G(l)umica

Skrivena u tami sobe gvirnem iza poluprozirne zavese kroz prozor i ugledam čoveka koji visi sa bandere. Ma nije valjda da je dotle došlo. Baš kao nekada. Tradicija je čudo. Kad pre ponovo? Još ni predsednički izbori nisu održani. Nekako mi to ima smisla da bude nakon a ne pre. Šta ako je ovaj koji visi neki politički neistomišljenik. Nije li to onda pokazna vežba?! Mislim, svašta čoveku prođe kroz glavu, retko kad smisleno a češće suludo. Doteturam se do komode kraj kreveta i izvučem iz prve ladice flajku-pomagajku. Prekrstim se na eks jednom po jednom po jednom radžom.

Protrljam oči, došunjam se do prozora, ponovo zvirnem kroz onu zavesetinu, kad ono stvarno, najstvarnije – visi čovek, za’eftan za sigurnosni pojas. A pojas sasvim pouzdano lebdi naokolo i šiba betonski stub. I postavlja ono EDB sanduče (sandučinu), budži kablove… Ta spoljna sandokara je da mogu da očitaju stanje struje a da ti ne preskaču ogradu kad je kapija zaključana. Auuuuu, tu se ispresecam, drmnem još koju (šta ja znam – pe’šes’). Radi me crv sumnje. Da ga ne nameštaju možda meni?!# Možda? A šta ako nije možda? Proradila mi je nečista savest. Jer, kako da vam kažem, što se struje tiče, znate, snalazim se, ovako i onako, ako me razumete, tu i tamo, i tako.

Da l’ da izađem il’ da ne izađem iz kuće? A crkavam od radoznalosti. I krenem da se kuražim. Trebalo mi je jedno pola čuke vremena, čelendž u vidu kofe ‘ladne vode za vrat, ispiranje usta vodicom sa mentolom (ta neću valjda da izgmižem smrdljive usne duplje). Dok sam izabrala toaletu, isto toliko čuke. Računam, ako ga meni budže, moram da izgledam zavodljivo i krhko, pa da zaigram na te karte. Po potrebi: malo guza mrd-mrd, malo suza cmizd-cmizd.

Nije mi bilo svejedno kad sam videla da i posle čuke vremena čovek i dalje budži budžu. Ozbiljan je bre to posao. No, ja sam spremna, sva crvena i mirisna, izlazim onako lagano i opušteno, naoružana nevinim izrazom lica i ključem od sandučeta (kao da proverim poštu). Prilazim, naravno, kao potpuno nezainteresovana, nasmešim se umilno i pomalo promuklim glasom, takoreći prošapućem: „Dobar dan, majstore, al’ si mi vredan. Pa kako pos’o?!“ On orošen ko majska ruža u svitanje: „Ma, evo, crkavam po vrućini.“ Taman, pomislim, sa’ će posluženje i donesem čoveku sok od jabuke. „A je l’ majstore, a šta to stavljaš, jeR to neki merač potrošnje svetla na banderi?“ Mislim se, valjda je ovo školski primer nedotupavnog pitanja pa će da me poduči. I tu se on upeca. I krene u odbranu doktorata. Uf, uspela sam! Ipak sam žensko. Ipak. Ama nije lako biti žensko. Hoćeš li konačno da ispljuneš pitanje, pitam samu sebe, po ko zna koji put: „A majstore, a za koga postavljaš sanduče?“ On ko iz topa: „Za komšiju preko puta.“ Auuuuuuuuuu, tu me je dokusurio. Nokaut. Ali stojički i stojećki sam se držala za onaj pojas za spasavanje koji je mlatio po meni. Mahnula sam mu za pozdrav ko labuđim krilcem. Onda sam ušla u kuću i zalupila za sobom vratima. Zarežala sam i zaređala sam sebi sve po spisku. Pa zar ja da se štrecam, nerviram i opijam od rane zore zbog jebene struje?! Pa bre ljudi an gro diluju drogu, švercuju crnce i mudžahedine, upravljaju državom i njInim organima, iz oka bi ti bre uzeli. Jak si mi ti lopov. E da je više ovakvih kao što sam ja, pa ovo bi bio raj, a ne (da je bar) kraj.

[Da mi se posrećio bolji scenario, tj. da su stvarno meni budžili, bila bih glavna glumica latino serije. U hiljadu i jednoj epizodi. Ejjjjjjjj. Ali, samo pod jednim uslovom. Da je glavni glumac Antonio Banderas (mi corazón, mi destino, mi amor, te quiero mucho…) , dva’es“ godina mlađi i bar deset santima viši.]

Advertisements

36 thoughts on “G(l)umica

  1. Laki je malo nervozan. Ali volim kad je u tom fazonu jer onda podseća na nas obične smrtnike. I….? Šta bre i? Zna se, Lakija za preCednika, a Tanju za Vućića. Da joj zvoca, Tanja, sve trćeći oko panja.

    Liked by 2 people

  2. Ja te čuvam neprimetno, dok Tanja primetno juri svoj rep oko panja. Ti jesi stameni panj sa mnogo godova i još više bodova. Tebi nije potrebno čuvanje, sama si svoj majstor, najbolji. Naravno i najgori, jer je jedna od osobina panja da reaguje na razna stanja… a otporan je na sva zaHebavanja.

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s