O (na) sebe

Bila sam tek stasala
Kada mi je rekao
„U životu nema prijatelja!
Ti si sebi prijatelj.
Ili nisi!“

Odrasla na idealima
Svojim
Da prijateljstvo je
Svetinja
Davala sam se
Do koske!

Nisam tražila ništa
Zauzvrat!
Nisam činila ništa
Iz interesa!
Nisam postavljala pitanja.
Imala sam odgovore.

Bila sam tu.
Bila sam tu.
Bila sam tu.
Kada je nužno.
Kada je teško.
Kada se biju bitke.
Kada se trpe porazi.
Kada se rađaju deca.
Kada se umire.
Kada se smeje.
Kada se plače.
Kada duša se raspada.
Kada duša se sastavlja.
Bila sam.
Za sve njih.
Za svakoga.
Bila sam.

Uvek sam mogla sve,
Baš sve.
I ranjena na smrt
I preplašena na smrt
I u smrti na smrt.
Mogla sam
Sve,
Baš sve!
I mogu sve,
Baš sve!

Nemam više nikog svog,
Od svoje krvi.
I svi su otišli,
Baš svi!
I sada sam odrasla
Sasvim!
Tek sada!
Mama, volim te!
Tata, volim te!
Volim vas!
Osećam da ste
Stalno sa mnom!
Užasno mi
Nedostajete!

Ja sam patila
Što ljudi
Nemaju domet.
Ja sam plakala
Zbog ljudi
Koji su ništa.
Duplo golo.
Prolaznici
U mom životu.

Ja sam tugovala,
Što je čovek mali,
Što je nedostojan,
Što je ukopan,
Što je zakopan,
Što je sveden,
Što je zaveden,
Što ne razume
Da je život tren,
Da ne znaš ništa,
Da sad može
Da ti kaže: „Kraj!“

Ja sam želela
Da se
Moje sestre
Sete mene!
Mog postojanja!
Mog bola!
Moje majke!
Njihove tetke!
Moje sestre,
Moje dušmanke,
U srce su mi nož zarile!
Ja sam taj nož iščupala i
Odložila sam ga!
Moje sestre su
Ograničene.
Svedene materijom i
Ničim.

Kada odeš,
Otišao si
I više nema ničega!
Ničega!
Samo to
Da vreme
Ne leči ništa!
I neka ne leči!
Kad boli, nek boli!

U sjaju
U svetlosti
Kupam se!
U sjaju
U svetlosti
Zračim!
U sjaju
U svetlosti
Rađam se(be)!
!Ponovo!

Advertisements

20 thoughts on “O (na) sebe

  1. Naivnost, čista duša, čisti pogledi, iskrenost… Davanje sve od sebe i to do daske, pa bol, tuga i nerazumevanje do samoće ali i vere u novi početak u novo svetlo, karakteriše sve plemenite ljude.

    Sviđa mi se

  2. Pre izvesnog vremena kaže mi koleginica na poslu u stilu da dugo nisam napisao ni jednu pesmu, kao da se pesma može pisati ovako iz čista mira i usiljeno… Pesma se piše kad se ima neka inspiracija i tada reči lete same a ne da bih pisao i smišljao i razmišljao. Isto je slučaj sa prozom, jer i ona da bi bila kvalitetna mora da ima nešto inspirativno, ili neki povod a sve ostalo nije to TO… nadam se da me razumeš. Pišemo kad imamo šta da napišemo a ne onako reda radi.

    Liked by 1 person

    • @Slobo, razumem te. I želela bih da dodam, da se nadahnuće, uslovno rečeno, traži. Ono može doći iz bilo čega, zaista iz bilo čega, uz dodatak da je nekako važno da si podešen na taj vajb, na taj osećaj, na taj ugao posmatranja… pa onda to sve nekako i „vidiš“ i to prolazi kroz tebe.

      Sviđa mi se

  3. Da, upravo tako, razumeo sam te… Danas sam bio u rodnom mestu, posle izvesnog vremena i dok sam hodao odmah mi misli lete ka nekim ranijim vremenima i sećanjima na te ulice i ljude koji su tamo živeli, a dosta njih nije više među živima… I tako, sećanja su mi navirala u tom 20 -to minutnom hodu do roditeljske kuće.

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s