Buđenje

Pada noć i vetar severac svom silinom bije o izvitoperena prozorska okna. Podseća te na stvarnost koja ti govori da ravnodušnost izjeda tvoju suštinu. Uplašen i poluukočen, preko glave prekriven, besan ležiš i osluškuješ fijuke vetra koji ti se čas čine sablasnim, čas te bolesno uveseljavaju.

U osvitu, nema sunca, samo je teško olovno nebo iznad tvoje glave. Napolju nema ni ljudi ni životinja a ni prirode. Svako sedi i „čeka Godoa“ u svojoj pećini. Pomisliš da ti i nemaš nedoumicu između toga, da li je prihvatljivije trpeti hladnoću ili glad. Znaš da glad možeš da istrpiš, ali hladnoću nikako.

Uznemirava te stalna pomisao da ima mnogo ljudi koji trpe i hladnoću i glad, i mnogo toga drugog, što se ne vidi spoljnim vidom.

Ledi ti se krv u žilama mrazovne duše. Nisi ti ni sit ni gladan, a još uvek ni mrtav (ni) hladan. Ništa ti ne znaš. Ništa.

Advertisements

8 thoughts on “Buđenje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s