Jednu ljubav imam

„Pobratime evo nas ponovo ispred moje kućice, moje slobodice. Samo bez matore veštice. Daj, de, da se pridržim, sve mi se vrti u glavi! Jebo ti ovu rakiju, ko da su đavola brali i od đavola je pravili.“

„Ma pusti buraz, seljaci su ti stoka samo takva. Šta ti misliš da je ova pišaćka videla šljivu. Đubre matoro, uvalio nam je najgoru brlju.“

„Maaaaaammmmaaaaaaaa“, na sav glas se orilo iz Uroševog grla. „Gde si mamaaaaaa?“

„A se bre dernjaš, ko da ti je keva gluva ko top“.

„Nemoj bre kevu da mi diraš!“, ljutnuo se Uroš.

„Gde ste, anđeli moji, gde si sine, ljubi ga majka. Bebica moja, bući, bući, bući. Opet si pio. Sramotiš me po selu. Ona komšinica od preko puta, zla žena: ’onaj tvoj Uroš mesto da juri suknje on gleda u dno flaše’.“

„Kurva olinjala, pa da neće možda nju da spopadam? Mama, mama, sve što hoću je da te zaštitim od svega i od tih groznih žena, kad već tata miriše ljubičice odozdo“, rasplakao se Uroš.

„Neka sine, neka, pusti, tata nas sve čuva. Samo vi deco uživajte, hoćete još po neku da popijete?“

„Ma jok, teta Maro, ma mmmmm miii, nnnnnn ne ppppppp piiii jemo. Ttttto oooooonnnnakkkkkkkko eeeeee.“

„Dobro, Duško, kad ti tako kažeš. Kako su tvoji, sine? Malo da zamezite deco? A? Nemoj, Uroše, ostavi taj televizor. Ostavi ’Parove’.“

„Ne mogu, brate kevo, sve te Šeherezade, Ljovisne, Svisne, daj bre neki sport, nešto da se malo aktiviramo, e!“

„Pa šta bi’ ja sine radila. Pa ovo je meni melem za dušu. Razonoda. Neka ih, mučenici. A ti, Duško sine, ’si doš’o sad malo sebi. Jesi, jesi. I šta reče, kako su tvoji?“

„Pojma nemam. Ma ko ih jebe. Po ceo dan nisam u kući. Mobilni ne nosim, to znate. Da me ne smara svaka budala. Jebo ti te njihove pametne telefone. I pametne razgovore. Mnogo oni znaju. Šljakam ono, kad me neko baš iscima, malo građevina i to, posle malo šetam pored reke i tako.“

„Nije to sine dobro. Odrodili ste se. Kad ćete vas dvojica da se ženite? Ima li devojaka?“

„Ma ima, al’ sve su neke, ma ne znam, ili su prakljače ili su glupače ili su kao nešto pametne, ma ko će da se smara sa tim ribama. Teta Maro, znate me ono od kad smo Uki i ja pišali u pesku. Ne bi’ da budem prost, ali, ono, snađem se sam, šta ću. Dajte jednu rakijicu, teške su ovo teme!“

„’Ajd’ Urke, sine, izvadi iz regala i sipaj nam svima po jednu, da se nazdravi! I za pokojnog tatu da popijemo po jednu! Nek mu je laka zemlja. Da je bar skot ostavio neku penziju, nego sve prokock’o.“

„Je’n-dva-tri, na iskap, opa, još jednom. Dobra, prava domaća, a ne ko ona Kostina pišaćka“, uglas će Uki i Duki.

„Nije to lepo, deco. Čika Kosta je baš fin čovek. Dobar komšija. Odnedavno i udovac.“

„Da ne trzaš ti, mama, na matorana, a?“

„Sine, ne mora mama tebi da polaže račune. Čika Kosta tako malo svrati, mi popijemo, odmorimo malo. Šta će, ništa bez ženske ruke.“

„Nisam ja video matorog jarca do sada ovde. Otkad to traje?“

„Sine, nemoj da si ljubomoran ko tata što je bio. Ne valja se to. To guši ljubav. Šta je bre tebi?!“

„Kad sam se nekoliko puta vratio kući ranije, video sam samo oca Jevrema, negde pred liturgiju.“

„Svraćao je sine da sveti vodicu! Valja se.“

„Ma, nek ide do đavola i on i njegova vodica. Skupo bre to sve. Haračlija matori“, drao se Uroš.

„Valja to sve sine. Valja. To su ljudi u vezi s bogom. Znaju oni. I baš kaže: ’Neka ih, neka dođu i Uroš i Dušan malo na liturgiju, neće da im padne kruna s glave. Imamo mi finih devojaka za udaju. Pristojne. Čedne’.“

„Do moga fine, pristojne i čedne. Pa najveća kurva je njegova ćerka. To bar svi u selu znaju.“

„Nije lepo sine da tako pričaš! Kurva-ne-kurva, popova je ćerka. Šta zna selo ko kome piri i ko pod čiju suknju viri!“

“O, kevo pesnikinjo jeeeeeeeeeeeee, ’oćemo u ‘Nikad nije kasno’, d’ te prijavim?“

„Teta Maro, pa vi ste carica, jeeeeeeeeeee!“

„Ako, ako, deco, samo vi zajebavajte! ’Aj’mo još po jednu rakijicu, pa ko živ ko mrtav! I ’ajd’ sad lepi moji, lagano, za ručice, pa u šetnju kraj reke. Uskoro dolazi otac Jevrem da mi sveti vodicu.“

Advertisements

7 thoughts on “Jednu ljubav imam

  1. Srcecepajuće i jako blizu prave slike propasti ovog raspadnutog društva. „Evo, država ovo, država ono“. Za sve nam je kriva država, a što smo mi crvljivi to se pravimo da ne vidimo. Dobar tekst i iako dosta duhovit, jako je i ozbiljan.

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s