Auto transfuzija

Ljudi su stvarno stoka. I dokoni su. Pričam o sebi, naravno. Stoci treba gazda i ular, a dokoličari su teški subverzivci. Zasad to još nije uzelo maha, jer još uvek ne ćutim. Najveća subverzija je – ćutanje.

Kupila sam broj od jednog mobilnog operatora i met’ula karticu u stari, čuj, prastari telefon. I rekoh, hajde da kontaktiram ljude čije smo obostrano postojanje odavno zaboravili. Oduvek sam znala da se u svakome, pa i u najgrđem čoveku, krije nepatvoreni humanista, ali avaj, teorija je jedno, ali je valja izvesti u praksi.

Informisala sam se na internetu koja krvna grupa se ubraja u ređe (mada ih i nema mnogo) i sa kojim predznakom. Odabrala sam da to bude 0-. Oreol anđelčića sa nosićem, ako ću da posmatram emotikonski. Ili kiklop. Ili jedno jaje i mali K. Ili lizalica.

Napišem: „Ćao, ‘ej izvini što te cimam, Ivana ovde iz Grčke, ako se sećaš, hitno mi treba davalac 0- grupe.“ I to udarim na send to many. Skuvala sam kafu, zapalila cigaretu i čekam odgovore. Au, pomislim, šta ću ako me neko pozove?! Valjda nisam takve sreće. Danas se ionako ljudi samo dopisuju i šalju nalepnice ili samo nalepnice, na modernim telefonima, naravno.

Prvi se upecao moj u svakom smislu bivši kum: „E, Ivana, sećam te se, izvini ali ja ne dajem više krv. Bila je i meni frka pre par godina pa ni od koga ništa.“ Ne odgovorim. Kad se samo setim kako me je jeftino prodao. Ko će ga znati, možda sam toliko vredela.

Cevčim kafu, sabijam cigarete, vreme prolazi, baš prolazi. Posle nekoliko sati javlja se jedan bivši progonitelj: „E Ivana, ne sećam te se, al’ nema veze, uvek sam na raspolaganju.“ Ne odgovorim ništa. Daleko mu i lepa kuća i raspoloživost.

Prolaze sati, već sam napisala nekoliko pesama, mučeničko rodoljubivih, razume se, kad eto ti bivšeg muža: „Ćao Ivana, reci samo koje godine smo se upoznali. Nisam u mogućnosti da dam krv, malo su mi jače transaminaze jetre, inače sam uvek za to. Podržavam u fulu.“ Ništa mu nisam odgovorila. Ionako mi je još uvek zlo od njegovih nemogućnosti i nazovi hedonizma i podrške.

Posle sam prionula na veliko spremanje, popila još ko zna koliko kafa i pročitala po ko zna koji put Zločin i kaznu. Izgleda su mi te kafe dehidrirale mozak potpuno, pa sam rešila da se napijem sopstvene krvi.