Prva pomoć

Bilo je pretoplo da bih izlazila iz kuće, pekla šake na vrelom gepeku, sve pokušavajući da izvučem paket prve pomoći iz kola, za svaki slučaj; da zavoji budu pri ruci ako se slučajno okliznem na oštricu noža, baš kod arterije ili vene. Nije moja baba bez razloga govorila da imam dva santimetra duži jezik nego što bi trebalo. Ona je imala bar još dva santimetra duži od mene. Flasteri bi mi dobrodošli odavno. Međutim, trebalo je da počnem sa redovnom upotrebom još u ranoj mladosti, dok ova jezičina nije uzela maha.

Postoje razne mogućnosti da se odboluje ljubav. Prvo, treba sebi priznati da si bolestan. Kako drugačije primeniti bilo kakvu kuru!? Dakle, spasenje duše je upitno sve dok se čovek ne susretne baš sa svakim svojim demonom koji je uvek raspoložen za po koju partiju u kojoj skoro uvek dobija. Uvek sam volela izazove. I avanture.

Tu je mogućnost besomučnog napijanja. To je prava stvar jer je u genetskom kodu našeg naroda. Dostupna je to droga, a i legalna je. Čak i ne previše skupa. Naravno, bolje je da sve neko drugi finansira, ali i kad nisu takve prilike uvek postoji veresija. Dakle, prepreka nema. Đavo je uvek žedan dobre kapljice. Ja sam ga dobro napojila da vidim koju igru hoće da igramo. Bio je to smrtonosan zagrljaj i ples. Zalepio je svoje usne za moje i šaptao mi je: „Još, sipaj još i još, ovo je tako dobro, pa mi nismo svesni ni ko smo, ni gde se nalazimo, ni šta radimo…“ Zaista je tako. Ponekad je i iskren.

Ove neke jače droge su skupe a i vrag će ga sam znati s čime ih miksuju ako nije za odabranu klijentelu, tako da sve dok nemam svoju plantažicu ne bih da budem pokusni kunić pohlepnih dilera. Da me bar radi trava, nego me ne radi uopšte, tako da i to otpada kao mogućnost. I odjednom vidim kako se izbor drastično sužava, baš se sužava sve do nekih tabletica. Ne vredi, nisam ja tabletoman. Hemija, pa to tek ne volim. Volim prirodne stvari.

Samoubistvo je stvarno toliko puta viđeno i nema više nikakvog smisla ponavljati nešto što su drugi odavno počinili. A i kad pomislim da bih morala jednog dana opet da se vratim u ovu dimenziju, to me beskrajno odbija. Ipak, ima tu nezaboravnih momenata, ako uzmemo u obzir načine pristupa i izvršenja. A tek oproštajna pisma. To može da bude prava umetnost. Doduše, čovek ne mora da se samoubije da bi pre toga napisao oproštajno pismo. Zar se mi svakoga dana ne opraštamo od nečega ili nekoga? A ipak retko kad to pribeležimo.

Tu su i lekoviti razgovori sa prijateljima. Moram reći da su retki oni koji mogu da saosete, pa sam im zahvalna na tome što saosećaju. Samo neka me ne teše da će sve jednoga dana proći. Pa naravno. Ali šta do tog jednog dana, zaboga?! Svi smo mi isto prošli. Jesmo. Al’ se nismo opametili zbog toga. Jer, lako bi bilo da je to pitanje pameti. Ja nisam pametna, zaista. A i tuga vam je ko kuga. Ko hoće da bude okužen?! Samo retki ludaci koji proživljavaju slična osećanja. Nismo mi baš toliko različiti i nismo baš toliko posebni, iako mislimo da jesmo. Tu su i poznanici. Oni tek imaju praktična rešenja. Klin se klinom izbija. Tako jednostavno. A ipak ni sami ne primenjuju izrečeno.

Kad utihnu svi i sve, čovek ostaje sam sa sobom.

Moguće je i prežderavanje i izgladnjivanje. Nijedno ni drugo nije baš preporučljivo. Iako je ovo drugo rentabilnije.

Fizički rad je uvek taj koji može da te povuče, da radiš neke poslove koji traže „trošenje“, ali tada osećaš da nemaš snage ni da se pomeriš. Ko stondirani narkoman. I uvek imaš izbor. Možeš i da buljiš u tačku na zidu i ta tačka, stvarna ili zamišljena, će imati tendenciju da postane ili ne postane neki drugi oblik ili prikaz. Stvar mašte. Ili halucinacije. Pa onda, ili nesanica, ili presanica. Opet lepota krajnosti.

Slušaš muziku, ljubavne pesme, još ti je grđe. Čitaš poeziju, ljubavnu, plačeš sve više.

Pa za šta da se uhvatiš a da i tebe to ščepa skroz?!

Vene Bogoslavov – Zbirka rešenih zadataka iz matematike 2

Ko nije probao ovako što, kao prvu pomoć, da rešava matematičke zadatke, baš u delikatnom trenu svoga bića, ne zna šta propušta.

Uzdravlje svima!

P. S. Zaboravila sam skoro ključnu stvar – knjige samopomoći. Naravno, odlične su, i to za zaradu onima koji su ih napisali.