Ironija

Objavljeno od strane

Svako veče otac je odlazio u šetnju, kako je govorio, da sabere misli. Kada bi ga majka upitala gde ide, ironično bi joj odgovorio da ide u švaleraciju. Majci je to bilo smešno – kaže – tata je baš vickast.

Htela sam da tata i mene vodi u šetnju, ali uvek mi je govorio da je kasno i da treba da spavam. Jedne noći sam se išunjala iz kuće i pošla za tatom. Na zemunskom keju sam prvi put videla Ironiju. Nismo se upoznale, jer sam se sakrila iza žbuna, ali činilo mi se da je Ironija lepa.

Narednog jutra probudilo me je majčino vrištanje: „Znala sam, tvoja ironija je bez premca, samo te švaleracija zanima!“

Mama i ja smo napustile dom, a Ironija se uselila u tatin život zbog švaleracije. Ubrzo je i Ironija otišla. Mama je rekla da je to zato što iz švaleracije može da nastane i ironija sudbine.

Posle je tata decenijama živeo sa svojom majkom i vodio je u šetnje.

36 thoughts on “Ironija”

  1. “Posle je tata decenijama živeo sa svojom majkom i vodio je u šetnje.“
    Je li i to ironija ili… Kada i zašto nestaje čak i Ironija?
    I šta razdvaja ozbiljan život od ironije života? I kada čovek odluči da zameni ozbiljan život za ironiju života… i zašto… i kako…

    Sorry… Valjda i ne očekujem odgovore… ili očekujem bar neki… A šta da radim kada tvoji tekstovi, čak i ovako kratki otvaraju hiljadu pitanja. Uostalom, da ih ne otvaraju, koja bi im bila i vrednost i svrha? Valjda… ako ja uopšte više znam i šta radim i šta pišem i šta pitam…

    Kako bilo, smatram da je ovo jedan od tvojih lošijih tekstova koje sam ja pročitao (ograđujem se jer svakako nisam pročitao sve), ali to mu ne smeta da bude jedan od intrigantnijih. Oprosti, to je samo jedno subjektivno mišljenje tvog iskrenog fan-a, ali ipak jednog samo običnog, prosečnog čitaoca…

    Sviđa se 1 person

    Odgovori ↓

    • Teško da sam pozvana da bilo kome objašnjavam, ali hajde kada si u velikoj nedoumici. Da, naravno da je ironija to što je tata posle živeo sa svojom majkom. On je hteo neopaženo da se švaleriše. Ali odala ga je njegova radoznala ćerka. Tata je pre toga lagao i ženu i ćerku. Ženu je izrugivao zapravo, a ćerku tretirao kao sitnu i nebitnu. Ironija, kao osoba, je otišla, jer ona nije ni imala nikakve druge namere osim da se zabavi, bez prihvatanja ikakve odgovornosti. Život nije ozbiljan, život je igra. A ironija života nastaje čovekovim različitim delovanjima. Ne odlučuje o tome čovek, jer da odlučuje, seo bi, pre nego što bi pao.

      Ova priča je pisana iz ugla deteta. Ti je doživljavaš lično, kao i svako ko je pročita, shodno svom životnom trenutku. Isto tako, poštujem tvoje mišljenje iako se uopšte ne slažem sa njim, u odnosu na kvalitet ove priče.

      Sviđa mi se

      Odgovori ↓

  6. Pročitao sam, skrolovao da ostavim komentar, bacio oko na ostale komentare, izgubio se u vrtlogu tvog razgovora sa skitarom i zaboravio i šta sam hteo da kažem, pa sam se vratio na vrh i ponovo pročitao.
    Dakle, htedoh reći: ovo je dobro. Duhovito i nekako teško istovremeno. Lepo je što je kratko da ne bi postalo preteško (nemam ništa protiv težine, da se razumemo, čak je i preferiram, nego sam hteo da dočaram kako je tekst te dužine sasvim dovoljno ispunjen).

    Sviđa se 1 person

    Odgovori ↓

    • Da, sada si i mene podstakao da ponovo pročitam taj vrtlog od komentara između skitare i mene. Divna je to razmena bila, sve u trenutku.

      Hvala ti na poseti i čitanju. 🙂 Da, nadam se da je to upravo to. Jedan, uslovno rečeno naivan vid kazivanja, a opet tema jeste teška. Možda je zato i dobro što se nije odužila priča.

      Sviđa se 1 person

      Odgovori ↓

Postavi komentar