Dobar, lud,…?

Što ti je nezgodacija kad negde moraš da stigneš pravovremeno sa određenom namerom. Uvek ti se ispreči sto nevolja na putu. Prvo me je me jedan u autu plave boje divljački isekao, i to izvevši manevar s desne strane. Ne znam da li je slučajnost, ali primećujem da su vozači plavih makina uglavnom Toze-nervoze i brzogorećeg fitilja. Zatim se ispred mene stvorio traktor sa nazubljenom priključnom mašinom što se klima i talasa na pola šrafa, širine jedne i po trake, cca 15 km/h. Pa ti zaobiđi traktor Jugom, ako smeš. A u susret ti idu sve neki nafrizirani sa EU deponija vozila koji se slabo prilagođavaju činjenici da su se isključili sa autoputa u naseljeno mesto. Ovi iza mene ablenduju, pomislim, pozdravljaju me, ali nije baš to tako. Oni su nervozni jer u proseku vozim pišljivih 50 km/h, kad nema traktorista na putu. A što volim da usporim kad vidim takve, pa onda idem malo brže od bicikla, da bi me pretekli. Ima takvih koji kad te pretiču iskažu svoje uravnoteženo psihičko stanje, pa kolače očima, kerebeče se i mlate dignutom polutvorenom desnom šakom, sa sve „unošenjem“ ka suvozačevom prozoru: „’Si ti luda?“ Pokazala bih im ja srednji prst, ali morala sam da pružim pedagoški primer, jer mi je na zadnjem sedištu auta sedeo komšijin mali, koga sam mornarski privezala kanapom od raspletenih makrama. Nit’ komšija, nit’ ja imamo ona dečja spejs šatl sedišta, pa reko’ ako me zaustave divni ljudi u plavim uniformama, razumeće da sam preduzela izuzetne mere bezbednosti u saobraćaju prilikom vožnje maloletnog lica. Da klinca nisam zavezala sedeo bi mi na glavi ili bi mi visio oko vrata ko moj Rasti. Ovako, baš je pitomo dete. Ali usta ne zatvara: „Hoću ja da vozim Fuga, hoću ja, bvm, bvm, bvm…“, uši mi je probio. Urla ko brodska sirena. Hoćeš K, em kuririšem za tvog ćaleta, em dadiljam, mislim se ja, ali ćutim ko riba na suvom. Posmatram u retrovizoru njegova usta razjapljena do trećeg krajnika, pa mi pogled sve beži ka marami koja mi obavija vrat. Ali, neka, nije mi dete ništa krivo. Uostalom, niko me nije ganjao da prihvatim isporuku zapečaćene koverte sa ponudom za kupovinu rashodovanog vozila. Kazao mi je komšija: „E, ’ajde, ’leba ti, nešto nisam u fazonu pa skokni ti do Beograda, a nema ni ko da čuva klinca, i daj tu ponudu na 5 soma dinara, pa da mu kupim auto. Neka ga, nek vozi po dvorištu. Ionako je jeftiniji od plastičnog automobila na baterije koji sam mu obećao za prošli rođendan. A i matori mi se ukočio, ne može više da glumi konja đihahajca, pa da ne jaše mene. I požuri da ne zakasniš, danas je zadnji dan, primaju ponude do 16 časova.“ Ako, neka, tako mi i treba, jašite me svi redom.

Advertisements

9 thoughts on “Dobar, lud,…?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s