Vatra

Iskopnio si i otišao tako brzo. Tvoji poslednji letovi su bili tvoji poslednji dani. Baš kao poslednji trzaji poleta pred konačan pad, pred jedini siguran ishod. Volela sam te kao svog. Sada si na boljem mestu i ako išta može da mi vrati osmeh to je onda to. Srešćemo se ponovo. Jer, u trenu, obe smo pomislile isto. Ona će roditi dete koje će biti ti. Tvoja duša. Zapalile smo ti sveću. I sutra ćemo. I otići ćemo na sva mesta na koja si ti voleo da odlaziš. Kao što si voleo i kod mene da dolaziš i da provodiš sate i dane. Pusto je bez tebe. I baš kad se i ona navikla na tebe, kad ste se sprijateljili, ti si otišao, mili moj Vaso. Kad mi se rasprsla narukvica sata na ruci pre sedam dana ja sam se tada pitala da li to znači da je vreme stalo?! Ili to znači da vremena više nema?! Ili to znači da vreme ionako ne postoji?! U srcu, zauvek, s ljubavlju te pamtim. Spavaj, spavaj, spavaj… u spokoju večnosti!

DSCN3883

Advertisements