Mila moja, anđele moj, želim da živim…

Užasno sam lagala i odvratno sam lagala sebe. Bila sam sklupčana kao fetus u uterusu majke. Vrat mi je bio obmotan pupčanom vrpcom. Gušila sam se. Nisam imala vazduha. Stezala me je majčina ljubav. Ubijala me je. Srce mi je sve slabije kucalo, nisam ga osećala. Bila sam na ravnoj liniji. Umirala sam. Majka mi je pružala ruke iz svetlosti, zvala me je da joj se pridružim. Nije mogla da me spase. Duša mi je lutala, kao što je i njena duša lutala. Njena duša je moja duša. I moja duša je njena duša. Umrla je i ubila me je. Bila sam mrtvac koji hoda. Te noći nisam bila tu. !!!Nisam!!! Nisam znala da je to njena poslednja noć! I narednog jutra, oživljavala sam je, a ona je bila hladna. Nisam želela da verujem da moja majka može da umre. !Nikad! U sve sam mogla da poverujem ali ne u to. Bila sam potpuno luda od bola. Htela sam u grob, u dva metra duboku rupu. Skotovi su me držali za ruke, nisu mi dozvolili da padnem pored nje. Ležala sam na majčinom grobu i vrištala. Danima. Želela sam da se ubijem. Želela sam da ubijem sve oko sebe. Želela sam da se poništim. Mislila sam da ipak nekako treba da nastavim da živim i da je to moja nužnost. Ko sam ja da sebi oduzmem život kada ga nisam ni stvorila?! Sada ništa ne mislim. Želim da živim, mila moja, anđele moj…

Advertisements