Varalica

Muškarac je hteo da izvede ženu na (najverovatnije romantičnu) večeru. Muškarac se sastao sa ženom u kafani. Uporno ju je nutkao celokupnom ponudom iz jelovnika, koja je poprilično izdašna, a ona neće, pa neće i neće, uz prekomerno naglašavanje da mora da stigne nazad kući do osam časova uveče. Zašto je mama ne pušta duže samu? Da li je neko čeka? Muž? Deca? Da li je nešto čeka? On je jedva podigao rub jedne usne i sa usiljenim smeškom procedio kroz zube: „Ima vremena do ponoći.“ U trenu mu je uzvratila: „Znaš li ti koliko imam veša za peglanje…“ Kakav nokaut! Kakav afrodizijak! Dakle, ona je i žena spremačica, osim što bi je, a što  je moglo da se nasluti iz njegovog zamagljenog pogleda, presamitio odmah preko klimavog kafanskog stola.

Njih dvoje su vodili obične, svagdašnje razgovore kao npr. dva penzionera u parku – koliko ti treba od Obrenovca do Boljevaca. To je bilo podjednako zanimljivo kao i komentarisanje teniskog meča koji su za susednim stolom nadahnuto pratili poznavaoci, pre svega, Noletovog privatnog života. Prvi je zaželeo da Nišikori „natakne“ Noleta. Drugi se pitao, pošto je Nole negodovao na terenu, da li bi hteo i pičku da dobije, pošto mu žena ne daje redovno.

Konobar je na lepo ukrašenom tanjiru prineo palačinke sa eurokremom za nju. Ipak je umoljena bar za nešto. A za njega? Girice su otplesale svoj pretposlednji ples u vrelom ulju i otapale se u njegovim ustima, pitala sam se da li je to bila jedina slast koju će te večeri osetiti na svojim nepcima. Bilo je primetno da on ume lepo da priča i da je blagoglagoljiv. Kad je završio sa obedovanjem, prekrio je šakom usta, dok je prstima druge ruke šetao čačkalicu između zuba. Izjavio je da je bio dobar đak, u proseku, ako izuzmemo podatak da se sredina ne sastoji od uprosečavanja krajnjih vrednosti.

rapala-maxrap

Varalica

Ona se pohvalila da je u svemu bila dobra, i verovatno je mislila na školu. Krajnje zlurado je iskoristila priliku da priziva školske uspomene i duh profesorke usedelice, za koju je tvrdila da je umela svojim nevaspitanim učenicima da spočita: „Ti mali, da, ti što čačkaš zube, m’rš napolje!“ Nije neobično što je ostala usedelica, glede njenog izrazito mačo nastupa. Ne, ne, tip uopšte nije bio glup, ali moralo se opaziti da je bio stasit i jebozovan kao Mišel Uelbek. Odmahnuo je nehajno rukom a čačkalica izdajica mu je ispala iz usta i više je nije vratio među zube.

Da sam on, i da imam takav jezik kao ona, i da imam tako dobro naoštrene kandže ne bih se suzdržavala da čačkam i zube i uši, i istovremeno, i naizmenično; pa, i nos, kad me ne gleda ova izblajhana usedelica sa očima i pokretima živahnim poput mrtvog šarana. Rekla je da sve ima svoje posledice. Možda i zna. O uzrocima nije bilo ni pomena.

Advertisements

3 thoughts on “Varalica

  1. Povratni ping: Crtice #54 | babeidede

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s