Sumnja

Iako ne znam tačno od kad postojim, znam da niko to ne može da zna, jer niko zasigurno i ne zna koliko ovaj svet postoji. Osećaš li rupicu? Da, tu malenu, gotovo neosetnu šupljinu. Tu živim. Danju žvaćem. Noću žvaćem. Grickam, grickam i grickam. Nikad ne spavam. Uvek sam nečim zauzeta. Obilaze me najneobičniji posetioci sa najčudnijim mogućim pitanjima. Retko, zaista retko negde izlazim. Kada izađem, to je samo zato što sam načas utekla neopreznom snevaču, dok ga bičujem na tankoj liniji svesnog i podsvesnog. Ima me i u tvojim snovima u kojima umem da se razmašem svom svojom silinom. Katkad i drskošću. U to nemoj da sumnjaš. Prikradam ti se i sada. Tako volim da se igram. Češće se, međutim, poigravam. Umem da izazivam, ali nemam dostojnog saigrača, osim možda jednog. Retki su oni koji mogu da izađu na kraj sa mnom. Ljudi misle da su spremni na krajnje mere samo da me se reše. Mnogi samo donekle uspevaju u tome. Podele se. Unutar. Onda, kao u ogledalu, sve što ih progoni iznutra najednom deluje kao da dolazi spolja. Ah, kakva vrhunska varka. Niko od mene nije uspeo da pobegne. I neće. Mene čovek ne može da se oslobodi, jer to ne zavisi od njega. Kao što volim sebe, tako isto volim svog brata, koji je nezgodan igrač. On se zove Strah.

Advertisements

24 thoughts on “Sumnja

  1. Дакле, ако узмем у обзир коментар који си оставила данас на један мој текст, да ли да се усудим да назначим да је овај пост дао једног покрета који бисмо могли назвати по ауторки … ?
    Шалу на страну, амбијент Твојих постова је управо овакав, нарочито оних (доста) старијих.
    Срдачан поздрав.

    Liked by 1 person

  2. Veoma zanimljivo. Crv sumnje nastanjen u našim mozgovima koji malo po malo kopa svoju rupu, rije svoj tunel dok ne potkopa temelje vjerovanja i ubjeđenja i u potpunosti nas ne preuzme. A sve potiho. I ne skontamo. Sviđa mi se tekst. Sjajno. Trebamo li očekivati i priču o bratu Strahu ili možda već postoji pa je još nisam pronašao?

    Liked by 3 people

  3. Voleo bih da te imam…
    Večiti neoprezni snevač u potpisu…
    I jedva čekam da ti upoznam brata. Baš da vidim hoću li i njemu reći… Catch me if you can…

    Sjajno bakice, čini mi se da bih već prepoznao autora kada pročitam ovakav tekst, a da ne znam ko ga je pisao. Hajde, zamoli brata da se pojavi… U stvari, opiši ga. Živo me zanima kako ga ti vidiš i doživljavaš.

    Izvini što mi je trebalo dva dana da ovo pročitam, ali ti znaš da ja znam da ti znaš…

    Liked by 1 person

    • Svako je, tj. svako ih ima. Takvo upoznavanje zvuči kao izlazak na megdan sa unapred (stečenom) pripremljenom reakcijom pojedinca. Međutim, niko nikada nije spreman, a u to ima uvid tek naknadno.

      Mislim da bilo ko od nas može da napiše ovakav tekst. Mislim da ničim ne odaje prepoznatljivost autorke.

      Brat će ili neće da se pojavi kad on to bude ili ne bude želeo. Iznenadno deluje, iako je sveprisutan a opet skriven u maglini zabluda pojedinca.

      Kad god da pročitaš, ako ti je nečemu koristilo, onda je to dobro.

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s