Lako je tuđim K gloginje mlatiti #3

Što bi rek’o Fredi Merkjuri: „The Show Must Go On!“ So, go on!

7. Šta to znači kada ljudi rade na sebi?

Obično je odrednica takva da se očekuje da onaj drugi pomisli da on radi na sebi za sebe u sebi. Međutim, neretko to uopšte nije tačno. Odnosno često je netačno. Ljudi misle da rade na sebi, međutim, kako je za izvođenje ozbiljnih građevinskih radova potrebna teška mašinerija, tako isto da bi se doprlo do oštećenih temelja, potrebno je duboko kopati. Međutim, mislim da je malo ljudi istinski sposobno, uporno i dosledno da istraje, tako da je verovatnije da će im jednog dana biti dublje iskopan grob, nego šte će za života sami da porinu u sebe. U plićaku se baš prijatno praćaka, zar ne? I ko je lud i blesav da topi glečere? I sve je „vidljivo“. I sve je, sve je, sve je do ja-ja. Adam Smit je u Bogatstvu naroda pominjao „nevidljivu ruku“, misleći na interes pojedinca na tržištu koji ako nema svoj interes nema šta da traži u tržišnoj utakmici. Ako ima, iz toga će, osim lične, da se izrodi opštenarodna dobrobit. I na drugi način može da se primeni njegova ekonomska filozofija. Ti radiš na sebi za sebe u sebi, ali što je više takvih pojedinaca na „tržištu“ to je mogućnost laissez faire izvodljivija. Mehanizam i disciplina.

8. Koja je korisnost za pojedinca od posta?

Svrha posta je dobrovoljno uzdržavanje i odricanje, uz blagotvorno prihvatanje, a ne uz doživljaj kao da pojedinac čini nadljudske napore zbog toga. Kao da čini podvige. Post je suzdržavanje od svega, a ponajviše od sopstvene poganštine. Prvo, od kojekakvih budibogsnama primisli, te misli, te delovanja. Koliko sam do sada opazila, većinom, post se zasniva na osmišljavanju jelovnika i dramatičnih ispovedi o tome kada se i zašto jede na vodi a kada i zašto na ulju, što samo po sebi nema ama baš nikakvog smisla. Jer, ja l’ grickali gloginje s žbuna u dvorištu, ja l’ cupkali satima po prodavnicama i pored šporeta, bitno je šta je u vašem umu i u vašem srcu odnosno ko tamo vlada. Mislim, bitno je – uvek. Ma šta jeli. Mnogi ljudi zapravo ne razlikuju dijetu za mršavljenje (mada se mnogi i ugoje dok „poste“) od posta, nego im to dođe baš zgodno da spoje. A kad zinu, sve na „pasja usta“. I onda idu u crkvu na šatro ispovest, pa da se pričeste, ako im se ne smuči da cupkaju na jednoj nozi do pred kraj liturgije. Na Božić, na Vaskrs. Samo opušteno. (Lj)ubi bližnjeg svog.

9. Zašto su žene s Venere a muškarci s Marsa?

„Opomenu“ je pribeležio Nikola Tesla, bezmalo pre punog stoleća. Valjalo bi da posmatramo sinergiju i polaritete muško-ženskih odnosa (spolja isto kao i) u nama samima. Svako od nas je i muško i žensko. U svakome od nas postoji rascep a prirodno sve teži ka ravnoteži. Ta ravnoteža može biti postignuta na suptilne ili na brutalne načine. Što je opiranje prirodnom poretku snažnije, to duša više pati. Čovekov zadatak je da pomiri različitosti (muško i žensko) u sebi, da se stopi u jedno (uslovno androgin). Kada prihvatimo svoju celovitost i ne poričemo (ili prestanemo da poričemo) nijedan deo svog bića onda sve postaje uravnoteženo. Pomirenjem muškarca i žene u sebi, dolazi do „poništenja“ u čoveku, do izlaska iz ropstva, do slobode. Potrebna dublja i šira razrada teme.

___________________________

Smatram da je Pixelov komentar veoma naduhnjujuć i da podstiče i dopunjuje teme koje sam zagrebala. Izvolite, pročitajte!

Što se rada na sebi tiče, mislim da baš tu temu treba dublje i šire razraditi, (ali ne Ti kao autor ovog teksta), već svaka individua za sebe. Ne znam, (ja sam laik po tom pitanju), ali mislim da je najveći strah u čoveku – strah od suočavanja sa samim sobom. Ta prepreka se teško prelazi, ali kad se jednom pređe ne postoji pitanje koje nema odgovor. Pazi, pitanje i odgovor. Nije li to ta ravnoteža, i to jedinstvo suprotnosti preko koje izlazimo iz ropstva do slobode. Sve u prirodi je u ravnoteži, i sve ima svoju suprotnost. Ravnoteža je ključ svega, dakle i pitanje i odgovor, ali zbog gore pomenutog straha, za ogromnu većinu je bolje ne talasati. U plićaku se baš prijatno praćaka, zar ne? Najteže je priznati sebi da imamo problem. I za kraj, (to je isto moje laičko razmišljanje), mislim da je rad na sebi za sebe u sebi nemoguć, jer nedostaje suprotnost – ćisto zbog ravnoteže. Nemoguće je psihoanalizu vršiti ispred ogledala. Zato, što bi reko Mika Antić: „Bolje je učiniti korak van sebe, nego preći 1000km u svojim grudima.“ A Ivo Andrić je dodao: „Nagon ljudi nacrtao je taj put, a nužda ga je ugazila.“
P.S.
Izvini na dužini komentara, inspirisao me je Tvoj post za koji smatram da je jedan od Tvojih najboljih, i sigurno, jedan koji me je najviče namučio. Pozdrav!🙂

 

Advertisements

9 thoughts on “Lako je tuđim K gloginje mlatiti #3

  1. Što se rada na sebi tiče, mislim da baš tu temu treba dublje i šire razraditi, (ali ne Ti kao autor ovog teksta), već svaka individua za sebe. Ne znam, (ja sam laik po tom pitanju), ali mislim da je najveći strah u čoveku – strah od suočavanja sa samim sobom. Ta prepreka se teško prelazi, ali kad se jednom pređe ne postoji pitanje koje nema odgovor. Pazi, pitanje i odgovor. Nije li to ta ravnoteža, i to jedinstvo suprotnosti preko koje izlazimo iz ropstva do slobode. Sve u prirodi je u ravnoteži, i sve ima svoju suprotnost. Ravnoteža je ključ svega, dakle i pitanje i odgovor, ali zbog gore pomenutog straha, za ogromnu većinu je bolje ne talasati. U plićaku se baš prijatno praćaka, zar ne? Najteže je priznati sebi da imamo problem. I za kraj, (to je isto moje laičko razmišljanje), mislim da je rad na sebi za sebe u sebi nemoguć, jer nedostaje suprotnost – ćisto zbog ravnoteže. Nemoguće je psihoanalizu vršiti ispred ogledala. Zato, što bi reko Mika Antić: „Bolje je učiniti korak van sebe, nego preći 1000km u svojim grudima.“ A Ivo Andrić je dodao: „Nagon ljudi nacrtao je taj put, a nužda ga je ugazila.“
    P.S.
    Izvini na dužini komentara, inspirisao me je Tvoj post za koji smatram da je jedan od Tvojih najboljih, i sigurno, jedan koji me je najviče namučio. Pozdrav! 🙂

    Liked by 1 person

    • Dragi Pix, pomno čitam tvoj komentar i mislim da si toliko korisnih stvari izneo odnosno tvoj komentar je post za sebe. Hvala ti što si skrenuo pažnju na „ogledalo“. U potpunosti delim tvoja razmišljanja. Odnosno, razmišljam i delujem tako što se ogledam u drugima i sebe u njima. I onda, znaš, na baš svašta nailazim. To je, čini mi se, veoma važno. Ako se slažeš tvoj komentar bih uvrstila odmah ispod teksta, jer mislim da umnogome nadopunjuje ono po čemu i sama „grebem“.

      Dakle, da li se slažeš sa time?

      Hvala ti na iskrenim rečima i komplimentima a meni ostaje da verujem da nije najbolji, jer bih se zanela time. Verujem da te je namučio, naravno, i mene je. Ali, baš zato. 🙂 Pozdrav! 🙂

      Sviđa mi se

  2. Manastir Ostrog, devedeset i neke. Žena zalupila vrata od auta, ključevi unutra. Dobar auto. Uzeo čovek kamen da razlupa staklo, skupio se narod, udara bezuspešno.
    -Bato,stvarno hoćeš?, pita jedan posmatrač.
    -Moram, drugog načina nema, ovaj će, i nastavlja da udara onim kamenom, i dalje bez rezultata.
    -Daj taj kamen!
    Dum!!! Ode staklo!
    -Vidi bato, nemaš ti to srce, tvoj je…

    I ne znam što ti ovo ispričah… Ti ćeš znati.

    Liked by 1 person

    • Baš zanimljiv događaj. Kad hoćeš, onda hoćeš. Podsetila si me na jedan događaj od pre oko 1,5 godine. Uradila sam potpuno isto. Zaklupila vrata od kola i zaključala sve unutra. Komplet ranac sa svim ključevima i od kola, i od stana, telefonom… znači, nigde ništa od rezervnih ključeva. I naravno, prođe mi kroz glavu, i šta sad? Da l’ staklo ili da se obija auto, pošto je jugo, pa nije neka mnogo složena priča. I tu ne poslušam sebe, svoju neku intuiciju da zviznem staklo na suvozačkim vratima, već se obratim komšiji za pomoć, pa je on došao s nekim ključevima od raznih kola, pa probao jedna, druga vrata, pa gepek, pa ništa neće. I kao, ma lako ćemo mi to. To traje i traje i traje, da bi se to završilo time što je meni gepek bio polurazvaljen dok su, ne znam, 2-3 muškarca pokušavala da razvale bravu od gepeka i uspeli ali sa brojnim oštećenjima i zakrivljenjima. Posle me tek koštalo ko Svetog Petra, jer je ta bravica skupa bila ko da je Lambordžini, a na otpadima ništa nisam mogla da nađem. Znači, nisam sebe poslušala i eto, bi šta bi.

      Liked by 1 person

      • heheh, kada ste već kod obijanja. Jednom sam tako zatvorio svoj auto(tada je to bio mali daevu tiko), Pokušavao sam da ga otvorim ovako i onako i na kraju sam nekako uspeo da ga otvorim uz pomoć neke žice. Najsmešnije je što se sve dešava isperd Policijske stanice u Ljermontovoj, uz pandure koji sve gledaju… 😀

        Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s