Odrazi

Želela je da budemo bliske u tom trenutku. Nisam bila prisutna. Pričala je o merama i cenama. Nisam se uključivala. Suštinski nisam. Tobože sam izjavila svoju zainteresovanost. Nisam bila iskrena. Bila sam pristojna. Ljubazna. Lažna. Pozdravni osmeh mi nije bio lažan. Želela sam da odem. Nesklad.

Želeo je da budemo bliski u tom trenutku. Nije bio prisutan. Pričao je zapravo o glupostima. Nije se uključivao. Suštinski nije. Tobože je izjavio svoju zainteresovanost. Nije bio iskren. Bio je pristojan. Ljubazan. Lažan. Pozdravni osmeh mu nije bio lažan. Želeo ja da ode. Nesklad.

* * *

Bila je bezatmosferna atmosfera na inače toplom mestu. Bojala sam se koliko ih prepoznajem u tim trenucima. Kao i sebe. Sve je bilo nepostojeće. Lelujale su, nisu postojale, a bile su tu. Čak i ta njihova hrana nije imala nikakav ukus. Sve i da sam požvakala talasasti karton bilo bi isto. Ništa. Počelo je. Teško mi je da puštam. Teško mi je. Moram. Baš smo bile Jedno, baš takvo nikakvo Jedno.

Bila je bezatmosferna atmosfera na inače toplom mestu. Bojao se koliko ih prepoznaje u tim trenucima. Kao i sebe. Sve je bilo nepostojeće. Lelujali su, nisu postojali, a bili su tu. Čak i ta njihova hrana nije imala nikakav ukus. Sve i da je požvakao talasasti karton bilo bi isto. Ništa. Počelo je. Teško mu je da pušta. Teško mu je. Mora. Baš su bili Jedno, baš takvo nikakvo Jedno.

* * *

Rokao je tehno iz sve snage. Nisam ga čula. Ovoga puta nisam. Iako mi inače nimalo ne prija. Čujem, a ne čujem. Nije bilo ljudi. Bila sam sama. Nisam mogla da mešam energije. Sada puštam iz sebe. Boli. Jebeno boli. Devojka je bila ljubazna, hladna i neiskrena. Nije me gledala u oči. Naličje. Izvinila mi se što je pišala pre mene. Ja samo serem. Refleksija.

Rokao je tehno iz sve snage. Nije ga čuo. Ovoga puta nije. Iako mu inače nimalo ne prija. Čuje, a ne čuje. Nije bilo ljudi. Bio je sam. Nije mogao da meša energije. Sada pušta iz sebe. Boli. Jebeno boli. Mladić je bio ljubazan, hladan i neiskren. Nije ga gledao u oči. Naličje. Izvinio mu se što je pišao pre njega. On samo sere. Refleksija.

* * *

Pomilovala sam živog psa po glavi. Ušla sam u prodavnicu mrtvih stvari. Sve je bilo mrtvo. Čak i deca sa sivim balonima. Ljudi su hodali kako obično hodaju i izgledaju. Kao zombiji. Ni sama ne znam šta sam stavljala u korpu. Insekticid. Da ubijem mrtve stvari. I sve šareno a sivo. Senka ponovo.

Pomilovao je živog psa po glavi. Ušao je u prodavnicu mrtvih stvari. Sve je bilo mrtvo. Čak i deca sa sivim balonima. Ljudi su hodali kako obično hodaju i izgledaju. Kao zombiji. Ni sam ne zna šta je stavljao u korpu. Insekticid. Da ubije mrtve stvari. I sve šareno a sivo. Senka ponovo.

* * *

Opet se ugasila sijalica. Čupala sam korov iz bašte golim rukama. Nisam znala koliko je to zapravo jednostavno. Udri, do kraja, Plutone po Suncu, do potpunog raspada. Udri Urane na Urana. Poslednja šansa. Evo me, više se ne bojim. Kad boli neka boli. Jer, zbog Novih Početaka. Izlazak.

Opet se ugasila sijalica. Čupao je korov iz bašte golim rukama. Nije znao koliko je to zapravo jednostavno. Udri, do kraja, do potpunog raspada. Uran se približava. Poslednja šansa. Evo ga, više se ne boji. Kad boli neka boli. Jer, zbog Novih početaka. Izlazak.


Advertisements

3 thoughts on “Odrazi

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s