u dva poteza da mu slomije vrat, a onda se slatko nasmejao i rekao da se šali, i namestio mu atlas. Tzv. završni ugođaj se odigrao u đakuziju, mada tu i nije bilo neke završnice, osim naleta nadražaja usled prislanjanja međunožja na šikljajuće mlazeve vode.

* * *

Nije da nisam videla i crvene koralne grebene i rajske plaže, i Dolinu kraljeva, i mesto masovnog pokolja turista pre osamnaest i kusur godina, poznato pod nazivom luksorski masakr – hram kraljice Hatšepsut, i plovila štrokavom rekom Nil, i bila u Luksoru, i tamo videla ostatke Karnaka, i bila u Vinter Palasu gde je Agata Kristi napisala Smrt na Nilu, i u Gizi videla piramide ravnostrane i stepenaste, i Sfingu bez nosa, i u kairskom muzeju ispred koga je posle dva dana eksplodirala bomba zlatnu masku Tutankamona, i jedva se odbranila od kamiljih vlasnika, i bila zarobljena u kairskom tornju, i jurena po zoološkom vrtu, i kupovala alkohol ispod tezge kod Kopta, ali to su neke druge priče.