Bila sam tek stasala
Kada mi je rekao
„U životu nema prijatelja!
Ti si sebi prijatelj.
Ili nisi!“
Odrasla na idealima
Svojim
Da prijateljstvo je
Svetinja
Davala sam se
Do koske!
Nisam tražila ništa
Zauzvrat!
Nisam činila ništa
Iz interesa!
Nisam postavljala pitanja.
Imala sam odgovore.
Bila sam tu.
Bila sam tu.
Bila sam tu.
Kada je nužno.
Kada je teško.
Kada se biju bitke.
Kada se trpe porazi.
Kada se rađaju deca.
Kada se umire.
Kada se smeje.
Kada se plače.
Kada duša se raspada.
Kada duša se sastavlja.
Bila sam.
Za sve njih.
Za svakoga.
Bila sam.
Uvek sam mogla sve,
Baš sve.
I ranjena na smrt
I preplašena na smrt
I u smrti na smrt.
Mogla sam
Sve,
Baš sve!
I mogu sve,
Baš sve!
Nemam više nikog svog,
Od svoje krvi.
I svi su otišli,
Baš svi!
I sada sam odrasla
Sasvim!
Tek sada!
Mama, volim te!
Tata, volim te!
Volim vas!
Osećam da ste
Stalno sa mnom!
Užasno mi
Nedostajete!
Ja sam patila
Što ljudi
Nemaju domet.
Ja sam plakala
Zbog ljudi
Koji su ništa.
Duplo golo.
Prolaznici
U mom životu.
Ja sam tugovala,
Što je čovek mali,
Što je nedostojan,
Što je ukopan,
Što je zakopan,
Što je sveden,
Što je zaveden,
Što ne razume
Da je život tren,
Da ne znaš ništa,
Da sad može
Da ti kaže: „Kraj!“
Ja sam želela
Da se
Moje sestre
Sete mene!
Mog postojanja!
Mog bola!
Moje majke!
Njihove tetke!
Moje sestre,
Moje dušmanke,
U srce su mi nož zarile!
Ja sam taj nož iščupala i
Odložila sam ga!
Moje sestre su
Ograničene.
Svedene materijom i
Ničim.
Kada odeš,
Otišao si
I više nema ničega!
Ničega!
Samo to
Da vreme
Ne leči ništa!
I neka ne leči!
Kad boli, nek boli!
U sjaju
U svetlosti
Kupam se!
U sjaju
U svetlosti
Zračim!
U sjaju
U svetlosti
Rađam se(be)!
!Ponovo!
Aleksandra Perić 
Naivnost, čista duša, čisti pogledi, iskrenost… Davanje sve od sebe i to do daske, pa bol, tuga i nerazumevanje do samoće ali i vere u novi početak u novo svetlo, karakteriše sve plemenite ljude.
Sviđa mi seSviđa mi se
Do koske!
Sviđa mi seSviđa se 1 person
@Slobo, hvala ti na ovako divnom komentaru i prelepim uvidima.
Sviđa mi seSviđa mi se
@Pixele, baš do koske, koščice!
Sviđa mi seSviđa mi se
Čitam tekst od 2013 g ali tamo ne vidim opciju da se može dati komentar, kao ovde što se jasno vidi.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
@Slobo, u to vreme je mogućnost komentarisanja bila isključena.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Aha… Nisam znao, dopalo mi se kako je opisan odnos dvoje sa „alatkama“ kompas i bater. lampa i priča je satkana sa puno emocije.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Hvala ti. 🙂 Da, tako je, Slobo. U to vreme, kad sam to pisala, osećanja su se samo prelila na „papir“. 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
To je ono pravo, kad se direktno prelije na papir, bez neke posebne pripreme. Svako delo nastalo na takav način je pravi original i to su najbolja dela, onako direktno iz duše kako vas nose emocije.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
@Slobo, a na šta ti misliš kada kažeš „posebna priprema“? Kakva je to priprema?
Sviđa mi seSviđa mi se
Priprema u smislu kad neko nešto piše a nije nečim inspirisan, već onako piše usiljeno i razmišlja kako će nešto sročiti, samo da bi nešto napisao.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
@Slobo, hvala ti na pojašnjenju. 🙂 Nadahnuće, ah, nadahnuće, kako je to samo važno… 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Pre izvesnog vremena kaže mi koleginica na poslu u stilu da dugo nisam napisao ni jednu pesmu, kao da se pesma može pisati ovako iz čista mira i usiljeno… Pesma se piše kad se ima neka inspiracija i tada reči lete same a ne da bih pisao i smišljao i razmišljao. Isto je slučaj sa prozom, jer i ona da bi bila kvalitetna mora da ima nešto inspirativno, ili neki povod a sve ostalo nije to TO… nadam se da me razumeš. Pišemo kad imamo šta da napišemo a ne onako reda radi.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
@Slobo, razumem te. I želela bih da dodam, da se nadahnuće, uslovno rečeno, traži. Ono može doći iz bilo čega, zaista iz bilo čega, uz dodatak da je nekako važno da si podešen na taj vajb, na taj osećaj, na taj ugao posmatranja… pa onda to sve nekako i „vidiš“ i to prolazi kroz tebe.
Sviđa mi seSviđa mi se
Da, upravo tako, razumeo sam te… Danas sam bio u rodnom mestu, posle izvesnog vremena i dok sam hodao odmah mi misli lete ka nekim ranijim vremenima i sećanjima na te ulice i ljude koji su tamo živeli, a dosta njih nije više među živima… I tako, sećanja su mi navirala u tom 20 -to minutnom hodu do roditeljske kuće.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Eto, iz tog krajnje ličnog doživljaja kroz tebe je prošlo sigurno nebrojeno (o)sećanja, različitih, uskomešanih… i sve to jeste nešto što može da ti traži da se kao utisnuto u tebe i istisne iz tebe u jednom trenutku.
Sviđa mi seSviđa mi se
Jeste, baš tako… Kako si ovo lepo rekla, evo čitam već dva puta 🙂
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Drago mi je zbog toga, a još draže ako iz prijatnog razgovora i razmene misli može da se izrodi i neko fino nadahnuće. 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Naravno da može, osmeh na licu koji sada imam, dovoljno govori, koji ne možeš videti ali možeš osetiti 🙂
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Da, mogu da osetim. 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se