Red vožnje

Kad otvorim oči oko 10 uri
Mislim na te u vatrenoj buri.

Oko 11 ne da mi se da se maknem,
Po ramenima sebe prstićima taknem.

Skoro već je podne, sunce u zenitu,
Maštam da sam na ostrvu Kritu.

Opa, 1 već je, plivam i dalje,
Kasnim na sastanak kod švalje.

U 2 sata tačno uzela mi meru,
Sve po šnitu i po bedekeru.

Već je 3, vreme je za jelo,
Salata – Carevo novo opelo.

U 4 i nešto pijem kafu prvu,
Na stolnjaku sam utepala muvu.

U 5 baš za čaj je vreme
Otmeno samo i bez trileme.

Oko 6 kolačič u usta mi skoči,
Guša ga hoće, a savest malo koči.

Kad pre isteče dan, još malo pa 7,
Tu je Harli, tu je Dejvidson, sedam.

Do 8 đirove uveliko izvrtih,
Na putu skoro da je bilo mrtvih.

9 je vreme za laganu šetnju,
U kraju izazivam opštu pometnju.

U 10 je za počinak posve rano,
Tek tad se budim, ali dobrano.

11 je trenutak kad nadahnuće dođe,
Kako brzo dođe, još brže i prođe.

U ponoć tačno izgubila sam štiklu,
Od prinčeva proso, nijedan u vinklu.

1 je po noći, gle, nešto me zaskoči.
To nadahnuće nenajavljeno kroči.

Do 2 tu su predjelo i konfete,
Presavih na četvrt šarene salvete.

U 3 tačno sedamo za stol bez čavla,
Prizivamo ljubavne duhove sa Konavla.

Do 4 ispričasmo se onoliko i više,
Javiše se svi redom, i progovoriše.

5 beše, sročih pesmuljak nebitan,
Važno je da ide u korak sitan.

6 ujutru već je, zora oči trlja,
Na papiru je mastiljava mrlja.

Oko 7 sati, neko bi da svrati,
Svet uvek budno svakog prati.

U 8 shvatih možda je pogrešno
Što ne rekoh skoro ništa grešno.

Premišljala sam se, pa do 9,
Da li da razmestim krevet.

Kad otvorim oči oko 10 uri
Mislim na te u vatrenoj buri.