Rasti

Dobila sam za rođendan pravog pravcatog mladunca babuna. Ne znam ko mi ga je poslao, ali sigurno je neko ko zna da čitavog života želim da imam majmuna. Ubrzo sam primetila da su mi komšije veoma religiozne. Nema ko nije zastajao ispred moje kuće i ko se nije krstio pred mojom kućom. Kao pred nekim svetilištem. Čak je jedan omanji starčić prokomentarisao da je pojava majmuna u selu sasvim sigurno deo šireg božjeg plana.

Rasti, tako sam ga nazvala, je bio vrlo neobuzdan. Voleo je da igra užičko kolo, a povremeno bi igrao i sirtaki i tada su leteli tanjiri po kući kao svemirske letelice. Rasti je bio pravi pravoslavac. Čak je i Očenaš naučio kad je pop dolazio da sveti vodicu. Pojeo je popu bosiljak i žalio se da ga davi miris tamjana i da nisam normalna što dajem popu pare kad dolazi, jer je pop u božjoj službi. Stalno je nešto prigovarao. I non-stop bi skakao oko popa, grlio ga i vikao: „Amin, amin, amin…“ Sreća moja pa je pop bio moderan tip i uveseljavalo ga je kada je Rasti dolazio na ispovest. Strašno me je to nerviralo, jer me je Rasti besomučno olajavao, a pop, šta će, običan čovek, širio je abrove po selu.

Bilo je neuobičajeno za malu sredinu kad je Rasti stasao za polazak u školu. Ali deca su ga lepo prihvatila. Deca vole majmune, i čak je Radovanov mali svakog dana ponavljao kao papagaj da je Rasti isti njegov otac. Komšija Radovan se ljutnuo na mene, jer je mislio da sam bezobrazno poturila Rastija da mu se naruga. Rasti je to čuo pa je usred noći ukrao njegov traktor iz dvorišta i vozio se po selu. Baš tada ga je zaustavila saobraćajna policija, i tražili su mu dozvolu za upravljanje. Rasti im je pokazao srednji prst. Policajcima se to izgleda baš dopalo, pa su povremeno vodili i Rastija u patrole. Međutim, Radovan je sve češće prelazio na drugu stranu ulice kad naiđe na moju kuću. Rasti je u stvari bio i posesivan, jer je Radovan umeo da dođe kod mene na kaficu, pa nikako nije odlazio kući.

Mnogo je psovao iako sam se trudila da pred njim ne koristim lascivne i dvosmislene reči. Ipak, on je noću tajno gledao televiziju i svašta je pokupio odande. Nekoliko puta je dolazila i policija kod mene, jer su se komšinice žalile da ih je Rasti ujutru kad krenu na posao presretao na ulici i pokazivao im polni organ. Ne, nije on mislio ništa pogrešno, sve je on to video na televiziji. Jednom mi je ukrao i novac pa je nudio i seksualne odnose komšinicama, čak i orgije, a onda su se one naljutile i drale se na mojoj kapiji da ako sam ja kurva one nisu. One su poštene žene čiji muževi rade u inostranstvu i sigurno nisu spale na to da opšte s majmunom za novac. Mada, Rasti mi je do detalja preneo kome komšinica Mica plete džemper od ljubavnog tepiha i to da komšinici Ranki Pera vodovodžija ne stavlja samo nove cevi u kuću, već i nešto drugo.

Najviše me je zamaralo kada je skoro svakodnevno počeo da traži da organizujemo sednice i da glasamo. Mnogo mu se dopalo da bude predsednik i da ima osećaj moći. Primetila sam da se čak ni Rastiju nije svidela bilo koja druga politička ideja osim autokratske. Rasti je, prirodno, smatrao da je njegovo mišljenje jedino ispravno i umeo je diktatorski da se ponaša. Ipak ni meni nije bilo prijatno da svakog dana podnosim Rastiju izveštaje o tome gde sam bila i šta sam radila. Neverovatno je koliko se brzo uživeo u ulogu vođe.

Kad je stasao shvatila sam da treba fizički da se odvoji od mene i da ima svoj životni kutak. Pozvala sam stručnjake za afričke vrste da bih mu obezbedila što prirodnije stanište. Došao je jedan čovek sa masačusetskog univerziteta, inače rodom iz Afrike koji je čitav svoj život posvetio proučavanju babuna, i doneo je projekat staklene bašte u kojoj bi trebalo da se posade biljke iz Rastijevog prirodnog okruženja. Amerikanci su donirali sve potrebne biljke i finansirali su kompletan projekat izgradnje. Piter, Afro-amerikanac, je provodeći vreme s Rastijem predložio da Rasti nastavi školovanje u Sjedinjenim državama, jer je bio veoma talentovan za svet finansija. Rekao je da će lično posredovati kod guvernera države Vašington da Rasti dobije punu stipendiju.

Rasti je, naizgled, bio prvi majmun koji je ravnopravno sa ostalim brokerima radio na Vol Stritu. Bio je veoma uspešan i ostvarivao je ogromne prinose trgujući valutnim parovima na marginu. Moj Rasti je za kratko vreme napravio uspešnu radnu biografiju na kojoj bi mu svaka šuša pozavidela. Ne znam šta mu je bilo da odluči da se vrati u Srbiju i da se bavi politikom. Ali, kažem vam, kao u svemu i u politici je bio veoma uspešan.

U nedelju, kad izađem na izbore, glasaću za mog Rastija. Za mog omiljenog majmuna. Jer, Rastiju, sve što radi, polazi za rukom. Dobar je u svemu. I ljudi ga vole. Vole sva ta njegova majmunisanja i sve te njegove marifetluke. Moj Rasti da sad organizuje okupljanja simpatizera dupke bi napunio ne jednu, već deset Marakana. Toliko ga ljudi vole. Ne znam, da nije majmun, da li bi pobrao tolike simpatije. Zaista ne znam.

Advertisements

10 thoughts on “Rasti

  1. Povratni ping: Dobar, lud,…? | babeidede

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s