#37 Crtice

U seoskoj crkvi, zvirnula sam iza prašnjavog duborezanog ikonostasa. Bio je polumrak, i obema šakama sam natkrilila čelo, začkiljila i tamo iza ugledala sam oslikan zid. Na njemu je bio Isus Hristos. Šmekerski je izgledao. Sa dužom kosicom i malom bradicom. U beloj haljini. I sandalama na nogama. Malo morski. I penušavo. Imao je spokojan odraz unutrašnjosti na licu. Nije izgledao ni mučenički, ni groteskno. Tu je bila i Isusova majka. I ona je izgledala nekako stameno.  I žena koja radi u crkvi mi je dala ključeve i rekla, kad izađete, zaključajte crkvu i kapiju i ostavite ključ, evo tu, da tu. I otišla je. I ovo nije prvi put da sam sama u crkvi i da mogu da budem sama onoliko koliko to želim.

* * *

Devet voštanica sam upalila za mrtve. I desetu. Prvi put njemu. Vreme je da mu oprostim. Vreme je da oprostim sebi. Zaborava nema, ali oprost mi je blagodat.

* * *

Sanjala sam da gledam limunove u radnji. I bili su mi onako. I nisam ih kupila.

* * *

U žutim cipelicama, sa žutim rukavicama na rukama u žutu šerpicu sam stavljala tek iznikle izdanke koprive. Čistim otrovanu krv svakog dana. Sad se i sama čistim. Mesečnicom. Sutra je pomračenje Sunca Mesecom u Ribama. Nezgodno vreme. 18. stepen. Budite. Budite se. Kroz snove. I snoviđenja.

Advertisements

One thought on “#37 Crtice

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s