#43 Crtice

Skoro svaka devojčica zamišlja svog princa iz bajke. Pitam se da li bi za žensko čeljade postojao princ iz bajke da kao male nismo bile izložene uticaju tih istih bajki. O, kako sam samo slikovito maštala o svom princu. Na belom konju i ti fazoni. Dobro se sećam, osim onih Grimovih bajki za devojčice poput Uspavane lepotice, Pepeljuge, Snežane i sedam patuljaka postoji i bajka u kojoj princeza ljubi žapca koji zatim postaje princ. Razmišljam, zaista je potrebno puno ljubavi, da nakon što te žaba uveri da je on u stvari začarani princ, da poljubiš tog žapca. Zamislite kako ljubite žabu?! Žaba je buljava, ljigava, krastava, ali može da ima i zanimljivu šaru. Svakakva može da bude, samo ne privlačna i poželjna pa čak i za poljupčić, tek ovlaš. Tek ne za neki sočni poljubac. Ali šta bi sve, koga bi sve žena bila spremna da poljubi da dođe do svog princa ili da izrodi svog princa; iz žabe, iz ko zna čega, ni iz čega.

* * *

Postoji i jedna pričica za starije devojčice, koja je neka sorta parodije na priču o princezi i žapcu i glasi otprilike ovako:

…u dalekoj zemlji, lepa, nezavisna, samouverena princeza naletela je na žapca dok je sedela i duboko razmišljala o ekološkim pitanjima na obalama nezagađenog jezerceta na zelenoj livadi u blizini svog zamka.

Žaba je poskočila u princezino krilo i rekla: „Otmena damo, jednom sam bio privlačan princ, sve dok me zla veštica nije začarala.“

„Jedan tvoj poljubac, međutim, i ponovo ću se pretvoriti u doteranog mladog princa, što i jesam, i onda, mila moja, možemo da se venčamo i zasnujemo domaćinstvo u tvom zamku sa mojom majkom, gde možeš da mi pripremaš obroke, da čistiš moju odeću, brineš se o mojoj deci, i da se zauvek osećaš zahvalno i srećno što to radiš.“

Te noći, dok je večerala lagano izdinstane žablje batačiće začinjene belim vinom i kremastim sosom od crnog luka, zakikotala se sama za sebe i pomislila:

„ČAK MI NI NE PADA NA PAMET!“

 

Kad si još uvek dete, ali nešto starije, i već počinješ da povezuješ, počinješ da čitaš basne. Ezopove basne. I za divno čudo, basne su mi ostale mnogo više u sećanju od bajki. Pretpostavljam da je to zbog toga što uvek imaju neku pouku na kraju. Nešto što nije basna, a nadovezuje sa na žabu je pitanje: „Koliko žaba ima dlaka?“ Ne sećam se uopšte zašto se toga sećam. Sasvim logičan odgovor je bio da žaba nema nijednu dlaka. Žaba je bezdlaka. Prošlo je mnogo godina od tada i pročitala sam da zapravo postoje dlakave žabe.