#36 Crtice

U Egiptu u Hurgadi postoje hoteli sa četiri zvezdice u kojima na sve sobe dođe jedna WC četka. Nisam ispustila predlog – po. Svakoga dana, posilno sopče Arapče tu četku vadi iz metalne kante i njome prodžara zahodsku školjku – svake sobe – jednom te istom četkom. Nekoliko puta u životu sam pala u nesvest usled različitih uzbuđenja, pa i zbog alergijskog šoka, a kada sam videla ovaj čin, mislila sam da ću da se komiram. Došlo mi je da mu iščupam ruku iz ramena u kojoj je ta četka i da mu je sa sve tom četkom nabijem u usta. Ali, kako je celishodnije izvesti manevarski čin određenim stepenom zahvalnosti, mašila sam se novčanika i izvadila jedan američki dolar. Taj zeleni papirić je za njega veliki ko nikad naseljene kuće na tri sprata sa staklenim liftovima u Istočnoj Srbiji. Pružila sam mu novčanicu u ruku i rekla „You are very kind, but please don’t clean the toilette anymore“. Dramatično je ispustio četku iz ruku i ona se razmazala po podu. Zgrabio me je onakvim rukama za nadlanice, pao na kolena, kako samo svaka žena poželeti može – ko princ u bajci kad celiva princezu, i počeo da ih ljubi. Uspela sam da istrgnem ruke iz njegovih, a on mi je namignuo i na tarzanskom engleskom rekao: „Aj kud kam tu ju mor“, zgrabio dolar, strpao onu nesrećnu četku pod mišku i napustio sobu.

* * *

Bila sam vrlo ushićena što me je svako bogovetno jutro, ali i veče, na putu do sale gde poslužuju hranu, najmanje pet Arapa vuklo, razvlačilo i uvlačilo u svoje radnje, pokazujući mi uvek iste džižabidže po samo za mene dobroj ceni – gud prajs onli for ju, lejdi. Inače sam tada bila veoma loše nasađena od kad ustanem iz kreveta, pošto sam na godišnjem odmoru morala svakodnevno da ribam hotelsko kupatilo. Mogu misliti kakvih sam se samo fekalija najela u toj njihovoj hrani, ali bila sam retka srećnica koja nije zapatila čak ni stomačne tegobe.

* * *

Bila sam prinuđena da perem stvari na ruke svakog dana, jer mi je bio ukraden kofer još na traci aerodroma u Hurgadi. Od agencije sam kao prvu pomoć u garderobi dobila srdačnu podršku direktora iz Beograda i vedre osmehe vodiča grupe. Kako sam praktično ostala gola, izuzev garderobe u kojoj sam doputovala, htela ili ne, morala sam odmah da kupim nekoliko stvarčica. Ušla sam u prvu radnju i tu je već krenulo žestoko, bez predigre. Kad će meni nagaravljeni koji je, gle te ga u slamnatom šeširiću, i srpski naučio: „Dobra guza, dobra guza, blondi“, i još krenuo rukom da je pogladi. Skočila sam uvis ko oparena. „Ju nid sviming bat? Gud prajs for ju. I hev dis vid Kleopatra. Kvin for d kvin“, pa je napravio onaj potez kad se skupe svi prsti, prinesu usnama i coknu. Baš mu je dobar i nastup i žvaka, pomislila sam, i proklinjala sebe što sam na surčinskom aerodoromu umotala onaj samsonajt kofer u celofan – da se ne ošteti. Time sam skrenula pažnju na njega kao da sam spakovala ćupove zlata iz Alibabine pećine ili domovinski keš iz primarne emisije. Gledam u onaj kupaći, a s kupaćeg me gleda zlatna Kleopatra mejd in Čajna.

* * *

Nije prošlo nekoliko dana letovanja, a moj muž, odavno bivši, može se reći i pokojni, predložio je da odemo na masažu. Da se opustimo malo. U izvanrednom hotelu u kom smo odseli, u masaž baru, kako su ga samo poetski krstili, radila su dvojica Egipćana, mlađih, naravno. Dođeš na masažu, a i ne slutiš da ćeš po istoj ceni da dobiješ prvo psihičku masažu, pa tek onda može da se pređe na nešto odistinski. Jedva smo se spasili od slušanja njihovih tugovanki – tel mi about jor čajldhud. Mislim da bi i Frojd i Jung zajedno to teško podneli i odbolovali. Konačno, našli smo se podeljeni paravanima, na dva masažna stola. Ovaj moj maser me je zalio nekim mirišljavim (relaks) uljima i masirao me sve od vratnog dela, pa lopatice, pa gornji, pa srednji, pa donji deo leđa, pa se bogami spustio još niže i niže i njoj je prilazio sve bliže i bliže. A onda me je bestidno izmasirao dole. Nisam se ni bunila ni branila dok se zift crni igrao sa mojim klitom. Moj tadašnji muž je isto tako dobro prošao, ako uzmemo u obzir da to podrazumeva da mu je maser rekao da može u dva poteza da mu slomije vrat, a onda se slatko nasmejao i rekao da se šali, i namestio mu atlas. Tzv. završni ugođaj se odigrao u đakuziju, mada tu i nije bilo neke završnice, osim naleta nadražaja usled prislanjanja međunožja na šikljajuće mlazeve vode.

* * *

Nije da nisam videla i crvene koralne grebene i rajske plaže, i Dolinu kraljeva, i mesto masovnog pokolja turista pre osamnaest i kusur godina, poznato pod nazivom luksorski masakr – hram kraljice Hatšepsut, i plovila štrokavom rekom Nil, i bila u Luksoru, i tamo videla ostatke Karnaka, i bila u Vinter Palasu gde je Agata Kristi napisala Smrt na Nilu, i u Gizi videla piramide ravnostrane i stepenaste, i Sfingu bez nosa, i u kairskom muzeju ispred koga je posle dva dana eksplodirala bomba zlatnu masku Tutankamona, i jedva se odbranila od kamiljih vlasnika, i bila zarobljena u kairskom tornju, i jurena po zoološkom vrtu, i kupovala alkohol ispod tezge kod Kopta, ali to su neke druge priče.

Advertisements

3 thoughts on “#36 Crtice

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s